Moć

samopouzdanja: biblijski dokaz

* * *

napisao Grentli Moris










Net-Burst.Net


Biblija i samopouzdanje


Izraelci su bili robovi čitavog svog života. Njihovi roditelji su bili robovi. Njihove dede, pradede, babe i prababe su bili robovi . . . (Postanak 15:13). Ipak, još više od najnižeg društvenog statusa, bili su tako omraženi i ugnjetavani da su bili prisiljeni da ubiju svaku mušku bebu koju su rodili (2. Mojsijeva 1:15-16,22). Konačno, uspeli su da pobegnu – sa razjarenom egipatskom armijom za petama.

Sada su bili izbegli robovi; gomila beskućnika, izbeglica sa cenom na glavama; prisiljeni na lutanje u pustinji bez najosnovnije hrane i vode koju su imali kao robovi (2. Mojsijeva 15:22-23; 4. Mojsijeva 11:5-6).

Mogli su da odaberu da sebe vide kao Božije odabrane ljude; čudesno izbavljene od ruku moćne, sada poražene armije; čudesno predvođeni i hranjeni od strane svemogućeg Boga i božanski pripremljeni i trenirani da postanu pobednici. Umesto toga, valjali su se u blatu prethodne slike o sebi; odabrali su da veruju da njihova prošlost, a ne Bog, govori istinu:

    2. Mojsijeva 19:5-6 A sada ako dobro uzaslušate glas moj i uščuvate zavet moj, bićete moje blago mimo sve narode. . . . bićete mi carstvo svešteničko i narod svet.

    5. Mojsijeva 7:6 Jer si ti narod svet Gospodu Bogu svom, tebe je izabrao Gospod Bog tvoj da mu budeš narod osobit mimo sve narode na zemlji.

    5. Mojsijeva 26:19 I da će te podignuti nad sve narode, koje je stvorio hvalom, imenom i slavom, da budeš narod svet Gospodu Bogu svom, kao što ti je govorio.

    5. Mojsieva 28:7 Daće ti Gospod neprijatelje tvoje koji ustanu na te da ih biješ; jednim će putem doći na te, a na sedam će puteva bežati od tebe.

    3. Mojsijeva 26:7-8 Nego ćete terati neprijatelje svoje, i padaće pred vama od mača. 8 Vas će petorica terati stotinu, a vas stotina teraće deset hiljada, i padaće neprijatelji vaši pred vama od mača.

Umesto verovanja onome što Bog kaže o njima, oni su projektovali svoja osećanja inferiornosti na ono što su zamišljali da se događalo u umovima Božijih neprijatelja; pogrešno zamišljajući da su svi na Izraelce gledali onako kako su Izraelci gledali na same sebe. “Videsmo onde i divove, sinove Enakove, roda divovskog, i činjaše nam se da smo prema njima kao skakavci,” tvrdili su (4. Mojsijeva 13:32-33).

Izbor da veruju rečima svojih neprijatelja umesto Božijim već je bilo dovoljno zlo, ali, ono što je takođe užasno je to što su čak i bezbožnici imali bolje mišljenje o Božijim izabranim ljudima od samih Božijih izabranih ljudi. Čak i nakon što su neposlušni Božiji ljudi doživeli ponižavajući ratni poraz (4. Mojsijeva 14:44-45), ovi pagani ne samo da ih nisu smatrali “skakavcima,” jedan on njih je priznao, “I reče im: Znam da vam je Gospod dao ovu zemlju, jer nas popade strah od vas, i prepali su se od vas svi koji žive u ovoj zemlji. Jer čusmo kako je Gospod osušio pred vama Crveno more kad izađoste iz Misira, i šta ste učinili od dva cara amorejska koji behu preko Jordana, od Siona i Oga, koje pobiste. I kad to čusmo, rastopi se srce naše, i ni u kome već nema junaštva od straha od vas, jer je Gospod, Bog vaš, Bog gore na nebu i dole na zemlji.” (Isus Navin 2:9-11).

Slika o sebi koja nije u skladu sa duhovnom istinom je tako opasna deluzija da izobličuje naše viđenje svega.

Njihovo užasno samopouzdanje nije bila poniznost već grozna uvreda svetom Gospodu koji ih je iskupio i koji je u njih verovao i među njima boravio. Njihova slika o sebi u Bogu nije izazvala sažaljenje već zaprepašćenje dok su odbijali da veruju da su sa Bogom mogli da postignu ono što je on rekao da mogu postići. Kao rezultat toga, na kraju su kao beskućnici lutali četrdeset dugih godina dok čitava generacija nije umrla u pustinji (4. Mojsijeva 14:29-35), osim dva čoveka (4. Mojsijeva 14:24,38; 4. Mojsijeva 32:11-12). “Hajde da idemo da je uzmemo, jer je možemo pokoriti” reče Halev. Ali drugi ljudi koji idoše s njim govorahu: Ne možemo ići na onaj narod, jer je jači od nas.” (4. Mojsijeva 13:30-31). Isus i Halev, dvojica pošteđenih, imali su istu prošlost ali su odbili da prošlost njima dominira, ili da njima dominira omalovažavanje, niti bilo šta što je bilo ko rekao, i time su proslavili Boga i za sebe osvojili večnu slavu.

Izuzetno je teško verovati Bogu kada su njegove reči totalno suprotne svemu što naše prošlo iskustvo i način razmišljanja vrište na nas, ali izbor je i dalje na nama. Odbiti da verujemo Bogu ima užasavajuće posledice, i što je veća razlika između onoga što mi verujemo o sebi i onoga što Bog veruje o nama, to je bitnije da nateramo sebe da verujemo Bogu koji je uvek u pravu.

Natrag na Kako izmeniti sliku o sebi i povećati samopouzdanje










Net-Burst.Net


Biblija i samopouzdanje