Kako promeniti sliku o sebi
i povećati samopouzdanje
Zašto je promena slike o sebi
tako teška i važna
Deo stranice na ruskom (Part of this Webpage in Russian)
Većinu svog života proveo sam verujući da je bezbedno dopustiti svom samopouzdanju da se koprca. Verovao sam čak da zbog toga postajem više nalik Hristu. Verovao sam da je to biblijski – da sam time u skladu sa biblijskim naglaskom na poniznosti i umiranju sebi. Ispostavilo se da nisam bio u pravu. Nimalo.
Dok je umiranje sebi i taštini poštovanje Boga, biti ugnjetavan niskim samopouzdanjem predstavlja omalovažavanje našeg Spasitelja koliko i povinovanje demonski inspirisanoj osudi. Dopuštanje svom samopouzdanju da se vuče po blatu jednako je vandalizovanju božanskog remek-dela radi čije restauracije je Gospod slave žrtvovao svoj život. Verovanje da je prekoravanje sebe pobožno ražalošćuje našeg Gospoda koliko i verovanje da udaranje sebe dodatno obezbeđuje naše spasenje.
Ovo ne govorim da bih vas kritikovao već zato što je obelodanjivanje paklenih laži koje vas drže potlačenim moja – i Božija – strastvena želja. Isus je naglasio da nije došao da osudi već spasi (Biblijski stihovi). Na grčkom Novog Zaveta, spasiti (sozo) znači izbaviti ali takođe ima konotacije isceljenja i obnovljenja (dokaz). Mnogi stihovi potvrđuju da je napredak primarna Božija namera za svoju decu (dokaz). Na izvornom grčkom upotrebljena reč znači izgraditi. Da bi bila obnovljena, delovi zgrade možda moraju biti srušeni ali cilj je osnaženje i ulepšanje, ne napuštanje zgrade u ruševinama.
Božiji plan nije da vas ponizi već da vas učini nalik svom slavnom, večnom Sinu – da vas učini veličanstvenim i dragocenim poput njega:
Rimljanima 8:29 Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog . . .
2. Korinćanima 3:18 A mi svi, koji otkrivenim licem i gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u istu sliku iz slave u slavu . . .
1. Korinćanima 15:49 I kako smo nosili sliku zemljanoga, nosit ćemo i sliku nebeskoga.
Efescima 4:24 . . . i obučete u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinji istine.
Božiji cilj nije da vas sruši već obnovi; nije da vas slomi već izgradi; nije da vas ponizi već uzdigne.
Biti mučen niskim samopouzdanjem je frustrirajuće i obeshrabrujuće poput zatočenosti u dubokoj jami tako zastrašujuće klizavoj sa svih strana da, nakon mnogo pokušaja, beg deluje nemoguće. Većina mog života dokazuje koliko je okrutno teško prestati sa propadanjem u tu tamnu rupu, ali vas molim da ne ponavljate moje pogrešno verovanje da Bog odobrava vašu muku.
Omekšano sopstvenim bolom, moje srce saoseća sa vama ako prezirete sebe ili osećate da vas svi gledaju sa visine, ako verujete da ste beskorisni ili osuđeni na promašaje. Ali nemojte ni na momenat pomisliti da vas Bog tako vidi. Ako ste ubeđeni da je ovakva patnja duhovna, možda ste u pravu, ali u pitanju su zle duhovne sile.
Psihološki žargon ili duhovna istina?
Poniznost i umiranje sebi vitalni su za naš duhovni život. Radikalno menjaju našu sliku o sebi, ali ne na način na koji možda očekujemo. Uključuju umiranje našem doživljaju sebe i življenje prema Božijem doživljaju nas, koji je viši nego što većina nas može shvatiti. Ako biste posvetili dovoljno vremena razmišljanju o ovome, zaključili biste da čak i ako bi opraštajući Gospod bio nezadovoljan nama, njegovo nezadovoljstvo bi dokazalo da naš Moćni Pomoćnik, koji nas poznaje bolje nego što mi poznajemo sebe, nedvosmisleno veruje u nas i siguran je da smo sposobni za veće stvari.
Uzbudljiva stvarnost je da Bog ima bolje mišljenje o nama nego što bismo se usudili da sanjamo. Otrežnjujuća strana je ta što kada ne uspemo da dostignemo moralne visine i postignemo velike stvari na koje nas je Bog pozvao, on ne pomišlja “Dobro, nema veze, on/ona je ionako beznadežan/a.” Ne. Biblija je jasna: naši promašaji ražalošćuju i čak ljute Boga. Svemogući nas smatra odgovornim jer zna da smo kroz zajedništvo sa njim mogli bolje.
Naš strpljivi Gospod rado oprašta, obnavlja i osnažuje, ali to ne znači da naše promašaje smatra neizbežnim. Naprotiv, božansko oproštenje znači da su naši prestupi bili tako neodbranjivi da je sveti Božiji Sin morao da bude mučen do smrti da bi platio kaznu koju zaslužujemo mi. Oproštenje nam omogućava da se vratimo u zajedništvo sa svetim Gospodom kako bi naredni put učinili ono što Bog očekuje od nas i počeli da dostižemo naš zapanjujući potencijal.
Ako na postizanje onoga što Bog želi od nas u ovom životu gledamo kao na mnogo putovanja, negativna slika o sebi je kao da smo primorani da na svakom putovanju pešačimo sa teretom teškog ranca na leđima, i što je slika o sebi negativnija, to je teret teži. Međutim, pozitivna slika o sebi je kao da imamo bicikl za ta putovanja, i što je slika o sebi pozitivnija, to je vetar u leđa jači.
Otkrivanje vašeg pravog identiteta
Da li ukazujete poštovanje Bogu istine kontinuiranim trudom da razumete i prihvatite istinitost zapanjujuće transformacije koju je Hrist doneo vašoj sudbini, duhovnom statusu i svakom delu onoga što jeste? Ili vređate i ražalošćujete Onoga koji je žrtvovao sve za vas svojim odbijanjem Božije istine i verovanjem onome što vam Božiji obmanjujući duhovni neprijatelji šapuću o vama kroz ljude koji privremeno postaju njihove marionete? Ako je čak i Simon Petar, koji je strastveno voleo svog Gospoda, bio toliko podložan postajanju đavoljeg advokata da je Isus morao da mu kaže, “Idi od mene Sotono!” (Marko 8:33), mi moramo da kontinuirano proveravamo duhovni izvor svakog mišljenja. Laži koje prihvatamo postaju laži koje živimo.
Gusenice postaju leptiri ne zbog onoga što čine ili zaslužuju već Božijim činom. Zamišljanjem da su sopstvenim trudom postali leptiri vređali bi Boga koji je učinio sve. Ipak, verovanje da su i dalje gusenice bi takođe bila uvreda za Boga koji ih je transformisao.
Dubina naše pobožnosti zavisi od stepena podudarnosti načina na koji mi gledamo na sve – uključujući na samog sebe – i načina na koji Bog sve to vidi. Usvajanje Božije perspektive je doživotni izazov, ali započinje saznanjem da je sveti Gospod Bog ljubavi koji na sve gleda očima ljubavi. Jednako je uzbudljivo to što je Svemogući, pored toga što nas je stvorio po svojoj slici, u Hristu uložio sve što nam je potrebno da postanemo nalik njemu.
Posmatrati ikoga – koliko god iskvaren bio – sa prezirom znači potpuno promašiti hristolikost i izložiti sebe božanskom gnevu. Svaki delić taštine mora biti zamenjen nežnim saosećanjem prema svakoj osobi koja je i dalje rob greha i/ili zaslepljena grehom. Ako je Hrist “. . . još kad slabi bejasmo umro u vreme svoje za bezbožnike,” (Rimljanima 5:6), moramo poštovati bezbožne kao osobe beskrajne vrednosti, i nikada ne smemo zaboraviti da smo mi bili jednako mrtvi u grehu (Efescima 2:1), Božiji neprijatelji (Rimljanima 5:10; Kološanima 1:21), “. . . bez Hrista . . . bez nade i bez Boga,” (Efescima 2:12).
Po Pavlovim rečima, “Jer i mi bejasmo nekada ludi, i nepokorni, i prevareni, služeći različnim željama i slastima, u pakosti i zavisti živeći, mrski budući i mrzeći jedan na drugog,” (Titu 3:3). Pavle je u tom stihu govorio i o sebi. Zapravo, sebe je nazvao najvećim grešnikom, (1. Timoteju 1:15) iako je o svojoj prošlosti govorio da je “po pravdi zakonskoj bio bez mane” (Filipljanima 3:6).
Smatrati sebe boljim od nekoga znači izlagati se katastrofi. “Tada će se ponositost ljudska ugnuti i visina se ljudska poniziti,” (Isaija 2:17). Ipak, Hrist nije žrtvovao sve da bismo mi šepali kroz život osakaćeni osećanjem inferiornosti. Raspeti Gospod patio je umesto nas, ne da bismo se vukli već da bismo bili obnovljeni; ne da bismo se osećali kao beznadežan promašaj dok kontinuirano žalimo nad prošlim greškama već da bismo imali nadu; ne da bi nas prekoravao jer smo bedni već da bi naša radost bila potpuna.
Poniznost i umiranje sebi vode ne ka tamnici očajno niskog samopouzdanja već ka kraljevskoj porodici Kralja kraljeva u ulozi njegovog deteta. Oni koji se budu unizili biće uzdignuti. Oni koji su umrli sebi, oživeli su u Bogu, i gubljenjem svog života pronalaze ga u izobilju (Biblijski stihovi). Njihova samopravednost (što je zapravo lažna pravednost) zamenjena je istinskom pravednošću a njihova nezavisnost božanskim osnaženjem. Oni koji su u procesu ovakve transformacije više nisu zaslepljeni ponosom i egoizmom, niti novu osobu u koju su pretvoreni smatraju bezvrednom ili beznadežnom.
Cilj
Ova stranica nije još jedan od mojih pokušaja da naglasim sve činjenice o Božijem zapanjujuće visokom mišljenju o nama. Fokus je na razlozima iz kojih nam, umesto podsticanja promene naše slike o sebi, sve ove istine uđu na jedno uvo i izađu na drugo. Cilj je otklanjanje prepreka ka potpunom prihvatanju svih ovih istina kako bi nas one konačno oslobodile.
Ono što moje verovanje da nisko samopouzdanje nije problem ili čak da je poželjno čini strašno pogrešnim je to što je naša slika o sebi tako fundamentalna da nam definiše stvarnost. Slika o sebi je naša zvezda vodilja, naša referentna tačka prema kojoj određujemo pravac svog čitavog života. Ako pogrešno procenim svoj trenutni položaj, zbog te greške ću pogrešno identifikovati svaki znak pored puta na koji naiđem. Zatim ću krenuti u pravcu kojim ću još dalje odlutati. Isto tako, ako je naša slika o sebi lažna, bićemo potpuno izgubljeni bez našeg znanja. A takva situacija je strašna, toliko da većina nas izbegava preispitivanje svojih pretpostavki.
Na primer, ako bih ja mislio da me niko ne voli, a ljudi bi obavljali svoje normalne obaveze bez prekidanja svega što rade kako bih bio u centru pažnje, takvo ponašanje bih protumačio kao odbacivanje s prezirom. Po mom pogrešnom shvatanju, normalna stidljivost kod ljudi, strah od odbacivanja, preokupacija sopstvenim brigama, i tako dalje, bi “dokazalo” da im se gadim. Čak i kad bi par ljudi zapravo odvojilo vreme da kažu lepe stvari o meni, ja bih to odbacio kao neiskrenost (teraju sebe da budu ljubazni, sažalili su se na mene, pokušavaju da manipulišu, i tako dalje). Kao poslednja opcija, ako bi se iko ponašao na način koji ne mogu nikako da uguram u pomenute kategorije, to bih protumačio kao “izuzetak koji potvrđuje pravilo” i verovatno bih nalazio izopačeno zadovoljstvo u obnavljanju ravnoteže, namerno se podsećajući na događaje koji su izgledali kao da potvrđuju moju iskrivljenu sliku o sebi.
Žena je poslala imejl u kojem mi se poverila, “Rođena sam sa bolešću zbog koje sam slabo videla na jedno oko. Zbog toga je to oko uvek skretalo ka unutra. Celog života osećala sam se kao čudak i nisam mogla da verujem ljudima koji su govorili da stvarno ne izgledam tako loše. U svojim četrdesetim sam konačno imala operaciju koja je ispravila moje oko, ali u mom umu ništa se nije promenilo. Sada imam pedeset i sedam godina - i dalje imam poteškoće u vezi sa ovim.” Ona je zbog tog oka poverovala da je neprivlačna, i ovakav doživljaj sebe se toliko ukorenio u njoj da je tvrdoglavo odbijao promenu čak i nakon što se njen problem, što se izgleda tiče, totalno promenio. Nažalost, ovo je tipično za veličinu bitke sa kojom se mi suočavamo.
Da sumiramo: naša slika o sebi deluje nam kao potpuno pouzdana istina o stvarnosti, zbog čega sve ostalo tumačimo na način koji odgovara našoj predstavi o stvarnosti, umesto zaključka da je ta predstava pogrešna. Zabrinjavajuće je što skoro svako od nas ima izobličenu ili pogrešnu sliku o sebi, što vodi ka izobličenom ili pogrešnom razumevanju istine koliko smo samo važni Bogu i koliko nas voli, koliko je ogromna i božanski osnažena naša sposobnost da postignemo ogromne stvari kroz zajedništvo sa svojim Stvoriteljem i Iskupiteljem. Usled toga, ovo pogrešno verovanje potkopava našu veru i isušuje našu radost u Bogu.
Uporno susrećem ljude čiji su životi bili uništeni, ili makar osakaćeni izobličenim doživljajem sebe. Na primer, srceparajuće veliki broj žena priznalo mi je da su završile u zapanjujuće nasilnim brakovima jer zbog svoje slike o sebi nisu verovale da zaslužuju da budu tretirane sa ljubaznošću, nežnošću i poštovanjem. Još je veći broj osoba koje su mogle da proslave svog Stvoritelja preko velikih dostignuća, ali su umesto toga ti ljudi protraćili svoj život u bolnoj osrednjosti, samo zato što su obmanama bili namamljeni u zamku verovanja da su nesposobni.
Kako smo dospeli u ovaj haos
Sa izuzetkom retkih slučajeva, naša slika o sebi nije nešto što smo pažljivo i razumno razmotrili, već nešto što smo usvojili prvenstveno u osetljivom dobu detinjstva. Sliku o sebi crpeli smo iz svojih pretpostavki o tome kakvo su mišljenje određeni ljudi imali o nama. Ove osobe su imale veoma značaju ulogu u oblikovanju našeg života, ali su bile veoma sklone greškama poput svih ljudi, kao što je bila i naša sposobnost da ispravno sagledamo način na koji su nas videli.
Članovi porodice, porodični prijatelji, i u nekim slučajevima komšije, mogu imati dubok uticaj na nas. Međutim, tek nedavno sam se zapitao da li sam potcenio negativni uticaj koji su moji profesori imali na mene. Možda je tako i u vašem slučaju.
Previše mladi da znamo bolje, praktično smo ove značajne osobe u svom životu pretvorili u svog Boga – svoj nepogrešivi izvor istine. Sada nas istinski Bog izaziva da njega načinimo svojim Bogom, da preoblikujemo naše mišljenje o stvarnosti u skladu sa onim što on kaže o nama, umesto u skladu sa pretpostavkom koju smo imali o sebi – pretpostavkom koje smo se čvrsto držali praktično čitavog svog života.
Čak i ako vaša potreba za izmenom slike o sebi nije tako očajnički potrebna kao što je slučaj kod većine nas, i dalje biste imali veliku korist od promene. Međutim, čak i mala promena može delovati kao strašna i prevelika. Promena znači priznanje da smo zaista bili izgubljeni, i da je sve što smo smatrali istinom bila iluzija. Umesto da se saglasimo sa tim, većina nas se tvrdoglavo drži izopačene i oštećene slike o sebi; odbijajući da poverujemo da smo pogrešili u vezi sa nečim fundamentalnim, iako je to nešto što smo nezavisno od svoje volje usvojili kao malo dete, a ne mišljenje koje smo pažljivo – a još manje molitveno – razmotrili.
Većina nas je toliko dugo pretpostavljala da smo od toliko male važnosti da smo tu laž zacementirali u svoju sliku o sebi, klanjajući joj se i poštujući je kao istinu, kao našu zvezdu vodilju. Implikacije održavanja ove lažne slike o sebi su zastrašujuće, ali imamo li hrabrosti i smisao za avanturu potrebnih da započnemo ogromnu promenu ka radikalno novoj slici o sebi, ili ćemo ostati u zoni komfora, iako se zbog toga vučemo u blatu osrednjosti i očaja?
Sa početkom u najranijem detinjstvu, svi smo vremenom prihvatili lažnu sliku o sebi. Iako su male šanse da na to gledamo kao na ispiranje mozga, jačina onoga čemu smo bili izloženi u najosetljivijim godinama možda jeste jednaka nemilosrdnom ispiranju mozga, kroz naizgled autoritativne optužbe da smo “beznadežni” ili “glupi” ili slične laži. Ovo toliko snažno oblikuje nečije samopouzdanje da žrtve to prihvate kao istinu, i podsvesno odbacuju sve što sugeriše suprotno.
Ponekad oštećeno samopouzdanje nije rezultat očiglednog maltretiranja već je, u slučaju nekih od nas, uzrok zbunjujuće suptilan. Ako vas ovo interesuje, pročitajte kratku stranicu: Razarajući efekat ‘nebitnih’ događaja.
Bez obzira da li je zbog toga što su nas izuzetno neadekvatne, ali značajne osobe u našem životu verbalno ili čak fizički maltretirale, ili zbog daleko suptilnijih razloga, možda smo zaključili da nismo vredni ljubavi, i zato sve u životu tumačimo sa tačke gledišta ove laži. Na primer, naš razum nam možda govori da nas Bog strastveno voli, ali će naše srce vrištati suprotno i odbiti da prihvati stvarnost Božije ljubavi. Ipak, uprkos svemu što bi kroz vaša iskustva moglo da urla na vas, istina je zapanjujuća: vi ste od beskrajne vrednosti. Istina deluje neverovatno, zbog čega moram da je objasnim.
Ako bismo u divljini naišli na prirodne dijamante, većina nas bi ih u svom neznanju zgazila tretirajući ih kao bezvredne, nemajući pojma o njihovoj vrednosti i o veličanstvenom izgledu koji bi imali nakon profesionalne obrade. Slično tome, možda većina ljudi gazi preko vas i tretira vas kao da ste bezvredni, ne znajući da ste neprocenjivi. Jedino Bog vidi vašu istinsku vrednost jer on jedini ima zapanjujuću veštinu da vas usavrši i oblikuje u očaravajući dragulj. Nije bitno šta možete da uradite ili kako vas drugi vide. Sve što je bitno je Božija veličanstvena moć da ono što svi smatraju bezvrednom masom pretvori u lepotu koja oduzima dah.
Dijamant je samo parče kamena. Ne može da voli, govori ili razmišlja. Nije jestiv, njime se ne može kuvati, loviti, grejati se, zbog čega je ogroman broj osoba iz raznih plemena dijamante smatralo bezvrednim. Vrednost dijamanta nije u njegovim sposobnostima već jednostavno u količini novca koju su ljudi voljni da plate kako bi ga posedovali. Vi ste Bogu daleko vredniji od tone dijamanata i platio je cenu daleko veću od celog bogatstva milion planeta – dobrovoljnom žrtvom svog svetog Sina – kako bi mogao biti vaš najbolji prijatelj.
Kao kod ogromnog dijamanta, vaša vrednost nije bazirana na onome što činite. Vi ste beskrajno vredni jer je Bog univerzuma dobrovoljno platio beskrajnu cenu za vaše prijateljstvo. Ako je toliko uložio u vas, ceniće i milovaće vas čitavu večnost.
Možda ste čitavog svog života bili okruženi ljudima koji nisu umeli da prepoznaju vašu vrednost, poput prostih ljudi koji ne mogu prepoznati vrednost dijamanta. Ali Bog vas vidi u zapanjujuće drugačijem svetlu.
Koga ćete učiniti svojim Bogom – svojim izvorom istine koji određuje vašu vrednost? Hoćete li tu ulogu predati “surovim neznalicama” oko vas, ili Bogu beskrajne mudrosti i znanja koji je dao svog svetog Sina za vas?
Sebe smatrati bezvrednim nije poniznost; to je prkošenje Gospodu slave koji je žrtvovao sopstveni život da bi vam omogućio tako zapanjujuće visok status da nadmašuje čak i anđele (1. Korinćanima 6:3; Jevrejima 1:5,14; 1. Petrova 1:12). Zaboraviti da smo ono što jesmo samo zahvaljujući nezasluženoj Božijoj milosti je ništa manje nego ogavan, ružan ponos, ali je jednako sramno zaboraviti koliko je Kralj kraljeva učinio za nas i koliko visoko nas je uzdigao. Da, bez Hrista bili bismo beskorisni koliko i uvenula grančica pokidana sa vinove loze, ali kako se usuđujemo da smatramo da smo bez Hrista kada je on žrtvovao sve da bismo duhovno postali jedno sa njim!
Bez Hrista, svako na ovoj planeti je odvratan promašaj, beznadežno zao i nesposoban da ikada udovolji Bogu. Bez Hrista, najbolji od nas su uništeni, neprihvatljivi Bogu i zaslužni večnosti u paklu. Ali vi niste bez Hrista! Tretirati Hrista kao promašaj; kao da sve zapanjujuće stvari koje je učinio uz ogromnu cenu da vas transformiše nisu postigle ništa je vređanje Boga.
Negirati svu čast koju vam je Bog poklonio kroz Hrista nije poniznost; to je neiskrenost.
Vi ste član kraljevske porodice – dete Kralja kraljeva koji je Gospod univerzuma. Bog želi da to znate i da po tome živite.
Zbog čega je promena tako teška
Osećanja često protivreče stvarnosti. Recimo, čak i skromna lista imenuje više od sto različitih fobija. Za svaku od tih fobija mogla bi biti uređena savršeno bezbedna situacija u kojoj bi se osoba koja ima fobiju ipak osećala prestrašeno. Na primer, zamislite horor koji osoba sa strahom od zmija oseća dok savršeno bezazlena zmija puzi po njoj. Ovakvo intenzivno osećanje javlja se čak i kada je osoba intelektualno ubeđena da je ta zmija bezazlena. Samo prihvatanje istine je ogroman uspeh ali život ostaje veliki izazov kada sve u vama uzvikuje da ste u opasnosti.
Doslovno na stotine osoba koje muči anksioznost mi u svojoj agoniji pišu zbog izuzetno ubedljivog, ali lažnog osećanja krivice. Ovo nije samo vrlo neprijatno; verovanje ovim lažnim osećanjima nagriza njihovo zajedništvo sa Bogom jer pogrešno pretpostavljaju da njihov osećaj krivice implicira da je Bog sigurno ljut na njih, a svi mi izbegavamo svakoga za koga verujemo da je ljut na nas. Pisao sam o ovom stanju:
Anksioznost se ponaša poput unutrašnjeg alarma koji oglašavanjem objavljuje da nešto opasno nije u redu i uzrokuje da naš mozak nastavlja potragu za uzrokom kako bi ga mogao ispraviti. Međutim, klinička anksioznost znači da uzrok anksioznosti nije razuman razlog za zabrinutost već se radi o hemijskom disbalansu.
Na primer, kada se protivpožarni alarm oglasi, zvuči isto bez obzira da li je okidač požar ili tehnički problem. Zato što zvuk za lažnu uzbunu zvuči isto kao u slučaju prave opasnosti, postoji veliko iskušenje da ostanete uznemireni zvukom alarma koji se nastavlja, čak i nakon što što ste proverili i utvrdili da nema razloga za opasnost. Isto važi za vaš anksiozni poremećaj. Nažalost, sve dok budete imali anksiozni poremećaj moraćete nastaviti da podsećate sebe da je u pitanju samo lažna uzbuna i da se naviknete na neprijatnost lažnog oglašavanja, kao i da odbijete da lažnu uzbunu tretirate kao pravu.
Kada je anksioznost lažan povod za uzbunu, nije samo vrlo neprijatan već nas može duhovno zbuniti. Anksioznost deluje kao snažna griža savesti koja nastavlja da zanoveta bez obzira koliko nam je božanski oprošteno, koliko smo očišćeni od svakog greha i učinjeni svetim kroz veru u Isusa. Bog je obećao oproštenje greha svakoj osobi koja stavi svoju veru u opraštajuću moć Isusove žrtve. Međutim, anksioznost je skoro neprestana te je teško ignorisati, i zato je teško odoleti iskušenju prepuštanja verovanju u konstantna, preplavljujuće snažna osećanja, umesto biranja tvrdoglave vere u Božije obećanje. Ovome dodajte činjenicu da anksioznost nastavlja da ponavlja kako nešto ozbiljno nije u rada iako je u stvarnosti sve u redu, i tako se temelj čitavog zajedništva sa Bogom – vera da kroz Isusa naši prošli promašaji više ne ometaju naše zajedništvo sa Bogom – nalazi pod napadom. Ovakva duhovna konfuzija može postati ozbiljna ako se predamo verovanju našim moćnim i obmanjujućim osećanjama umesto čvrste odlučnosti da nastavimo da se držimo puke vere u Hristovu želju i moć da nam obezbedi potpuno oproštenje.
Ako ste pogođeni anksioznim poremećajem, osećanja zabrinutosti i krivice će vas ispunjavati ali ključ je u tome da naučite da živite sa takvim osećanjima, a da ih se ne plašite niti poverujete u njih. Ovo će biti teška bitka jer će vaša osećanja biti veoma snažna i ubedljiva, ali svi smo pozvani da hodamo po veri a ne osećanjima.
Hodanje po veri je osobama sa anksioznim poremećajem mnogo teže nego ostalim ljudima, ali to je poput trenera koji svog odličnog atletičara izlaže mnogo težim vežbama od uobičajenih – koje će ga učiniti jačim od ostalih, iako tokom treniranja on deluje daleko slabije od onih koji lenjo leže okolo. To je poput osobe koja diže tegove – to deluje kao da je čini slabijom, ali će je učiniti jačom ako ne bude odustala.
Sa dobrim razlogom smo pozvani da hodamo po veri a ne po osećanjima. Citiraću sebe ponovo:
Neprijatelj naših duša je meastralni prevarant jer je to sve što može da čini. Đavo ne može promeniti stvarnost. Ne može promeniti činjenicu da vas Bog voli čitavom svojom beskrajnom ljubavlju i da je Hrist umro za grehe čitavog sveta, što apsolutno uključuje svaki greh koji ste vi ikada počinili. Zbog toga je napad na vaša osećanja sve što je u njegovoj moći, što čini u nadi da ćete poverovati osećanjima umesto vere u pročišćujuću i opraštajuću Hristovu moć i Božiju ljubav.
Nepokolebljiva odanost veri u Božiji integritet i njegovu Reč uprkos snažnim osećanjima koji urliču suprotno potrebna je za oslobađanje od obmanljive moći lažne slike o sebi.
Međutim, lenjo prihvatanje naših osećanja kao unutrašnjeg dokaza – kao našeg izvora istine – umesto kontinuirane borbe protiv naleta osećanja kad god uzvikuju bilo šta što je u suprotnosti sa onim što Božija Reč proglašava istinom može biti značajno iskušenje. Ogroman napor mora biti uložen u protivljenje tornadu naših osećanja. Posebno na početku, napredak se čini sporim, a uz sve to bačeni smo dva koraka unazad čim na sekundu popustimo. Hoćete li nastaviti da koračate i vremenom ubrzavate ka Božijem srcu – izvoru istine gde konačno možete biti oslobođeni od laži koje vas usporavaju?
Još izvora uticaja na samopouzdanje
Rimljanima 12:2 I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog. . . .
Naša slika o sebi bi trebalo da bude sveža i utemeljena na Božijim rečima. Umesto da se raspada uz smrad prošlosti, trebalo bi da sjaji poput svetlosti novog dana, da nas kontinuirano inspiriše ka novim visinama, poput božanski inspirisane promene imena Jakov sa značenjem “potkopati” ili “zaobići” u ime Izrael, sa značenjem “onaj koji će pobediti sa Bogom” (1. Mojsijeva 32:28).
Međutim, naša slika o sebi ostaje poput duha iz prošlosti za mnoge od nas. Odavno je trebalo da je napustimo ali nastavlja da nas progoni i usporava. Opstaje poput odurnog parazita koji toliko dugo isisava život iz nas da smo ga prihvatili kao da je zapravo prirodan deo nas samih.
Iako se prošlost ističe kao uzrok raskomadane slike o sebi, neki od uzroka našeg potonulog samopouzdanja mogu imati koren u sadašnjosti. Kako bismo istražili ovaj razlog, dozvolite mi da sa vama podelim deo sa jedne od mojih stranica:
Slika o sebi je od suštinskog značaja i mišljenje drugih ljudi ima uticaja na nju. Zbog toga:
Vaš život definisan je vašom pretpostavkom o tome kakvo mišljenje ljudi imaju o vama.
Usavršimo ovu misao:
Ovaj dodatak je od kritičnog značaja. Objašnjava razlog iz kojeg mnogi ljudi ostaju hladnokrvni na obilje pohvala i aplauza. Osećali bi se usamljeno i progonjeno abnormalno niskim samopouzdanjem čak i ako bi postali centar obožavanja miliona. Pohvale ih ne dotiču jer nemaju predstavu da li bi iko hvalio osobu koja su zapravo. Kriju tajnu o sebi upravo zato što veruju – obično bezrazložno – da bi istina potpuno promenila svako mišljenje o njima.
Čuvanje tajni kojih se osoba stidi je osuđivanje samog sebe na samicu u sumornoj ćeliji koju je sama izgradila, i žrtvovanje svake trunke samopouzdanja da bi se platilo nevidljivom ucenjivaču koji uvek traži još. Čuvanje takozvanih sramnih tajni uništava naše samopouzdanje, obmanjuje nas da nismo vredni ljubavi i predstavlja beskrajni izvor griže savesti. Obično se osećamo primorano da produžavamo agoniju jer smo užasno prevareni da ne postoji ostvariva alternativa. Ali bezbolni izlaz zaista postoji. Za pomoć u pronalaženju utehe koju zaslužujete, molim vas da pročitate How to Find Relief from Guilty Secrets.
U analiziranju maksime koja određuje našu sliku o sebi i naš život možemo otići korak dalje:
Način na koji živite definisan je vašom pretpostavkom o tome šta bi osobe čije mišljenje cenite mislili ako bi o vama znali sve.
Neke osobe toliko čvrsto poštuju svoje mišljenje da stavovi drugih ljudi jedva da utiču na njih. Kao hrišćani, mišljenje koje najviše poštujemo bi trebalo da bude Božije. Teorijski, nijedno drugo mišljenje ne bi trebalo da nam bude bitno. U praksi, teško nam je da verujemo da Bog ima određeno mišljenje o nama ako (verovatno pogrešno) sumnjamo da bi sve Božije sluge imale suprotno mišljenje kada bi znale sve što se o nama može saznati.
Naravno, čak ni usavršena maksima nas ne definiše, ali određuje našu sliku o sebi. Određuje ono što iskreno poverujete o sebi. Okončanje ponašanja u skladu sa svojom slikom o sebi malo je verovatno poput uspešnog pretvaranja da smo neko drugi. Slika o sebi koju Bog želi da hrišćani imaju – ona koja je brižno izložena u njegovoj Reči – je konstantna inspiracija koja nas ispunjuje životnim poletom. Slika o sebi koju naši duhovni neprijatelji žele da imamo je ugnjetavajuća poput ludačke košulje.
Dozvolite mi da postavim izazov: šta ćete prihvatiti kao svoj autoritativni izvor istine? Vašu pretpostavku o tome šta promenljivi, nesavršeni ljudi misle o vama – ljudi čije je znanje o vama u najboljem slučaju površno i koji ne mogu da vide budućnost? Ili je vaš autoritativni izvor istine ono što sveznajući Sudija misli o vama? Kome ćete dati pravo da vas prosvetljuje, kome ćete predati konačan autoritet da objavi ono što ste vi i što možete da postignete u životu?
Kada sve propadne, najbolje tek dolazi
Međutim, čak i u slučaju osoba koje uporno traže, pronalazak prijatelja od poverenja u svom okruženju ponekad može biti nemoguće. Na primer, ja pokušavam da najbolje što umem pružim podršku osobama sa disocijativnim poremećajem identiteta. Njima je često srceparajuće teško da pronađu osobu kojoj bi mogli da se povere i otkriju svoje stanje. Obična osoba bi se unervozila, dozvoljavajući svojoj mašti da ide do ekstrema, odjednom ispunjena strahom da je osoba koja se poverila opasna, posednuta demonima ili bilo šta slično.
Međutim, bez obzira na sve, uvek postoji jedna Osoba koja nas istinski razume, i posebno uzbudljivo u vezi sa ovom Osobom je to što je ona jedina čije mišljenje je zaista bitno jer je jedino On u pravu. Svako mišljenje protivno njegovom ispostaviće se kao pogrešno.
Da bismo istražili uzbudljive implikacije, dozvolite mi da citiram još nešto što sam napisao:
Strastveno ste voljeni. U očima najvažnije Osobe, vi ste posebni. Drugim ljudima ste možda samo jedna osoba među hiljadama drugih, ali ne i Osobi koja vas je stvorila. Toliko mu značite da je ono što Bog želi sa vama nalik savršenom braku u kojem možete jedno u drugom uživati večno.
Verovanje u suprotni pol ne čini ljude venčanim, niti nam veroispovest daje pravo da živimo sa Bogom. Nije dovoljno proći kroz crkveni prolaz. Pravi brak je verovanje u nekog toliko savršeno da sve ono što jesmo, sve što imamo posvetimo toj osobi za ceo život. Vaš Stvoritelj je željan da vam bude toliko posvećen, ali kao i sa brakom, da bi funkcionisalo, posvećenost mora da bude uzajamna.
Ako bi se osoba sa ulice udala za milionera, ona bi dobila svo njegovo bogatstvo, a on bi dobio sve njene dugove. On bi uzeo njenu sramotu a ona bi stekla njegovu čast. Da bi se ovo dogodilo, ona mora da se okrene iz veza sa njegovim suparnicima i da posveti sebe i svoje skromne stvari ovom čoveku u bračnoj zajednici. Sve što ona poseduje bi postalo njegovo, a sve što on ima bi postalo njeno.
Isto tako, ako poverimo Bogu sve što imamo – naše vreme, mogućnosti, veze i ono što imamo – on će učiniti isto, i prigrliće nas božanskom ekstravagancijom. Mi predajemo našu izopačenost Isusu, odričući se čak i našeg najdražeg greha. Postaje njegov. To je ono što ga je ubilo. Zauzvrat, Isusova bezgrešna savršenost nas obavija, omogućivši da budemo bliski sa svetim Bogom.
Ulaskom u ovaj ljubavni pakt, dajemo Bogu pravo da radi ono što želi sa onim što imamo, a ono što On ima postaje dostupno nama. Menjamo naše talente za njegovu svemoćnost; naše pokušaje da upravljamo našim životom, za njegovu bezgraničnu mudrost. Mi njemu dajemo naše vreme na zemlji a on nama daje večnost
Na svaki način mi dobijamo korist od ove prosidbe a Bog dobija manje dobar kraj. Ali Bog vas duboko voli. On želi tu svetu zajednicu više nego što možete da zamislite. Nemojte slomiti njegovo srce propuštajući, uzdržavajući se od najboljeg iskustva koje ljudsko biće može da ima.
Dajana Spenser se venčala sa princom Čarlsom i time postala član kraljevske porodice. Odjednom je postala bogata, poznata i važna. Bila je jedno sa Čarlsom. Imovina i čast koju je imao on sada je postala isto toliko njena. Ovo je slično transformaciji koju ste doživeli vi u sekundi u kojoj ste bili nanovo rođeni. Vaš status i imovina su skočili do neba, iako ste tada imali tek maglovitu svest o veličini onoga što se dogodilo. (Nešto više o zapanjujućim prednostima vaše unije sa Hristom na Duhovna bogatstva.)
Nakon tog čuvenog venčanja, princeza Dajana je prolazila kroz drugu, mnogo sporiju i neravnu transformaciju. Krhkim koracima, stidljiva, jednostavno obučena devojka postepeno se pretvorala u samopouzdanu, sofisticiranu, elegantno odevenu ženu koja je očaravala milione. Ta druga promena bila je moguća samo zato što je čvrsto verovala u stvarnost prve transformacije – da je stvarno postala član kraljevske porodice, bogata, važna i slavna. Da je nastavila da ponavlja sebi kako je nevažna, kako nije imala prava na Čarlsov novac, da ono što može da učini nije bitno, i dalje bi imala mnogo toga, ali se druga promena nikada ne bi odigrala. Verovatno je mogla da postigne još više, samo da je bila još sigurnija u Čarlsovu ljubav i prihvaćenost i odobravanje koje je imala u kraljevskoj porodici.
Dok mi ponestaju reči kojima bih opisao transformaciju vašeg duhovnog statusa koja oduzima dah, dozvolite mi da citiram još nešto sa svojih stranica:
Mi hrišćani smo poput ushićenih prosjaka koji pretpostavljaju da su nasledili deset hiljada dolara, kada smo zapravo dobili milijardu dolara. Živimo hronično osiromašenim životima i što manje znamo o svom duhovnom nasledstvu, to je tragedija veća.
Razlika između onoga što mislite da ste i onoga ko ste zapravo toliko je ozbiljna i van ljudskog poimanja (Efescima 3:19-20; 1. Jovanova 3:1-2) da, dok neki psihijatrijski pacijenti imaju deluzije grandioznosti – umišljanje da su smešno mnogo bitniji nego što zapravo jesu – vi i ja patimo od suprotnog problema. Ono što je Bog učinio u nama bez našeg znanja, je tako zapanjujuće da čak i hrišćani čiji je ego opasno rasplamsan pate od onoga što nazivam deluzijom o nevažnosti.
Psihijatrijska definicija deluzije je netačno, ali ukorenjeno verovanje koje se opire objektivnim argumentima. Velika uloga koju ima Sveti Duh je pomaganje nama da shvatimo veličinu transformacije koja se odigrala u nama (Jovan 16:14; 1. Korinćanima 2:9-15; 1. Jovanova 4:13; Efescima 3:3-5; Jovan 14:26; 16:13). Od vitalnog značaja je da nastavimo da istražujemo Bibliju (2. Korinćanima 4:6-7) i da molimo za duhovno otkrivenje o onome što jesmo u Hristu.
Ugušite sumnje, nesigurnosti i osećaj krivice. Uzdajte se u nedvosmislenu Božiju Reč koja potvrđuje da je Božija procena vas previsoka da bi je ljudska slava ili sramota ugrozila. (na primer: Galatima 2:6; Efescima 6:9; Jov 34:19). Bilo da je vrhunac vaše nedelje brojanje duša koje ste osvojili ili brojanje mrljica na crkvenoj klupi, Kralj vam se raduje.
Ono što nam se dogodilo tako nadmašuje sva naša očekivanja da čak i nakon manjeg uvida u ono što smo postali, mi nastavljamo da nazadujemo na staru sliku o sebi. Vi ste toliko drugačiji od onoga što ste nekada bili da će, čak i ako izostavimo visine koje bi trebalo da dostigne, sama promena našeg razmišljanja u pravom smeru biti duga trka niz planinu.
Frustrirajuće je lako dopustiti da nam Božije mišljenje o nama isklizne iz svesti i da time propadnemo u rupu prethodnog depresivnog razmišljanja. Nastavite da se molite za otkrivenje. Nastavite sa pokušajima da verom dotaknete nove visine. Nastavite da prodirete kroz milion sumnji. Nastavite da preplavljujete svoj um veličanstvenim istinama koje će vas osloboditi. Odmarajte u sigurnosti saznanja da je Svemogući uložio sve – čak i smrt svog dragocenog Sina – da bi obezbedio vašu pobedu.
Naše sadašnje razmišljanje i slika o sebi formirali su se tokom čitavog našeg života. Preoblikovanje i stvaranje nove slike o sebi koja je u skladu sa načinom na koji nas Kralj kraljeva vidi je dug i težak proces u kojem je perverzno lako prepustiti se nekadašnjem sumornom načinu razmišljanja. U jednoj sekundi smo se u Božijim očima od poniženog đavoljeg deteta pretvorili u uzvišeno Božije dete. Međutim, da bismo ovo postali u sopstvenim očima, potreban je spor i naporan rad. Zapravo, na ovome ćemo morati da radimo čitavog svog života.
Dozvolite mi da citiram još jednu od svojih stranica da bih vam pomogao da razumete svoju poteškoću:
Beba je pokušala sve da uradi ne bi li se oslobodila. Naprezala se svom svojom snagom, vukla na svaki mogući način, sat za satom, dan za danom. Ogromni kolac je odbio da se pomeri. I tako, umesto da bez razmišljanja nastavi sa pokušajima da učini nemoguće, uradila je ono što je u tom periodu bilo inteligentno: prestala je da pokušava.
Beba je izrasla u moćnu zver. Ubeđena gorkim iskustvom da nema poente u pokušajima da se izbavi kad god je privezana, životinja se nije potrudila da utvrdi da li se išta promenilo. I tako podnosi poniženja, iako bi, da je svesna stvarnosti, lako mogla da pokida klin i zgazi one koji su nad njom dominirali.
Kao odrasla jedinka, nije bila okovana lancima, već moćnom psihološkom pojavom. Ovoj moćnoj pojavi je dodeljeno više imena, od kojih je jedno – naučena bespomoćnost. Predmet je dubokog istraživanja, jer, u jednoj ili drugoj formi, sputava na milione ljudi.
Zadivljujuća duhovna transformacija koja se dogodila u vama učinila vas je nalik tom moćnom slonu. Zato što promena nije bila emotivno dramatična i zato što su vaša sećanja na ono što ste nekada bili tako sveža i slikovita, jezivo je lako ne razumeti veličinu vaših sposobnosti, usled čega biste mogli nastaviti da se ponašate kao da ste i dalje slabi i beznadežni iako ste zapravo apsolutno suprotni tome. Rezultat toga je razarujuće snažan način razmišljanja koji vam uskraćuje visine za koje ni ne znate da ste sposobni. Poput mršave osobe sa anoreksijom koja veruje da je gojazna zbog čega se opasno izgladnjuje, ovakav način razmišljanja posmatračima može delovati smešno i lako premostivo, ali za one koji su ubeđeni da je istinit, oslobađanje od čeljusti tih laži je značajno teško.
Prepreke ka promeni slke o sebi
Prva prepreka: Potcenjivanje Božijeg mišljenja
S obzirom da prirodno težimo ka tome da nastavimo da verujemo u stvarnost slike o sebi koja je u nama odavno ukorenjena, možemo uhvatiti sebe kako radije omalovažavamo Božije mišljenje nego što smo spremni da naša percepcija stvarnosti bude poljuljana. Čak i ako prihvatimo da nas Bog vidi u boljem svetlu nego što nas drugi ljudi vide, možemo sebi reći stvari poput, “Oh, pa on je Bog. On mora da voli sve ljude. Ja nisam u raju; ja moram da živim na ovoj planeti. Ovde se Božije mišljenje baš i ne računa.”
Kad god idolizujemo nečije mišljenje, svrgavamo Boga sa trona našeg života i umesto Stvoritelja obožavamo stvorenje.
Proučite uzbudljive implikacije sledećih biblijskih citata:
2. Mojsijeva 23:22 Nego ako . . . ustvoriš sve što kažem, ja ću biti neprijatelj tvojim neprijateljima i protivnik tvojim protivnicima.
Isaija 40:17 Svi su narodi kao ništa pred Njim, manje negoli ništa i taština vrede Mu.
Isaija 45:24 Samo u Gospodu, govorit će se, spasenje je i snaga, k njemu će doći, puni srama, svi, koji se gnjeve na njega.
Isaija 54:17 Nikakvo oružje načinjeno protiv tebe neće biti srećno, i svaki jezik koji se podigne na te na sudu saprećeš. To je nasledstvo sluga Gospodnjih i pravda njihova od mene . . .
Razmislite o stihovima u kojima je nagoveštena važnost Božijeg mišljenja o nama:
Jovan 5:41-44 Meni nije potrebno da me slave ljudi. Međutim, ja vas poznajem: znam da u svom srcu ne ljubite Boga. . . . Vi volite da veličate jedan drugog, a ne nastojite da vas proslavi onaj koji je jedini Bog. Kako, onda možete verovati meni?
Rimljanima 2:6-8 Koji će dati svakome po delima njegovim: Onima, dakle, koji su trpljenjem dela dobrog tražili slavu i čast i neraspadljivost, život večni; A onima koji se uz prkos suprote istini, a pokoravaju se nepravdi, nemilost i gnev.
Rimljanima 14:4 Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.
1. Korinćanima 4:3-5 A ja malo marim što me sudite vi ili čovečiji dan; a ni sam sebe ne sudim. Jer ne znam ništa na sebi; no zato nisam opravdan, ali Onaj koji mene sudi Gospod je. Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle Gospod ne dođe, koji će izneti na videlo što je sakriveno u tami i objaviće savete srdačne i tada će pohvala biti svakom od Boga.
Galatima 1:10 Zar ja sad ljude nagovaram ili Boga? Ili tražim ljudima da ugađam? Jer kad bih ja još ljudima ugađao, onda ne bih bio sluga Hristov.
1. Solunjanima 2:4,6. . . .i ne mislimo ljudima da ugađamo, nego Bogu koji ispituje srca naša. . . . niti smo tražili od ljudi slave, ni od vas ni od drugih. . . .
Naš cilj bi trebalo da bude dostizanje tačke u kojoj živimo stav da nam nijedno osim Božijeg mišljenja nije važno. On je jedina Istina.
Što se tiče uticaja koji ima mišljenje bitnih osoba u našim života, mi hrišćani moramo biti tako neosetljivi da zbog toga kamenje zaplače iz zavisti. Surova realnost je da je ne samo klevetanje, već omraženost ljudi prema nama neodvojivi deo hodanja sa Hristom.
To zvuči kao poslednja stvar koju bi želele da čuju osobe koje se već osećaju loše u vezi sa samim sobom. Ali koliko god delovalo da ovo ubija svaku utehu, nije tako. To samo ruši lažnu nadu koja bi se svakako raspala, i dopušta nam da na njenom mestu sagradimo istinsku nadu koja nas nikada neće izneveriti.
Istražimo ovo.
“Na podsmeh sam svaki dan, svak mi se podsmeva,” rekao je jedan od najvećih proroka (Jeremija 20:7). “Oholi mi se rugaju veoma; ali ja ne odstupam od zakona Tvog,” pevao je psalmista, koji je kasnije rekao “Mreže bezbožničke opkoliše me,” (Psalmi 119:51,69). Božiji izaslanici bili su željeni poput puževa u čorbi od kupusa. Kao što je prvi hriščanski mučenik rekao Jevrejima, “Kog od proroka ne proteraše oci vaši?” (Dela apostolska 7:52).
Uzmite u obzir našeg uzora. “Sve ovo slušali su i fariseji,” kaže Luka 16:14, “ . . . i podsmevali su se Isusu.” Naravno, Onaj koji je savršen doživeo je mnogo više od prezira. Svaki nonšalantan čitatelj Biblije zna da su ugledne duhovne vođe javno proglasile da je Isus demonski posednut. Međutim, možda nam je promakla činjenica da se ovo nije dogodilo jednom već se događalo konstantno. S obzirom da jevanđelja navode samo mali broj primera samih Isusovih čuda (Jovan 20:30-31; 21:25), malo je verovatno da do detalja opisuju svaki put kada je Isus bio jezivo klevetan na ovaj način. Međutim, čak i ako posmatramo posledice ograničenog broja zabeleženih primera, ostajemo iznenađeni rezultatom. Ovome možemo dodati i činjenicu da je verovanje da sa njim nešto nije bilo u redu bilo tako uobičajeno da je njegova porodica došla da preuzme brigu o njemu (see “Posednut demonima i sumanut”).
“Znalci Svetog pisma i fariseji su vrebali hoće li Isus da se bavi lečenjem u subotu, jer su tražili nešto za šta bi ga optužili.” kaže Luka 6:7. Ovo je bilo mnogo gore od pokušaja da se Isusovo ime okleveta i optužbe da je Onaj koji je svet počinio greh. Ovo je zastrašujuće jer je kršenje subote, poput preljube (Jovan 8:5), bilo smrtno kršenje zakona (2. Mojsijeva 31:14; 4. Mojsijeva 15:32-36). Ove užasne optužbe da je Isus prekršio subotu su se stalno ponavljale (Luka 6:2 Luka 13:14; Luka 14:1-3; Jovan 5:8-16; Jovan 9:14-16), kao i ozbiljne optužbe hule na Boga (Marko 2:7; Jovan 10:33). Zapravo, ljudi su bili toliko razjareni njime da su tokom njegove službe pokušali da ga ubiju bacajući ga sa litice (Luka 4:29) i najmanje dva puta pokušali da ga kamenuju (Jovan 8:59; 10:31) dok ga konačno najugledniji teolozi, duhovne vođe i zakonski stručnjaci u državi nisu osudili na smrt zbog hule (Marko 14:64).
Ako su čak i poštovani ljudi prezirali onoga koga pratimo, mi ne možemo očekivati ništa manje:
Matej 10:24-25 Nema učenika iznad učitelja, niti sluge iznad svoga gospodara. Za učenika je dovoljno da postane kao njegov učitelj, a za slugu da postane kao njegov gospodar. Ako su gospodara kuće nazvali Veelzevulom, koliko će gorim imenom nazvati njegove ukućane.
Matej 24:9 Tada će vas predati na muke i ubijaće vas. Svi narodi će vas omrznuti zbog mene.
Luka 6:22 Blaženi ste kad vas ljudi omrznu, kad vas budu odbacivali, kad vas budu vređali i vaše ime budu smatrali nečasnim zato što pripadate Sinu Čovečijem.
Luka 21:16-17 Vas će predavati i reditelji i braća i rođaci i prijatelji. Neke od vas će i pobiti. Zbog mene će vas svako omrznuti.
Jovan 16:2 Judeji će vas izgoniti iz svojih bogomolja. Doći će vreme kad će svako ko vas ubije misliti da tako služi Bogu.
Moramo biti nalik Mojsiju, za koga je rečeno da je verom “držao sramotu Hristovu za veće bogatstvo od svega blaga misirskog; jer gledaše na platu.” (Jevrejima 11:26) i nikada ne bi trebalo da imitiramo one kojima “većma omile slava ljudska nego slava Božija.” (Jovan 12:43).
Zapravo, Isus je rekao:
Luka 6:26 Teško vama kada svi počnu da govore lepo o vama, ta i njihovi preci su to isto činili lažnim prorocima!
A farisejima je rekao:
Luka 16:15 Vi se pravite pravedni pred ljudima, ali Bog poznaje vaša srca. Naime, ono što se ljudima čini uzvišeno, to je pred Bogom odvratno. (Moje isticanje.)
Udovoljavanje Bogu i osvajanje ljudskog aplauza su pojmovi anketama popularnosti udaljeni jedan od drugog.
Ono što nas stalno zavodi da cenimo ljudsko mišljenje više od mišljenja našeg Gospoda je naša poteškoća da shvatimo dubinu Božije ljubavi i apsolutnog pročišćenja i božanskog prihvatanja koje nam je Hristova žrtva donela. Činjenica da Gospodar savršenstva čezne da oprosti više nego promenljivi ljudi skloni greškama izgleda suviše dobro da bi bilo istinito. Mi nastavljamo da upadamo u zabludu umišljanja da je lakše zadobiti ljudsko odobravanje od Božijeg, kao i da je ono trajnije.
Koliko ljudi je nestrpljivo poput Boga da vam momentalno pruži čistu prošlost, brišući svako sećanje na vaše prethodne greške? Koliko njih je žrtvovalo sve da bi vam obezbedili potpuno oproštenje? Koliko njih nastavlja da veruje da ste sposobni da se potpuno promenite, bez obzira na dužinu i dubinu niza vaših prestupa? Koliko njih je odlučno u svojoj vernosti i svojoj potpunoj posvećenosti vama? Koliko njih u vama vidi božansku slavu Božijeg večnog Sina?
Da biste istinski živeli, oslobodite se od robovanja ljudskom mišljenju.
Druga prepreka: Strah od ponosa
Moje sopstvene greške dokazuju da iskreni hrišćani mogu pogrešno verovati da sebe štite od ponosa tako što sebe omalovažavaju.
Kao što je prethodno naglašeno, strastveno verujem u poniznost i umiranje sebi, ali i jedno i drugo uključuju umiranje sopstvenoj slici o sebi – našem doživljaju istine i pretpostavci o tome kako nas drugi vide – i prihvatanje da je način na koji nas Bog vidi jedini validan.
Tretiranje našeg doživljaja sebe kao tačnijeg od Božijeg doživljaja nas nije poniznost već vrhunac arogancije.
Moramo razumeti prirodu istinske poniznosti i rešiti se svih lažnih pretpostavki. Dozvolite mi da prilagodim nešto što sam ranije napisao:
Pitanje ponosa i poniznosti je opasno polje prekriveno konfuzijom i pogrešnim zamislima. Hajde da očistimo ovo minsko polje pre nego što još neko bude povređen. Započećemo analogijom ovce u biblijskim vremenima.
Ponos kaže, “Mogu da pronađem bolji pašnjak od Pastira. Uvek ću pronaći vodu. Mogu da se suočim sa lavovima, a medvedi su verovatno izmišljotina koju je Pastir sklopio kako bi dominirao mnome.” To je opasno.
Božanska poniznost raduje se u sigurnosti saznanja da Pastir zna najbolje. Napustivši svu veru u sebe ili sreću, stavlja svu nadu u Pastira, verujući da je i najkraće lutanje van njegovog vida flertovanje sa katastrofom. Ova vrlina grli Pastira, uživajući u svakom njegovom šapatu, sladi se njegovom dobrotom. Poniznost je ponekad vođena preko kamenitog terena ali na kraju uživa na najboljem pašnjaku i najvećoj bezbednosti. Ne samo da je zaštićena od predatora, već proizvodi najkvalitetniju vunu i ima najbolje potomstvo. Ponekad se penje uzbrdicama da bi ostala uz svog Pastira ali se veseli u toplini ljubavi svog Pastira.
Međutim, postoji stav koji se maskira u poniznost, koji se ponižava i baca u očaj. “Glup sam. Ružan sam. Beznadežan sam.” Ne dajte mesta ovoj varalici.
Čisto da biste bili sigurni da ste potpuno uvideli razliku između predivne vrline i ružne varalice, dozvolite mi da citiram još nešto od onoga što sam napisao:
Jakovljeva 4:6 . . . Gospod suproti se ponositima, a poniženima daje blagodat.
Većinu svog života proveo sam ispunjen takvom jezom zbog opasne zamke ponosa da sam se osećao primoranim da je izbegavam po svaku cenu. Tragično, ovaj stav vredan pohvale nije me daleko odveo. Moje pobožne namere bile su sabotirane razumevanjem ponosa koje je bilo tako pogrešno da sam postigao jedino upadanje u zamku lažne poniznosti. Pogrešno sam verovao da poniznost postižem negativnim mišljenjem o sebi. Na svoj užas, eventualno sam otkrio da je lažna poniznost sama po sebi vid ponosa.
Ispravno sam razumeo da poniznost obuhvata skromnije mišljenje o sebi ako bih mislio da bez Božije pomoći mogu postići bilo šta od večitog značaja, ili ako bih mislio da sam dovoljno moralan da osvojim Božije odobravanje van oproštaja u Hristu. Moja greška bila je u tome što sam iz ove istine umislio da je nisko mišljenje o sebi osnovni sastojak poniznosti.
Pobožna poniznost teče ne iz niskog mišljenja o sebi već iz posmatranja stvari kroz Božije oči. Ponos ima drskost da se usprotivi Bogu. Kaže da zna više od Boga univerzuma; da moj ograničen intelekt zna bolje od Svemoćnog; da Bog istine nije u pravu a ja jesam.
S obzirom da vas Bog smatra dostojnim ljubavi, i istinska poniznost uključuje gledanje na Božiju procenu bilo čega kao na evanđelje, poniznost zahteva da sebe vidite kao osobu dostojnu ljubavi. Ako Bog na vas gleda očima ljubavi, kako se usuđujete da sebe posmatrate u drugačijem svetlu, kao da je vaš ugao gledanja ispravan dok ugao gledanja vašeg Stvoritelja i Spasitelja nije? Ako vam Bog oprašta, odbijanje da oprostite sebi je drskost impliciranja da vi imate više moralne standarde od Sudije čitave planete; da imate više svetosti od svetog Gospoda. Zar to nije sam vrhunac ponosa? Molim vas da izbegavate ovu smrtnu zamku.
Načinite Boga svojim Bogom slažući se sa njim. On kaže da ste vi pravedni u Bogu (2. Korinćanima 5:21). Usuđujete li se da se uzdignete nad Bogom odbijanjem da se složite sa njim? Prestanite da povređujete sebe traćenjem svoje vere na laž, time pljačkajući od Boga veru koja bi trebalo da bude uložena u njega. Odbacite grešni put ispunjen ponosom koji varljivo deluje skromno a koji zapravo implicira da vi znate bolje od Svemogućeg. Oslobodite sebe. Zagrlite Božiju istinu.
Matej 11:29 Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojim.
“On je jednostavno govorio istinu,” protestujete.
Da, Isus je Istina – sam je to rekao – ali kada omalovažavate sebe, vi ne govorite Božiju istinu. Umesto toga imitirate đavola koji je “opadač naše braće,” (Otkrivenje 12:10) – i vi ste takođe među voljenima koje bi on voleo da olajava – i ovaj opadač je kompulzivan lažov (“otac laži” – Jovan 8:44).
Možemo biti u iskušenju da diskvalifikujemo Isusa kao uzora zbog njegove božanske prirode. Međutim, apostol Pavle svakako nije bio božansko biće ali je pod božanskom inspiracijom napisao:
1. Korinćanima 4:16 Nego vas molim, ugledajte se na mene . . .
1. Korinćanima 11:1 Ugledajte se na mene, kao i ja na Hrista.
To samo po sebi zvuči daleko od omalovažavanja sebe, ali ako nam Božija Reč kaže da se ugledamo na Pavla, hajde da razmotrimo kako je on video sebe. Iako je sebe nazvao najmanjim od apostola, (1. Korinćanima 15:9) i “najmanjim od svih svetih,” (Efescima 3:8) i tako dalje, apostol je imao čvrstu sliku o sebi. Za više detalja, pogledajte Isusova i Pavlova slika o sebi.
Treća prepreka: Očekivanje da Bog promeni našu sliku o sebi
Misliti da bi Bog trebalo da učini za nas ono što on očekuje da učinimo mi je ozbiljna greška. Pretpostavljati da bi Bog trebalo da izmeni našu sliku o sebi ili poveća naše samopouzdanje je nalik pretpostavljanju da bi Bog trebalo da čita Bibliju za nas ili da umesto nas prestane sa pušenjem ili da nam obezbedi prihode dok mi traćimo svoje živote gledajući televiziju.
Moramo se u veri moliti za otkrivenje ali pokušati da upotrebimo molitvu ispunjenu verom kao licencu za lenjost ili neposlušnost ili za odbacivanje biblijskog otkrivenja znači provocirati Boga. Na primer, Jakov nam sa pravom kaže da se u veri molimo za mudrost (Jakovljeva 1:5-6) ali je opasno pretpostaviti da ovo znači da možemo da zanemarimo ili odbacimo sve ostalo što nam Božija Reč govori o našim koracima ka mudrosti. Ponovo i ponovo Priče nam govore da tražimo mudrost (Biblijski citati). Traženje je suprotno besposlenosti čekanja da nam stvari koje želimo padnu u krilo.
Nikada se ne radi o izboru između molitve i potrage: moramo da tražimo uz molitvu. Vera je ono što motiviše ljude da nastave da traže: vera da će pronaći ono za čime tragaju. Isus je sjedinio ištanje i traženje:
Ištanje i traženje nisu alternative; neodvojivi su. Dobijanje uključuje traženje od prave osobe: Boga. A nalaženje uključuje traženje na pravom mestu: Božijoj Reči.
Otkrivenje koje menja život uključuje usvajanje Božije Reči: meditiranje nad njom, njeno memorisanje i život prema njoj.
Psalmista se molio za otkrivenje:
Ali mi nemamo šansu da ugledamo “divne stvari” Božijeg zakona ako je ne čitamo i usvajamo napisano u Bibliji.
Uočite kako je inspirisani psalmista zadobio mudrost:
Neko je rekao da je Bog najbrži igrač šaha na svetu – uvek je red na naš potez. Strahovito je lako protraćiti dragocene godine u iščekivanju da Bog učini nešto dok je on taj koji čeka na naš potez.
Ranije sam pomenuo promenu imena koju je imao Jakov. Ako ste osetili ljubomoru dok ste o tome čitali, zaboravili ste da se dogodilo ne dok je Jakov ležao okolo već dok se rvao sa Bogom čitavu noć (Postanak 32:23-28). Čak i tada je na njemu bilo da prihvati promenu imena i da prema njoj živi.
Bog je več učinio svoj deo. On vas voli. On vas je načinio po svojoj slici, i uprkos tome što je greh oštetio savršenstvo onoga što je stvorio, on koristi sve što vas dotakne da vas transformiše nalik samom Hristovom liku, i već sada u vama vidi lepotu i slavu koja će jednog dana biti vidljiva čitavom univerzumu.
2. Korinćanima 3:16,18 A kad se obrate ka Gospodu, uzeće se pokrivalo. . . . A mi svi, koji otkrivenim licem i gledamo slavu Gospodnju, preobražavamo se u istu sliku iz slave u slavu, kao od Gospodnjega Duha.
2. Korinćanima 5:17,19,21 Zato, ako je ko u Hristu, nova je tvar: staro prođe, gle, sve novo postade. . . . Jer Bog beše u Hristu, i svet pomiri sa sobom ne primivši im grehe njihove. . . . Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.
Da, Bog je već učinio svoj deo: vaš deo je da nastavite da u to verujete. Ponovo i ponovo, Isus je pohvalio ili ukorio ljude prema količini vere koju su pokazali (pogledajte Vera je naša odgovornost). Bog nas drži odgovornim za dubinu naše vere. Naš Gospod je suviše inteligentan i pravedan da kori ili hvali ljude za nešto što je u potpunosti njegovo delo. Kao u priči o talentima, Bog daje ali je na nama da ih razvijamo i upotrebimo.
Naš Gospod ne odobrava lenjost. Isti Bog koji je stvorio naša tela, stvorio je naš duh. Baš kao što je “bez muke nema nauke” nepromenjiva istina u fizičkoj stvarnosti, isto važi i u duhovnoj.
Naš cilj bi trebalo da bude da konstantno sebe vidimo u svetlu koje zaista poštuje Boga koji nas voli i koji nas je obnovio. Međutim, ako je potrebna dugotrajna vežba – dosadno ponavljanje – kako bi osoba postala koncertni pijanista, teniska zvezda i slično, ne možemo očekivati da usavršavanje naše slike o sebi bude lako. Svako ko želi da postane šampion, a ko smatra da su bezbrojni sati ponavljanja ispod njega će se valjati u osrednjosti. Bez obzira na njihov talenat, osobe koje su uložile napor će ih preduhitriti.
Koliko god se farmeri možda žalili na to da je sejanje dosadno i monotono, i koliko god morali da čekaju pre nego što vide rezultate, činjenica opstaje: oni koji malo seju, malo žanju (2. Korinćanima 9:6; Propovednik 11:6; Izreke 6:10-11). Ova istina je sačuvana u najduhovnijoj od svih knjiga: Bibliji.
Iako Svemogući povremeno za nas učini nešto bez našeg truda, on nas suviše voli i suviše je mudar da bi ovo konstantno činio umesto nas. Ovo je zato što, uprkos tome šta možda mislimo, nije u našem najvišem interesu da Bog sve čini za nas. Na kraju ove stranice nalazi se link ka stranici na kojoj sam objasnio zbog čega je tako (Životne misterije objašnjene).
Četvrta prepreka: Dopuštanje da drugi ljudi oblikuju našu sliku o sebi
Umišljanje da je podizanje našeg samopouzdanja i ohrabrivanje dužnost drugih je blesavo koliko i dopuštanje da svaka odluka u našim životima bude određena bacanjem novčića. Dopuštanje da mišljenja drugih ljudi – ili to da li ikada izraze svoje dobro mišljenje o vama – oblikuje vaše samopouzdanje ili emotivnu stabilnost ili vašu motivaciju, je jednako odustajanju od kontrole nad vašim životom i predavanje te kontrole drugim ljudima.
Niste ono što ljudi misle o vama
Vaše prošlo ja, ukaljano krivicom, mrtvo je i sahranjeno. To su najbolje vesti koje bi iko mogao čuti! Radosno verom zgrabite biblijske citate koji ovo objavljuju svetu! Vi ste totalno suprotni osobi koja je počinila grehe. Kao što niste krivi za tuđe grehe, tako niste krivi za grehe iz vaše prošlosti. Đavo nema ništa veće pravo da vas optuži za vaše grehe od greha Čarlsa Mensona ili Džeka Trboseka.
2. Korinćanima 5:17 objavljuje da ste novo stvorenje – totalno nova osoba – zbog onoga što je Hrist učinio. Vaše prošlo ja je nestalo. Vi ste neko novi, kompletno drugačija osoba od one koja je, poput svih ljudi bez Hrista, imala razlog da oseća sramotu.
Koliko god Satana želeo da vas optuži za Hitlerove grehe, te optužbe bi bile besmislene. Ignorisali biste ih jer vi znate da niste Hitler. Isto tako, on može da osobu koja ste nekada bili optužuje koliko mu je volja, ali i to možete da ignorišete. Ta osoba je mrtva. Vi niste ta osoba. Neko drugi je učinio te sramne stvari. Vi imate potpuno nov identitet. Nova osoba koja ste sada je čista, sveta, pravedna i ispunjena Božijom lepotom; princ ili princeza – dete Kralja slave – naslednik Božijeg bogatstva, neko kome se Bog raduje i na koga je ponosan.
Niko ne voli da bude klevetan, i to je ono što Satana pokušava da vam učini, ali radi se o zabuni. Satana optužuje pogrešnu osobu. Osoba koju optužuje je mrtva i sahranjena sa Hristom. Ignorišite ga.
Zamislite da ste se preselili u novi stan. Igrom slučaja, prethodni vlasnik je umro nakon što je budalasto upao u velike dugove. Dan nakon što ste se uselili, neko kuca na vrata. Osoba kojoj je pokojni vlasnik dugovao tvrdi da mu dugujete pola miliona dolara. ‘Pogrešili ste osobu,’ odgovarate mu.
‘Data mi je ova adresa,’ odgovara on.
‘Možda, ali ja nisam osoba koja vam duguje novac.’
‘Ne, to je ova adresa, okej?!’
‘Osoba koju tražite je mrtva!’
‘Ma pazite! Odgovaraćete pred zakonom!’
‘Može!’ odgovarate vi, ‘Zakon će dokazati da nisam osoba za koju mislite da sam.’
Zamislite da se ovo događa dan za danom. Svaki put mogli biste da zatvorite vrata pred njegovim licem i odbijete da slušate njegove neosnovane optužbe. Ili biste mogli da protraćite sate u prepirci sa njim. Ili biste tiho mogli da saslušate sve njegove optužbe i da se složite sa njim. Nijedna alternativa nije potpuno bezbolna. Nijedna ne bi mogla da promeni činjenicu vaše nedužnosti. Ali očigledno je da bi neki odgovori bili više uznemirujući od ostalih i razarajući po vaš život.
Naravno, ovo opisuje vašu situaciju, kao i situaciju svakog hrišćanina. Živite na istoj adresi kao krivac – u vašem telu. Ali osoba koja živi na toj adresi je nov stanar. Bez obzira na to ko kuca na vaša vrata, zakon (Božiji) je uvek na vašoj strani. Bog vas proglašava nedužnim. Od vas zavisi koliko ćete dozvoliti Optužitelju da vam dosađuje. Ne možete ga sprečiti da kuca, ali vi odlučujete da li ćete nastaviti da ga ignorišete ili ćete ga pozvati i pridati važnost njegovim optužbama. U oba slučaja ste i dalje nedužni, ali zašto biste se izlagali nepotrebnom maltretiranju?
Dakle, vaše staro ja, osoba koja je imala razloga da se oseća prljavo, osramoćeno i inferiorno je mrtva. Sada u vama živi Hrist – Hrist u svoj svojoj lepoti, savršenosti i nedužnosti; Hrist u svoj svojoj dobroti, sjaju i Božijoj naklonosti. Mala devojčica, upitana kako se bori sa iskušenjem, odgovorila je da kada đavo zakuca, ona pošalje Isusa na vrata. To možete učiniti vi. Hrist vas je načinio svojim hramom. Prethodni stanar je mrtav. Sada Hrist živi na vašoj adresi. Ne morate čak ni da brinete o pokušajima da oprostite sami sebi, jer vašem istinskom biću, osobi koja ste sada u Hristu, nikada nije bilo potrebno oproštenje. Vaše staro biće, kome je oproštenje bilo potrebno, više ne postoji.
Nažalost, prečesto upotrebljavanje termina "nanovorođenje" izbledelo je zapanjujući izraz moći koju izražava. To je koncept tako šokantan da prevazilazi našu intelektualnu sposobnost poimanja. Koji način bi mogao imati veću moć da izrazi da što se duhovnog sveta tiče, vi nemate prošlost? Kada su se stvari koje vaš um navodi u optužbi dogodile vi niste bili ni rođeni! Ne možete biti nedužniji od toga! Kakvo čudo! Kakav izraz ljubavi zbog koje je Bog to učinio za vas!
(Ako vas progone grehovi koji su se dogodili nakon što ste bili nanovorođeni, nemojte se uznemiravati. Nakon pokajanja, kasniji grehovi su uklonjeni kao što je tumor otklonjen operacijom i više nisu deo vas. Oni su nepostojeći, osuđeni na istu sudbinu kao grehovi pre obraćenja; izbrisani iz rajske banke podataka.)
Bog vam je obećao sve što je opisano na ovoj stranici i još mnogo toga, ali nikada nije obećao da ćete to osećati. Bog Otac od svoje dece očekuje da svoje poverenje stave u integritet onoga ko upravlja zvezdama svake noći, a ne u promenljiva osećanja. Hrišćanska religija je sa pravom nazvana "hrišćanska vera". Vera je najvažnija.
Nakon što je Isus uspešno odoleo iskušenju koje je navaljivalo na njega u pustinji, Biblija kaže da ga je Satana napustio, ali ne zauvek, već privremeno (Luka 4:13). Mi takođe možemo imati spektakularne pobede kroz Isusa i Satana će se povući, privremeno. Zavući će se u svoju rupu i lizati svoje rani, ali će se vratiti. Ne zbog nekog vašeg nedostatka. Činio je isto sa Isusom. Kada bitka ponovo krene, moraćete da požurite ka mojim stranicama (pročitajte The Ultimate Cure for Guilt linkovanoj na kraju ove stranice) kako biste još jednom apsorbovali oslobađajuće biblijske istine i time se odupreli užasnim, varljivim osećanjima i optužbama koje će pokušati da svali na vaša leđa.
Takođe predlažem da ugađate sebi redovno čitajući sledeći biblijski stih:
Rimljanima 6:3-12 Ili ne znate da svi koji se krstismo u Isusa Hrista, u smrt Njegovu krstismo se? Tako se s Njim pogrebosmo krštenjem u smrt da kao što usta Hristos iz mrtvih slavom Očevom, tako i mi u novom životu da hodimo. Jer kad smo jednaki s Njim jednakom smrću, bićemo i vaskrsenjem; znajući ovo da se stari naš čovek razape s Njime, da bi se telo grešno pokvarilo, da više ne bismo služili grehu. Jer koji umre oprosti se od greha. A ako umresmo s Hristom, verujemo da ćemo i živeti s Njim, znajući da Hristos usta iz mrtvih, već više ne umire; smrt više neće ovladati njime. Jer šta umre, grehu umre jedanput; a šta živi, Bogu živi. Tako i vi, dakle, držite sebe da ste mrtvi grehu a živi Bogu u Hristu Isusu Gospodu našem. Da ne caruje, dakle, greh u vašem smrtnom telu, da ga slušate u slastima njegovim;
Naša slika o sebi je izuzetno bitna jer ima ozbiljne duhovne implikacije. Na primer, čitava generacija Izraelaca bila je uskraćena obećane zemlje i umrla je u pustinji jer su oni sebe videli kao “skakavce” (4. Mojsijeva 13:33) umesto kao ljude osnažene svemogućim Bogom.
Nisu bazirali sliku o sebi na osnovu onoga što je Bog rekao o njima već na osnovu svoje prošlosti (ropstva u Egiptu) i svojim pretpostavkama o mišljenju koje su drugi imali o njima. Zapravo, iako su njihove pretpostavke da ih drugi smatraju nevažnima naizgled delovale logično, čak je i to bilo pogrešno (Isus Navin 2:9-11, više o ovoj zadivljujućoj priči pročitajte na stranici Moć samopouzdanja: biblijski primer.)
Način na koji o sebi razmišljamo postala je duboko ukorenjena navika. Svaka navika se teško menja, utoliko teže ona koja je konstantno ponavljana godinama.
Značajan ključ
Zamislite da je detetov mozak netaknuta džungla trnovitog žbunja. Kada dete ima misao, to je kao da probija svoj put ka novoj teritoriji, za sobom ostavljajući nekoliko otisaka stopala i nekoliko slomljenih grančica. Svaki sledeći put kad krene istim putićem, taj slabo vidljivi putić postaje malo vidljiviji i čistiji. Dok dete polako sazreva, putić postaje razgažen i pretvara se u put, i konačno u pravi pravcati auto-put. Međutim, da bi njegove misli krenule u drugom pravcu, to je kao da ponovo mora da se probija kroz netaknutu džunglu. Ako se nova misao ne ponavlja, nejasan putić brzo postaje prekriven travom, tako da šansa da se osoba izgubi postaje veća, čak i nakon velikog truda da misli uputi ka tom smeru. Ovo je gruba analogija onome što su današnji naučnici otkrili o dešavanjima sa strukturom mozga.
Tragedija je u tome što većina nas koja je doživela nezdravo ispiranje mozga u detinjstvu nastavlja proces ponavljanjem sebi ponovo i ponovo same uvrede koje su nam drugi govorili, čak dugo nakon što su ovi ljudi dugačkog jezika i hladnog srca nestali iz našeg života.
Jednom započeto, omalovažavanje sebe postaje lako poput propadanja kroz klizavu liticu planine. Penjanje natrag je ono što je teško.
Omalovažavanje sebe izjavama poput “Ja sam glup/a!” “Beskorisan/a sam!” “Nikada ne učinim nešto kako treba!” “Svi me mrze!” ili kojom god omiljenom rečenicom za ponižavanje sebe postaje automatski, gotovo nekontrolisan odgovor na normalne greške. Ovo postaje duboko utvrđena okrutna navika, koju je teško prekinuti kao što je teško odikavati se od drogiranja.
Ono što sebi konstantno ponavljamo je najčešće ono za šta na kraju osećamo da je istina. Ako smo godinama trenirali svoje umove da nešto prihvate kao istinu, dostizanje tačke na kojoj osećamo da je suprotno istina će biti izuzetno teško.
Ako je, kao što smo ranije rekli, negativna slika o sebi poput teturanja pod teretom na našim leđima tokom obavljanja božanski dodeljenih zadataka, svaka negativna misao o sebi dodaje zrno peska našem teretu, dok svaka pozitivna misao oduzima po zrno. Naša poteškoća je u tome što smo čitavog života dodavali gomilu zrna skoro svakog dana, zbog čega će biti potrebno mnogo pozitivnih misli dan za danom, nedelju za nedeljom, dok konačno ne budemo počeli da primećujemo makar slabašno olakšanje našeg tereta. Ono što stvar čini još težom je to što je dodavanje negativnih misli o sebi postala nesvesna navika, dok dodavanje pozitivnih misli zahteva veliki trud. Postepeno možemo istrenirati naš um tako da pozitivne misli postanu navika, ali za to je potreban dugotrajan napor.
Nikako nismo osuđeni na nastavljanje propadanja u zamku vere u strahovite laži o nama, ali ćemo duže vreme morati da nastavimo da ponavljamo ono što je Bog proglasio istinom, iako sve u nama viče da ne osećamo da je to istina ili da nam ne zvuči istinito. Takođe znači da moramo nastaviti da se borimo sa svojom zavisnošću od ponavljanja laži sebi samima i umesto toga nastavimo da sebi ponavljamo istinu kakvu je Bog proglasio, ponovo i ponovo sve dok je pouzdano nismo ponovili koliko je god stotina puta potrebno kako bismo se suprotstavili nebrojenim hiljadama puta kada smo sebi ponovili laži.
Ali, da li je ovo u skladu sa Biblijom?
5. Mojsijeva 6:6-9 I neka ove reči koje ti je zapovedam danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ. I veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima. 9 I napiši ih na dovratnicima od kuće svoje i na vratima svojim.
Isus Navin 1:8 Neka se ne rastavlja od usta tvojih knjiga ovog zakona, nego razmišljaj o njemu dan i noć, da držiš i tvoriš sve kako je u njemu napisano; jer ćeš tada biti srećan na putevima svojim i tada ćeš napredovati.>
Psalmi 119:11 U srce svoje zatvorio sam reč Tvoju, da Ti ne grešim.
Izreke 2:1 . . . zapovesti moje sahraniš kod sebe . . .
(Moje isticanje.)
Takođe se slaže sa stihovima poput:
Luka 10:27 . . . ‘Ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom,’; i, bližnjeg svog kao samog sebe’
Rimljanima 8:5 . . .a koji su po duhu duhovno misle.
Rimljanima 12:2 I ne vladajte se prema ovome veku, nego se promenite obnovljenjem uma svog. . . .
Efescima 4:22-23 Da odbacite, po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada u željama prevarljivim; i da se obnovite duhom uma svog.
Filipljanima 4:8 A dalje, braćo moja, šta je god istinito, šta je god pošteno, šta je god pravedno, šta je god prečisto, šta je god preljubazno, šta je god slavno, i još ako ima koja dobrodetelj, i ako ima koja pohvala, to mislite.
Kološanima 3:1-2 Ako dakle vaskrsnuste s Hristom, tražite ono što je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji.
(Moje isticanje.)
Ulaganje napora u obnovljenje svog misaonog života je u skladu čak i sa stihovima poput:
Izreke 18:7 Bezumniku su usta njegova pogibao, i usne njegove pruglo duši njegovoj. . . .
Izreke 18:21 Smrt je i život u vlasti jeziku, i ko ga miluje, ješće plod njegov.
Matej 12:36 A ja vam kažem da će za svaku praznu reč koju kažu ljudi dati odgovor u dan strašnog suda.
Efescima 4:29 Nikakva rđava reč da ne izlazi iz usta vaših, nego samo šta je dobro za napredovanje vere, da da blagodat onima koji slušaju.
Jakovljeva 3:6,9-10 I jezik je vatra, svet put nepravde. Tako i jezik živi među našim udima, poganeći sve telo, i paleći vreme života našeg . . . Njime blagosiljamo Boga i Oca, i njime kunemo ljude, koji su stvoreni po obličju Božijem. Iz jednih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, ljubazna braćo moja, da ovo tako biva.
Ako je, kao što poslednji biblijski stih insistira, pogrešno klevetati bilo koga stvorenog po Božijem obličju, onda je jednako pogrešno klevetati i govoriti loše stvari o sebi jer ste vi takođe stvoreni po Božijem obličju. A misli nam moraju biti podjednako bitne, jer i Bog i mi čujemo svoje misli glasno kao da ih neko vrišti na nas.
Ako biste fizički i emotivno maltretirali dete, dobri roditelji bi bili uznemireni, bez obzira koje bi od njihove dece napadali. Bez obzira da li preziremo ili opanjkavamo, Stvoritelj i Spasitelj čovečanstva to shvata lično.
Uz momenat razmatranja, uvidećete kako je svaki od ovih raznolikih stihova relevantan:
1. Jovanova 5:1 . . . i koji god ljubi Onog koji je rodio, ljubi i Onog koji je rođen od Njega.
1. Jovanova 4:20 Ako ko reče: Ja ljubim Boga, a mrzi na brata svog, laža je; jer koji ne ljubi brata svog, koga vidi, kako može ljubiti Boga, koga ne vidi?
Matej 5:22 A ja vam kažem da će svaki koji se gnevi na brata svog nizašta, biti kriv sudu. . . . a ko reče: Budalo! Biće kriv paklu ognjenom.
1. Korinćanima 6:19-20 . . . i niste svoji, jer ste kupljeni skupo. . . .
Rimljanima 14:4 Ko si ti koji sudiš tuđem sluzi? On svom gospodaru stoji ili pada. Ali će ustati; jer je Bog kadar podignuti ga.
Moćna demonstracija važnosti koju Bog stavlja na sliku o sebi su promene imena koje je on inspirisao, kao što je promena imena Avram – sa značenjem “uzvišeni otac“ u ime Avraam – “otac mnogih naroda“ (Postanak 17:5), dok je njegova žena Sara postala Saara – mati mnogih naroda (Postanak 17:5). Ovo nije samo starozavestni fenomen. Isus je takođe ljudima davao nova imena: Simona je preimenovao u Petra, (Jovan 1:42) i sinove Zevedejeve nazvao sinovima groma (Marko 3:17).
Ovome je donekle slično:
Jovan 15:15 Više vas ne nazivam slugama; jer sluga ne zna šta radi gospodar njegov; nego vas nazvah prijateljima; jer vam sve kazah što čuh od Oca svog.
Takođe, postoji termin “hrišćansko ime,” koje se originalno bukvalno odnosilo na ime koje osoba dobije po krštenju.
Možda bi vama nešto nalik tome bilo od pomoći. Na primer, ako u imejlu koristite pseudonim, možda biste mogli da ga izmenite u ime koje izgrađuje vaše samopouzdanje. Ako sa nekim od svojih prijatelja koristite nadimak ili ime od milja, takođe biste mogli da upotrebite ohrabrujuće ime.
Radi uvida u još jedan biblijski primer u kome Bog učestvuje u promeni slike o sebi kod ljudi, dozvolite mi da ponovo citiram nešto što sam napisao:
Bio bih zabrinut da se Gideonov nos ne vine do neba. Zdrava slika o sebi je sigurno Bogu važnija nego što sam mislio. Te reči koje prijaju egu su se podudarale sa Gideonovim božanski inspirisanim pozivom. Izgleda da je vera u te reči odigrala ključnu ulogu u njegovoj budućoj službi.
Sudije 6:15 A on Mu reče: O Gospode, čim ću izbaviti Izrailj? Eto, rod je moj najsiromašniji u plemenu Manasijinom, a ja sam najmanji u domu oca svog.
Bog nije mogao da upotrebi Gideona dok on nije promenio sliku o sebi.
Zapravo, većina božanskih susreta zabeleženih u Bibliji imale su ulogu naglašavanja nedostataka u samopouzdanju osobe i zatim ispravljanja načina na koji je osoba videla sebe, kako bi bile osnažene za službu. Iako su susreti bili natprirodni, ova promena slike o sebi je i dalje od njih zahtevala trud. Gospod je naglasio način na koji ih vidi i takođe ko su oni, ali su oni i dalje morali načiniti izbor da poveruju.
Bacimo pogled na neke primere.
Kada je Mojsije bio pozvan da izvede Božije ljude iz ropstva, sebe je smatrao mucajućim gubitnikom kome su nedostajale osobine potrebne za izvršenje ove misije. Gospod mu je strpljivo davao znakove da je on kao svemogući Bog sa njim i da će ostali prihvatiti njegov autoritet – štap koji se pretvorio u zmiju i natrag u štap, ruku koja je postala gubava i zatim isceljena. Uprkos ovim čudima i vatrenom žbunu, Mojsije je sebe i dalje smatrao nesposobnim dok nije izazvao Božiji bes i konačno shvatio da je njegovo nisko samopouzdanje neprihvatljivo Bogu (2. Mojsijeva 3:10-4:14).
Isaija je sebe video kao “čoveka nečistih usana.” Potom je serafim dotakao njegove usne parčetom svetog uglja (Isaija 6:5-8). Posle toga je on sebe počeo da smatra božanski očišćenim i dostojnim svete službe.
Jeremija je sebe smatrao isuviše mladim i slabim za službu na koju ga je Bog pozvao, ali mu je Bog rekao da promeni sliku o sebi:
Jeremija 1:6-9,17-19 “A ja rekoh: Oh, Gospode, Gospode! Evo, ne znam govoriti, jer sam dete.”
Solomon je takođe sebe smatrao premladim i neinteligentnim da ispuni svoj poziv, pa je Bog morao da mu obeća veliku mudrost (1. Carevima 3:7-12). Međutim, primanje ove mudrosti nije bilo dovoljno. Solomon je morao da veruje da je imao potrebnu mudrost ili je nikada ne bi upotrebio. Postoje mnoge inteligentne osobe velikih sposobnosti koje ne postižu ništa jer sumnjaju u svoje kvalitete koje im je Bog dao. Setite se da je Jakov rekao da od Boga tražimo mudrost ako nam fali, ali je odmah potom dodao da je vera od suštinskog značaja (Jakovljeva 1:5-6).
Petar je sebe smatrao odbojnim ribarom koji je toliko ogavan da bi trebalo da bude izbegavan. Međutim, Isus je video nekoga od tolike važnosti Bogu i čovečanstvu; nekoga koga je želeo kao prijatelja i štićenika.
Luka 5:8,9 Kad Simon Petar ovo vide, on pade ničice pred Isusom i reče: - Gospode, idi od mene! Ja sam grešan čovek.”
Kasnije, nakon što je sebe ponizio kukavičkim ispoljavanjem izdaje, Petrova slika o sebi srozala se na dokazanog gubitnika i beskičmenjaka. Uprkos tome, Isus je tri puta naveo Petra da podigne pogled i vidi sebe kao nekoga ko je i dalje voleo svog Gospoda i kao od Boga izabranog vođe rane crkve. Jovan 21:17 I treći put Isus ga je pitao: - Simone Jonin, voliš li me? . . . Napasaj ovce moje!”
Pavle je sebe video kao progonitelja jeretika. Prvo je morao da uvidi da je progonitelj uskrslog Gospoda, a zatim promeni sliku o sebi, i sebe smatra kao nekog ko je na Isusovoj strani sa svom snagom potrebnom da izdrži veliko progonstvo (Dela apostolska 9:4-5,16).
Definisanje ‘uspeha’
Na službu Jone gledamo kao na natprosečno uspešnu. Sam je spasio čitavo stanovništvo ogromne Ninevije. Očekivali biste da bude uzbuđen poput stonoge na rasprodaji cipela, a ipak je njegovo namršteno lice naličilo isceđenom grejpfrutu (Jona 4:1-3). Čitava njegova poruka bila je, ‘Jošte četrdeset dana, pa će Ninevija propasti.’ (Jona 3:4). Četrdeset dana kasnije, Ninevija je slavila a Jona je bio suicidalan. Možda je kao evanđelista predmet ljubomore, ali je kao prorok bio promašaj.
‘Uspeh’ je definisan merama koje koristite. Istinski uspeh – veštačke varijacije se ne računaju – je postizanje onoga što Bog očekuje od nas. Samo Bog meri uspeh. Ne procenjujte preponaše na osnovu visine njihovog skoka, ili bacanje koplja na osnovu brzine kojom trče. Ocenjujte strelce prema njihovoj preciznosti ali ne primenjujte isto merilo na plivače. Ako to deluje očigledno, to je zato što sportu fali kompleksnost života. U igri života komentatori spekulanti spekulišu a Sudija sudi.
Jedanaest hiljada osoba takmičilo se protiv Kristi Mekulif i izgubili su. Pobednici sedišta svemirskog šatla Challenger zavideli su milioni - dok se šatl nije raspao. Svih jedanaest hiljada gubitnika su odjednom postali pobednici.
U treptaju oka, prvi će biti poslednji (1. Korinćanima 15:52; Matej 20:16; Luka 16:15). Nemojte pretpostavljati da ste gubitnik pre tog čudesnog momenta.
Mnogi od nas su uspešniji nego što misle; možda više nego što njihova skromnost dozvoljava. Tragično je pronaći u Hristovom telu uvo optuženo što ne može da vidi, ili oko koje misli da je izneverilo telo jer ne može da oseti miris.
Mišljenja sveta, drugih hrišćana ili vaše sopstveno su irelevantna. Ništa osim Božijeg odobrenja nije bitno. To je jedino merilo uspeha koji će podneti test večnosti.
Pogledajte Isusa. Od onih koji su proučavali Bibiju i uglednih duhovnih vođa do običnih ljudi, zapanjujuće veliki broj osoba smatralo je ne samo da je on sumanut i da krši zakon, već da je doslovno posednut demonima. Kada sam konačno sabrao svaki put kada je ova optužba bila izneta protiv Isusa (kao što je ranije učinjeno na ovoj stranici) bio sam šokiran rezultatom. ‘Ako su gospodara kuće nazvali Veelzevulom, koliko će gorim imenom nazvati njegove ukućane.’ rekao je naš uzor (Matej 10:25). Pogledajte ga na krstu: nag, prebijen, ismejan. Nije uspeo čak ni svoj krst da ponese na zahtevanu daljinu. Čak i danas, neobazrive milijarde hule na njega i/ili ga smatraju nebitnim.
Hoćete li dozvoliti da Bog definiše vaš uspeh i prihvatiti njegovu izjavu o onome što je bitno, ili ćete ga vređati omalovažavanjem sebe jer ne dostižete svetovne standarde uspeha? Večnost će pokazati koja definicija je tačna.
Izazov
Iako je moja potrebna hronična, sumnjam da bi i slab bol mogao biti mogao biti zauvek ublažen jednim čitanjem knjige. Očekujem da se osećate bolje nakon jedne doze, ali redovne doze potrebne su za trajan rezultat. Zbog toga mi dopustite da vas nagovorim da i nakon čitanja držite knjigu pri ruci. Dugotrajni problemi zahtevaju dugotrajna rešenja. Žudim da imate nov život, a ne puko olakšanje bola. Iskustvo sugeriše da će vam ova knjiga biti potrebna godinama. Nikada ne dostižemo tačku na kojoj iskušenje nestaje zauvek.
Negativne misli pravile su leglo u našim glavama i truju plodove koji se polako formiraju u našim životima. Poplašili smo te štetočine, ali će se potajno vratiti. Tada je naš red da ponovo prođemo kroz knjigu. Označite delove koji vam lično govore ili vas ohrabruju. Odvojite ih. Zapišite. Ostavite ih na vidnom mestu. Upamtite ih. Dodajte svoje misli. Podelite ih. Živite prema njima. Držaće gamad na odstojanju i uzdizaće vas na nove nivoe plodnosti.
Pronađite dovitljive načine da vam istine koje su vam naročito potrebne ostaju u svežem sećanju. Na poslu moram da upotrebljavam nekoliko šifri. Na primer, mogao bih u sebi da izgovaram Mogu učiniti sve kroz Hrista koji me osnažuje, dok kucam prvo slovo svake reči. Tako MUSKHKMO postaje moja nova šifra. Niko ne bi mogao da pogodi takav naizgled nasumičan niz slova, a kada tu šifru koristim, ja ih se mogu setiti jedino ponavljanjem te pozitivne afirmacije u svom umu. Možda negde možete nacrtati malo srce da vas podseća na to koliko vas Bog voli. Postoji na hiljadu mogućnosti. Pronalaženje onih koji vam odgovaraju vredno je truda.
Potrudio sam se da izbor mojih reči ostane u slabom pamćenju. Ali nemojte biti osuđeni na ograničenja mojih reči. Upotreba vaših reči će pomoći da istine postanu vaše. Neka granice mog uvida ne zaustavljaju vas. Lovite Boga strastveno i sa sigurnošću voljenog partnera dok ne dobijete vaše sopstveno biblijski potkrepljeno otkrivenje.
Bez obzira na način na koji je servirano ili koliko je zaslađeno, otkrivenje iz druge ruke je bezukusno poput iskorišenog lišća čaja, osim ako Sveti Duh ne siđe na vas, čineći da te reči u vama eksplodiraju snagom kojom to postaje vaš sopstveni natprirodni susret. Polovna reč od Boga može doneti nešto osveženja, ali istina naelektrisana Svetim Duhom koja se sliva u život osobe je toliko superiorna da nijedna cena nije previsoka. Žarka molitva i čitanje Biblije i razmišljanje o njenom sadržaju je uobičajena cena.
Iako sam se neprekidno molio da vas ova knjiga blagoslovi koliko je i mene, bojim se da od Boga tražim da prekrši jedan od svojih principa. Zbog čega bi nam zapovedio da tražimo i pitamo, i posvetimo svoje živote pohlepno čitajući Bibliju osim ako to nije njegov omiljen način otkrivanja svoje istine? Istine u srcu nas oslobađaju, ne reči u knjizi. A polaganje istina u srce zahteva duhovni i mentalni trud. Čeznem za radošću služenja vama tako što obavljam svu molitvu i proučavanje, ali to je nalik pokušajima da igram tenis za vas – ja dobijam zdravu vežbu a vi propuštate svu zabavu.
Drugačiji ugao gledanja
Možda je teško priznati, ali opijanje ponosom ima dobar osećaj – osim dosadne zabrinutosti da bi svakog trenutka mogao nestati. Da li ste znali da je đavo, a ne Bog taj koji želi da nam ukrade takve visine? Prevarant pokušava da nas obmane da prodamo svoju dušu u zamenu za bednu imitaciju prave stvari.
Nalet oholosti je kratkotrajan. Okončava se bolnim razočaranjem jer “Oholost dolazi pred pogibao, i ponosit duh pred propast.” (Izreke 16:18). Totalno suprotno tome je biti ponosan na veličanstvenog Gospoda koji živi u vama, što ne samo da produbljuje radost, već vas večito uzdiže.
“Ko se hvali, Gospodom da se hvali,” veselo izjavljuje Božija Reč (1. Korinćanima 1:31; 2. Korinćanima 10:17). Istinski hrišćani su oni koji “duhom Bogu služe i hvale se Hristom Isusom, a ne uzdaju se u telo [ljudsku sposobnost],” (Filipljanima 3:3; Rimljanima 15:17). Da li je iko od nas zakoračio u ispunjenje i ekstazu hvaljenja Isusom?
Hrišćanine, vi imate svaki razlog na nebu i svetu da se ponosite i hvalite Isusom jer ste vi i on duhovno sjedinjeni; “jedno u duhu” (1. Korinćanima 6:17). Stopili ste se sa beskrajnim Gospodom savršenstva. On je neodvojivi deo vas kao što je i vaša glava neodvojivi deo vašeg tela.
Da, već sam se osvrnuo na ovu začuđujuću istinu, ali sa vašim dopuštenjem ću u svojoj ludosti po poslednji očajnički put pokušati da opišem neopsivo, u nadi da ćete zadobiti iskru uvida u zaprepašćujuće implikacije.
Ovo ubudljivo sjedinjenje sa božanstvom lebdi iznad svakog pokušaja objašnjenja, i tako je neuporedivo, da je čak i veliki apostol Pavle pod božanskom inspiracijom bio primoran da izjavi “tajna je ovo velika” (Efescima 5: 31-32). Na drugim mestima govori “ . . . kako je bogata slava tajne ove među neznabošcima, koje je Hristos u vama, nada slave” (Kološanima 1:27).
“Po tom doznajemo da u Njemu stojimo, i On u nama,” kaže 1. Jovanova 4:13 o ovoj izvrsnoj misteriji sjedinjenja božanskog i ljudskog. “ . . . Jer je veći koji je u vama negoli koji je na svetu.” prethodno je napisao (1. Jovanova 4:4). “A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos.” veselio se Pavle (Galatima 2:20). “Jer umreste, i vaš je život sakriven s Hristom u Bogu.” opisao je u drugoj poslanici (Kološanima 3:3).
U svojoj dragocenoj Reči koja daje život, Gospodar svega upoređuje svoje zajedništvo sa nama sa intimnošću, jedinstvom i trajnom vezom bračne zajednice, insistirajući da je veličanstveno dublje:
1. Korinćanima 6:16-17 . . . Jer, reče, biće dvoje jedno telo. A ko se Gospoda drži jedan je duh s Gospodom.
Efescima 5:25-32 Muževi! Ljubite svoje žene kao što i Hristos ljubi crkvu, i sebe predade za nju . . . Da je metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine, ili takvog čega, nego da bude sveta i bez mane. Tako su dužni muževi ljubiti svoje žene kao svoja telesa; jer koji ljubi svoju ženu, sebe samog ljubi. Jer niko ne omrznu kad na svoje telo, nego ga hrani i greje, kao i Gospod crkvu. Jer smo udi tela njegovog, od mesa Njegovog, i od kostiju Njegovih. Toga radi ostaviće čovek oca svog i mater, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu.
Za još biblijskih stihova o onome što se dogodilo kada ste vi i beskrajni Gospod postali jedno istog trenutka kada ste prihvatili božansko očišćenje od greha kroz veru u Isusa, pogledajte Vaša slavna unija sa Bogom.
Deo misterije je u tome da, poput muža i žene, vi i Svemogući na neki način ostajete odvojeni i različiti, a ipak ste jedno.
U poslovicama i drugim mestima u Bibliji, Isus je često upoređen sa mladoženjom. Ovo nas poziva da budemo osvojeni čudesnom radošću i zaljubljenošću mladenaca na medenom mesecu. On je strastven u vezi sa nama i čezne da nam bude posvećen, obasipajući nas svojom ljubavlju i svime što on jeste. Ovaj uvid se takođe nalazi u Božijem otkrivenju o Isusu pre nego što je on postao deo čovečanstva:
Isaija 62:5 . . . kako se raduje ženik nevesti, tako će se tebi radovati Bog tvoj.
Stari (i čak Novi) Zavet duhovnu neveru naziva prevarom i prostitucijom. U Božijim očima, beskrajna posvećenost je suštinski deo braka.
Muškarac i žena postaju jedno u pukoj telesnoj dimenziji, a ta unija umire nakon što jedno od njihovih tela umre. Ipak, kao što svako čiji je život bio raskomadan razvodom zna, ova prepletenost ima ogromne implikacije. Isusovim rečima, “Tako nisu više dvoje, nego jedno telo; a šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja.” (Matej 19:6 – moje isticanje). Pod starozavetnim zakonom, prevara je bila smrtno kažnjiva.
Stvoritelj i Sudija čovečanstva kaže da i najpovršnija seksualna veza (seks sa prostitutkom) sjedinjuje dvoje ljudi:
1. Korinćanima 6:16 Ili ne znate da ko se s bludnicom sveže, jedno telo s njom postane? Jer je rečeno: "Biće njih dvoje jedna put."
Zato pokušajte da zamislite koliko su zadivljujuće posledice vašeg zajedništva sa Bogom. Ako je zaljubljena žena u Pesmi nad pesmama mogla da se raduje običnom muškarcu, govoreći, “Moj je dragi moj, i ja sam njegova,” (Pesma nad pesmama 2:16) koliko više razloga za radovanje imamo mi!
Na drugoj stranici, (Možeš da pronađeš ljubav: Šta tvoje fantazije otkrivaju, linkovanoj na kraju ove) ulazim u detalje intenzivne potrebe da budemo cenjeni i istovremeno u potpunosti shvaćeni, i o svojoj žudnji za konstantnom, neogrničenom, intimnom povezanošću sa nekim, koja je ujedno suviše jaka i bolno idealistična da bi bila zadovoljena čak i najboljom ljudskom vezom. To je zapravo čežnja za Bogom. Evo jednog dela:
Ako bi se osoba sa ulice udala za milionera, ona bi dobila svo njegovo bogatstvo, a on bi dobio sve njene dugove. On bi uzeo njenu sramotu a ona bi stekla njegovu čast. Da bi se ovo dogodilo, ona mora da se okrene iz veza sa njegovim suparnicima i da posveti sebe i svoje skromne stvari ovom čoveku u bračnoj zajednici. Sve što ona poseduje bi postalo njegovo, a sve što on ima bi postalo njeno.
Isto tako, ako poverimo Bogu sve što imamo – naše vreme, mogućnosti, veze i ono što imamo – on će učiniti isto, i prigrliće nas božanskom ekstravagancijom. Mi predamo našu izopačenost Isusu, odričući se čak i našeg najdražeg greha. Postaje njegov. To je ono što ga je ubilo. Zauzvrat, Isusova bezgrešna savršenost nas obavija, omogućivši da budemo bliski sa svetim Bogom.
Ulaskom u ovaj ljubavni pakt, dajemo Bogu pravo da radi ono što želi sa onim što imamo, a ono što On ima postaje dostupno nama. Menjamo naše talente za njegovu svemoćnost; naše pokušaje da upravljamo našim životom, za njegovu bezgraničnu mudrost. Mi njemu dajemo naše vreme na zemlji a on nama daje večnost.
Na svaki način mi dobijamo korist od ove prosidbe a Bog dobija manje dobar kraj. Ali Bog te duboko voli. On želi tu svetu zajednicu više nego što možeš da zamisliš.
Na drugoj stranici nalazi je još jedan u nizu pokušaja da bacim iskru svetlosti razumevanja o tome kako i zašto bi Hristova postignuća trebalo da naše samopouzdanje vinu u raj:
Zaslepljujće svetlo sija sa Trona. Stvorenja drhte. Na rajskom tronu je bleštava figura odevena u svetost. Moćna. Veličanstvena. Čista. Ko je ovaj veliki pobednik, dostojan večite vlasti, radost Božijeg srca? Ti. Da, ti, predmet ponižavajućih dosetki, centar Satanine klevetničke kampanje.
Hrišćanine, kroz čudo duhovnog nanovorođenja, ti i Hrist ste jedno. Ovo njegovu pobedu čini tvojom. Pred njim se svako koleno svakog univerzuma i dimenzija mora saviti. To je tvoja pobeda. Baš sada, bez obzira koliko se možda poraženo osećaš, ti si ustoličen sa Hristom kao vladar univerzuma (Biblijski stihovi).
Mali dečak ponosi se time što je njegov otac postao svetski šampion. Iako dečak nije doprineo uspehu, slava njegovog oca ga uzdiže, preplavljujući ga novim samopouzdanjem. Stranci mu pružaju novo poštovanje. To je najbleđa senka onoga što je Isusova pobeda učinila za nas. Mi hodamo uzdignute glave jer naša natprirodna unija sa Hristom daleko prevazilazi najdublju povezanost između oca i deteta, i Hristova neuporediva pobeda apsolutno nadmašuje svako ljudsko dostignuće.
Zamislite da je milion dolara prebačeno na specijalni zajednički bankovni račun, i jedno od imena je vaše. Sve što je potrebno da biste živeli kao milioner je da naučite kako da podižete novac.
Sa Hristom, imate zajedničko pravo na najveću čast. Njegova pobeda bila je za vas. Raj na vas gleda kao na šampiona svih šampiona. Da bi ova večita činjenica bila vidljiva na ovom svetu, sve što je potrebno jeste da naučite da upotrebljavate pobedu koju čitav raj prepoznaje kao vašu. Potrebno je da naučite kako da tu pobedu učinite očiglednom. Međutim, bez obzira na bilo šta što privremene okolnosti sugerišu, u očima svih duhovnih sila, božanskih i demonskih, vi ste već pobedili.
Živeti pobožno je jednostavno dopuštanje Hristu, koji sada živi u vama, da sebe izražava kroz vaša dela. Živeti pobožno je dopuštanje da vaši božanski geni, koje ste nasledili rođenjem u Božijoj porodici (nova priroda), bujaju. Živeti hrišćanskim životom nije treniranje snage volje, već uživanje na gozbi Božije ljubavi; to je natprirodan život u kome činite mnogobrojne stvari koje su za vas ranije bile nemoguće.
Isus je ogromnom cenom platio reči, “Zaista, zaista vam kažem: ako ne jedete telo Sina čovečijeg i ne pijete krv Njegovu, nećete imati život u sebi. . . . Ko god jede moje telo i pije moju krv ostaje u meni, i ja u njemu.”
Evo kako je Jovan opisao cenu te izjave:
John 6:66 Mnogi njegovi sledbenici ga napustiše kad su ovo čuli. Više nisu hteli da idu sa njim.
Čak i nakon što su reči samo sišle sa njegovih usana, Isus ih je mogao ublažiti kada su svi reagovali negativno i zapitkivali ga o tome nepoverljivo. Ali odabrao je da to ne učini. Zbog čega je ovakav izbor reči toliko važan Isusu?
Verovatno ste čuli izreku, “Ono si što jedeš.” Ne samo da nam ono što jedemo i pijemo daje život, već ćelije u našem telu apsorbuju i pretvaraju samu materiju koju konzumiramo tako da mi bukvalno postajemo sastavljeni od onoga što smo tokom života varili. Kakva slika našeg zajedništva sa Hristom! Ne samo da je nastanjen u nama i daje nam život, postao je deo nas koliko i ono što smo pojeli.
Koliku šansu imamo da cenimo dubinu duhovne transformacije koja je eksplodirala u nama sekunde u kojoj smo se predali božanskom, kada jedva da možemo pokušati da uhvatimo neznatan uvid u to kroz razne – iako božanski inspirisane – neadekvatne analogije? Moramo nastaviti da od Boga tražimo lično natprirodno otkrivenje ove misterije. Međutim, voleo bih da, pre nego što sve prepustim vama, kroz upoznavanje sa još jednim biblijskim načinom gledanja na ovu uniju povisim vašu šansu razumevanja ove istine.
Isus je iskrene tragače za istinom ostavio bez reči izjavom: “Zaista, zaista, ti kažem: ako se ko ne rodi od gore, ne može videti Carstva Božijeg. . . . Telesno je rođeno od telesnog, a duhovno je rođeno od Duha. Ne čudi se što ti kažem: Valja vam se roditi od gore.’ ” (Jovan 3:3-7).
Nismo samo stvoreni po Božijem obličnju – koliko to samo po sebi bilo neverovatno – sa duhovne tačke gledišta imamo njegove gene u svakom delu svog bića. Božija Reč čak odvažno govori o nečemu nalik Božijoj spermi u nama:
1. Jovanova 3:9 Koji je god rođen od Boga ne čini greha, jer Njegovo seme [to jest sperma/genetski materijal] stoji u njemu, i ne može grešiti, jer je rođen od Boga.
Za potvrdu da je ovo aluzija na spermu, pogledajte Božije seme.
Baš kao što smo u Hristu i on u nama, ne samo da nas je duhovno rodio i mi duhovno rastemo u njemu (Efescima 4:15-16; 1. Petrova 2:2; 2. Petrova 3:18), sveta Božija Reč govori da se Hrist formira u nama:
Galatima 4:19 Dečice moja, koju opet s mukom rađam, dokle Hristovo obličje ne postane u vama (Moje isticanje.)
Naravno, nagoveštaji o seksualnoj reprodukciji u ovom kontekstu su metaforički, ali ko bi se od nas usudio da upotrebi to poređenje da se ne nalazi u Bibliji? Ovo vrišti o dubini i kompletnosti naše povezanosti sa Bogom.
Baš kao što se ne sećamo svog fizičkog začeća i rođenja te smo o tome morali da naučimo kasnije, tako moramo da naučimo šta se zapravo dogodilo kada smo bili duhovno začeti i rođeni. Međutim, bez obzira na veličinu našeg neznanja o procesu i implikacijama, nešto istinski sveto i briljantno odigralo se u nama istog momenta našeg predanja Hristu. Kao rezultat toga, ne samo da smo u sadašnjosti vrlo drugačiji od osobe koja smo bili pre ovog impresivnog događaja, već sada imamo radikalno nov potencijal i sudbinu jer je Svemogući naš Otac u najdubljem mogućem smislu. Nismo samo duhovno stopljeni sa njim, već postoji način na koji doslovno u svom duhu imamo njegove same gene.
Da bih savremenim opisom izrazio događaj, privučen sam ka genetskoj terapiji; procesu tokom kog se novi geni unose u ćelije u cilju zamene defektnih gena. Duhovno nanovoređenje uključuje zamenu božanskom prirodom naše delove koji su kroz naše i grehove naših predaka monstruozno mutirali.
Duhovnim nanovorođenjem promenila se čitava naša priroda. Postali smo nova vrsta (pogledajte belešku); postali smo novi oblik života tako drugačiji da je Isus ovako opisao: “Šta je rođeno od tela, telo je; a šta je rođeno od Duha, duh je.” (Jovan 3:6). Ne govorimo o pukoj razlici između žirafe i majmuna već o razlici između tela i duha! Naučnici su genetski modifikovali svinje koristeći DNK meduza. Ova zadivljujuća genetska mešavina je tehnološki primitivna u poređenju sa Božijim činom o kojem je govorio Isus.
Jezekilj drugim očima vidi ovu veliku izmenu onoga što smo, i njegov uvid nas dovodi do istog zaključka:
Jezekilj 36:26 I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.
Koristeći reč ‘srce’, Jezekilj govori o centru naših misli, emocija i ličnosti. Da je pisao u savremenom dobu, Jezekilj bi verovatno govorio o skoro stoprocentnoj transplantaciji mozga. Uočićete da je ova promena tako suštinska da je uporedio sa ogromnom razlikom između tela i kamena.
Koliko god zapanjujuće zvučalo, istinske hrišćane rodilo je Biće sa drugog sveta – totalno drugačijeg oblika Života koji je izvor svega što je dobro. Sada kada je Bog naš Otac, nalikujemo toj porodici. Baš kao što detetov nos bez ikakvog uplitanja ili detetovog truda počinje da uzima oblik nosa svog oca, tako se odigrava i naš rast u Bogu, ne samo zato što pokušavamo da ga pratimo kao svoj uzor, već i zato što nas je Bog duhovno transformisao tako da je svoju sopstvenu prirodu uneo u naš genetski materijal.
Nešto više o ovoj temi na stranici Vaš božanski DNK.
Sloboda koju pogled na Isusa donosi
Ponositi se slavnim Gospodom sa kojim smo neodvojivo povezani je uzbudljivo poput zaljubljenosti, a pokušaji da se čovek ponosi samim sobom je žalosno i prazno poput zaljubljenosti u sebe.
Služiti sebi nije samo služiti kaznu u zatvoru u koji je osoba samu sebe zatvorila, već čamiti u agoniji čekanja na smrtnu kaznu. Biljka koja raste ka nebu će bujati, ali biljka okrenuta ka iznutra vene i polako umire. Isto tako, reka koja teče ka sebi će postati ustajala. Tako je sa ljudima okrenutim ka sebi. Jedini put ka slobodi je okretanje od sebe ka Bogu. Biti opsednut sobom je nepotrebna tragedija.
Pronicljivi hrišćani su shvatili da su prethodni delovi ove stranice donekle izvrnuti. Jedino nakon gornjeg objašnjenja su neki od nas spremni da se suoče sa realnošću da bi umesto fokusiranja na sebe i svoje nedostatke (ili navodne veštine), trebalo da “gledamo na Isusa” (Jevrejima 12:2). Trebalo bi da se konstantno podsećamo na i radujemo u Bogu i njegovom savršenstvu. Zbog toga Biblija obiluje izjavama poput:
Psalmi 34:1 . . . hvala je Njegova svagda u ustima mojim.
Psalmi 35:28 I moj će jezik kazivati pravdu Tvoju, i hvalu Tebi svaki dan.
Psalmi 63:6 Kad Te se sećam na postelji, sve noćne straže razmišljam o Tebi.
Psalmi 145:2 Svaki ću Te dan blagosiljati, i hvaliću ime Tvoje doveka i bez prestanka.
Filipljanima 4:4 Radujte se svagda u Gospodu,
Kao što je Isus insistirao, ljubiti Boga svim svojim srcem, dušom, umom i snagom bi trebalo da bude naš prioritet. Bog u centru pažnje i život koji se rotira oko njega umesto oko nas dolazi prirodno svakome ko tako voli.
Ako stalno gledamo na Isusa, kontinuirano posmatramo neiscrpna duhovna bogatstva, prepljavljujuće bujice nezaustavljive ljubavi, mudrost van ljudske granice poimanja, lepotu koja oduzima dah, neopisivu raskoš, nezamislivu moć, večitu čast i nedostižno savršenstvo. Naš duh leti u visinu. Povrh toga, beskrajan niz očaravajućih i poželjnih osobina koje vidimo u Isusu je naš jer smo duhovno jedno sa njim. “Moj je dragi moj, i ja sam njegova,” (Pesma nad pesmama 2:16) odnosi se na sve o Isusu i sve o vama. Prihvatanjem Isusovog čina zamene mesta sa vama na krstu, dogodilo se potpuno preplitanje, ne samo imovina već njegovog i vašeg bića. Njegova čast je vaša čast, njegova pobeda je vaša pobeda, njegovo bogatstvo je vaše bogatstvo, njegova sudbina je vaša sudbina. Što se tiče njega, ugovor je neponištiv i potisan krvlju. Međutim, stepen do kog vi uživate u ovome i prihvatate sve to kao novo biće je na vama.
Često se ustručavamo od posmatranja samih sebe kroz Božije oči jer pretpostavljamo da ako čak mi i drugi ljudi kritikujemo sebe, Svemogući svakako mora biti još stroži.
Standardi svetog Gospoda su neosporno zastrašujuće zahtevniji od naših, ali smo grozno potcenili beskraj njegove ljubavi koja čezne da oprosti i proglasi nas savršenima. Uz to, nismo shvatili kako je naš Sudija, kroz neverovatnu cenu savršenog Božijeg Sina koji je sa nama zamenio mesto na krstu, učinio to proglašenje mogućim, uprkos jezivoj veličini našeg greha.
Veličanje veličanstvenosti Svemogućeg ponovo i ponovo neće postići mnogo toga ako ga posmatramo kao udaljeno biće. Da bi konstantno slavljenje Boga postiglo ono što on želi, mora biti kombinovano sa svešću o tome da čak ni najdublja moguća bračna zajednica ne može da se meri sa čudesnom dubinom naše unije sa Bogom kroz Hrista.
1. Korinćanima 6:16-17 . . . Jer, reče, biće dvoje jedno telo. A ko se Gospoda drži jedan je duh s Gospodom.
Jedinstvo u telu je površno u poređenju sa jedinstvom u duhu. Mi smo u Hristu (1. Korinćanima 1:30; 2. Korinćanima 5:17) i Hrist je u nama (Efescima 3:17; Kološanima 1:27). Sjedinili smo se sa Bogom na tako dubokom i intimnom nivou da prevazilazi ono što je ljudski dostižno. Istražili smo implikacije braka osobe sa ulice i milionera, ali ovaj nivo jedinstva je apsolutno bačen u senku našom unijom sa Bogom. Za razliku od ljudskog braka, mi se ne razdvajamo i ne provodimo nešto malo više od večeri i vikenda zajedno. Niti u našoj vezi sa Bogom postoji “dok nas smrt ne rastavi” deo. Zaista, umreti znači “otići Gospodu” (2. Korinćanima 5:8).
Videli smo da, poput pokušaja opisa Svetog Trojstva, intimnost i dubina naše unije sa Bogom prevazilazi moć analogija. Razmotrili smo nekoliko biblijskih pokušaja da neopisivo bude opisano. Evo još nekih:
Psalmi 3:3 Ali Ti si, Gospode, štit koji me zaklanja . . .
Psalmi 18:30 . . . On je štit svima koji se u Nj uzdaju.
5. Mojsijeva 1:31 . . . kako te je nosio Gospod Bog tvoj, kao što čovek nosi sina svog . . .
5. Mojsijeva 33:27 Zaklon je Bog večni i pod mišicom večnom. . . .
Psalmi 73:23 Ali sam svagda kod Tebe, Ti me držiš za desnu ruku.
Isaija 40:11 Kao pastir pašće stado svoje; u naručje svoje sabraće jaganjce, i u nedrima će ih nositi . . .
Isaija 46:3-4 . . . koje nosim od utrobe, koje držim od rođenja. I do starosti vaše ja ću biti isti . . . ja sam stvorio i ja ću nositi, ja ću vas nositi i izbaviću.
Isaija 63:9 U svakoj tuzi njihovoj On beše tužan . . . Ljubavi svoje radi i milosti svoje radi On ih izbavi; i podiže ih i nosi ih . . .
Sudije 6:34 . . . A Duh Gospodnji naoruža Gedeona . . .
Galatima 3:27 Jer koji se god u Hrista krstiste, u Hrista se obukoste.
Rimljanima 13:14 Nego se obucite u Gospoda Isusa Hrista . . .
Galatima 4:19 Dečice moja, koju opet s mukom rađam, dokle Hristovo obličje ne postane u vama
Evo nečega što je Isus rekao o ulozi Svetog Duha, a što me je zbunjivalo:
Jovan 16:14-15 Slušaće od mene i obaveštavaće vas - tako će slavu moju Javljati. Sve što Otac ima to i meni pripada. Zato sam i rekao: Duh će slušati od mene i obaveštavaće vas.
Zašto je toliko bitno da nas Duh obaveštava o duhovnim bogatstvima koja pripadaju uskrslom Gospodu, umesto da nam jednostavno ta bogatstva učini dostupnim? Za nas je postajanje jedno u duhu sa Hristom čime zadobijamo sve što je njegovo lako. Naš Gospod to toliko želi da sve to čini istog momenta u kom smo nanovorođeni. Nama nije težak ulazak u tu uniju već razumevanje neverovatnih implikacija te unije. Ovde nam je potrebno ono što sam ranije nazvao ”psihološka pomoć”.
Pridruženi ste božanskom Kralju kraljeva; živi ste deo njega, kao što je grana deo vinove loze, sa njegovim sopstvenim životom koji teče kroz vas, donoseći vam rast i plodove. Bog savršenstva živi u vama, i vi u njemu. Svemogući je vaša snaga, vaša radost, vaša ljubav, vaš život, vaša nada, vaša slava. Njegova čast, njegove pobede, njegova moć, njegovo savršenstvo – sve ono što on jeste – je vaše.
Biti rođen od Boga znači da praktično imate njegove sopstvene gene. Niste samo njegovo dete – koliko god to zadivljujuće bilo – vi ste deo samog tela večitog Sina (1. Korinćanima 12:27). Divite se implikacijama: to znači da on oseća sve što vam se događa i da duboko utiče na njega. (Na primer, razmislite o tome kako je glava – mozak – oštro svestan čak i svraba na leđima, nosa koji curi, trna u oku, udarenog palca, insekta u uhu ili opečenog prsta.) Biti deo njegovog tela znači da gde on ide, idete vi; što postiže on, postižete vi. Kao što je nos deo lepote osobe, tako ste vi deo njegove lepote.
Završne misli
Kao što je moćnije izraženo na stranici Help When Thinking of Suicide:
Beskrajan Gospod odlučio je da vaš um i telo načini svojim novim domom. Odenuo je sebe vašim bićem. Kada je Bog poželeo da odene novu odeću i izađe u javnost, odabrao je vaš um i telo. Načinio vas je izrazom onoga što on jeste. Gde idete vi, ide on, ono što radite vi, radi on.
Unija između vas i božanstva je čak i dublja i čudesnija nego što ovo sugeriše. Vi i Bog ste neodvojivi. Kao što natrijum (neobičan element koji u vodi eksplodira) i hlorid (otrovni gas) hemijskim sjedinjenjem stvaraju totalno različitu supstancu (so), vi i svemogući Bog ste natprirodnim sjedinenjem postali sasvim poseban oblik života. Njegov beskrajan intelekt, moć i savršenstvo žive i bivaju izraženi kroz vas.
Ovo sjedinjenje toliko je kompletno da nije samo božanstveni Gospod u vama, već ste vi u njemu (Jovan 15:5; Efescima 3:12; 2. Solunjanima 1:12; 1. Jovanova 4:13). Nije samo Hrist Božija pravednost, već ste i vi (2. Korinćanima 5:21). Ne samo da Hrist vlada univerzumom sa Božijeg trona, već ste duhovno i vi na tom tronu, vladajući sa njim (Efescima 2:6).
Uzdignuti ste na najvišu poziciju moći u čitavom univerzumu. Hristova pobeda je vaša pobeda. Njegova moć je vaša moć. Njegova slava je vaša slava.
Da, deo vaše zemaljske misije uključuje teška vremena tokom kojih osećate i izgledate kao da ste gubitnik, baš kao što je večiti Božiji Sin izgledao na svojoj zemaljskoj misiji. Ipak, poput njega, i kroz njega, takva vremena su možda demonski inspirisana ali pod božanski orkestriranim taktičnim potezima završiće se ne samo pobedom več večnom slavom.
Zbog toga je očajanje znak toga da niste shvatili ko ste stvarno vi u Hristu. Ako, sa druge strane, niste jedno sa Hristom, pri čemu je njegova superiorna pobeda i moć vaša, onda ste vi opljačkani, jer je Hrist žrtvovao sve da biste vi to imali. Molim vas ne dozvolite da više ni sekundu duže budete pljačkani. Upravo sada pitajte Isusa da vas očisti od svakog greha, kako bi ova unija sa božanstvom istog trenutka postala vaša. (Za pomoć na ovu temu, pogledajte Možeš pronaći ljubav: šta tvoje fantazije otkrivaju.)
Ovaj potez bi bukvalno mogao biti pitanje života i smrti, i ako ste trenutno preopterećeni očajem, taj očaj je možda upravo podsticaj koji vam je potreban da biste otkrili ono što će vas odvesti ka totalno novom carstvu uspeha i ispunjenja. To bi ovo dno života moglo da pretvori u početak nečega nezamislivo slavnog.
Zato se otarasite ljudskog razmišljanja. Zamenite ljudski ugao gledanja za Božiji ugao gledanja. Odgovorite na božansku molbu “Zovi me, i odazvaću ti se, i kazaću ti velike i tajne stvari, za koje ne znaš.” (Jeremija 33:3). Međutim, zaboravite na trenutne rezultate. Očekujte da ćete morati da dokažete da je gledanje na stvari Božijim očima – imati njegovo srce i um – ono čega ste gladni i žedni; blago koje želite bez obzira na visinu cene vremena, truda i žrtve. Ostanite uporni i provešćete čitavu večnost radujući se blaženstvima koja ste podstaknuti ovim vremenima tuge postigli.
Ne postoji veća čast i ništa nije tako plemenito kao što je uzdizanje daleko iznad ljudskog razmišljanja da biste zadobili božanski ugao gledanja; kao što je bliskost sa svemogućim Bogom zbog koje zapravo gledate njegovim očima. Ova ogromna privilegija može biti vaša. Malo nas se trudi da traži ovo uzbudljivo i oslobađajuće iskustvo, ali ga Bog dodeljuje svakom – bez izuzetka – ko nastavlja da traži kroz Isusa. Preklinjem vas da ne budete poput većine koja je toliko izopačena da više voli tamu od svetla (Jovan 3:19). Sposobni ste za mnogo više od uništavanja svog života arogancijom umišljanja da ste pametniji i objektivniji od Boga; pretpostavkom da je vaš način gledanja na stvari ispravan a da Bog nije u pravu. Zašto se ne oslobodite svog smrtonosnog stiska za ugao gledanja iz perspektive crva i vinete se u visine za koje ste rođeni? Toliko toga zavisi od vašeg dostizanja ovog uzvišenog, dobrog vidika. Na primer, vera je o gledanju na stvari iz Božijeg ugla, ili makar izbor da delujemo kao da imamo takvo otkrivenje. Tako bismo mogli da definišemo i mudrost. Zadobijanje takvog stanovišta zahteva radikalnu promenu našeg razmišljanja.
Umiranje sebi i zadobijanje Božijeg ugla gledanja suštinski je bitno iz dva razloga:
1. Da bismo zadobili Božiji ugao gledanja moramo umreti – to jest odustati od gledanja na stvari – našoj tački gledišta.
2. Zbog toga što je Bog ljubav, on na sve gleda očima ljubavi, i Božija ljubav je čista i nesebična. Romantična ljubav može biti izuzetno sebična – naše srce brže kuca jer smo pronašli nekoga za koga mislimo da će nas učiniti srećnim. Međutim, božanska ljubav je o žrtvovanju sebe za dobrobit drugih koji nam ništa ne mogu ponuditi i koji nas možda i mrze.
Ironično, umiranje sebi može uključivati odbijanje da fizički umremo kada to sebično izgleda poželjno. Umreti sebi znači obgrliti nesebičnost i živeti za Boga, a ne za sebe. Znači povinovanje Isusovoj smernici: “Ko hoće da ide za mnom neka se odreče sebe i uzme krst svoj i ide za mnom.” (Luka 9:23). Znači moliti se zajedno sa Isusom, “. . . ali ne moja volja nego Tvoja da bude,” (Luka 22:42) kada sve u nama vrišti protiv puta koji je Bog odabrao. Znači izjaviti sa Pavlom, “A ja više ne živim, nego živi u meni Hristos.” (Galatima 2:20).
Umirati sebi uključuje dostizanje tačke na kojoj vam je sopstvena sreća nevažna. Uključuje izbor da činite ono što je ispravno bez obzira na ličnu cenu. Ovo je istinska vrlina i herojstvo, i čast za koju ste rođeni. Znači odabrati život, ne da biste se osećali dobro već da biste bili dobri; ne da biste doneli osmeh svom licu već da biste naneli osmeh Božijem licu.
Poput pokušaja održavanja velike bašte čistom od štetočina, kontinuirano popravljanje naše slike o sebi kako bi bila u skladu sa duhovnom realnošću je zadatak bez kraja. Međutim, čak i ako je delimično uspešno, rezultat takvog truda je spektakularan.
Videli smo da naš čitav život počne da se raspada kada sebe ili druge ljude proglasimo svojim sudijom. Ta pozicija pripada isključivo Bogu. U našem je interesu da Boga načinimo svojom zvezdom vodiljom, ali kakav patetičan razlog da to učinimo! Na način na koji gledamo na sve, trebalo bi da uzdignemo Boga kao našeg Sudiju zato što je to ispravno i zato što će jedino njegove presude opstati čitavu večnost. On je zaista Sudija, i pretvaranje da nije tako je guranje glave u pesak. Povrh toga, on je Sudija koji nas voli, čisti i ujedinjuje sa sobom, kako bi njegova slava i savršenstvo bili naši.
Još jedna završna, bitna poenta: ne očekujte da primite poklon gledanja na sebe Božijim očima ako niste voljni da gledate na sve ostale – uključujući one koje prezirete – Božijim očima ispunjenim ljubavlju. Ponovo i ponovo Bog u svojoj Reči naglašava potrebu da ne sudimo i da opraštamo drugima kao što želimo da Bog oprosti nama. Kako dajemo drugima, tako će biti dato nama.
Prestanimo da uzurpiramo Boga. Usudimo se da tragamo za njegovim srcem dok ne budemo videli sebe i sve ostalo iz Božijeg ugla gledanja – jedinog istinitog ugla gledanja. Tada će nas istina osloboditi.
Naš duhovni neprijatelj je prevarant. On je podmuklo maestralan u predstavljanju odvažnih laži kao ubedljivih istina, tako da prava istina deluje lažno i neverovatno. Ne samo da želi da nas uništi tako što ružne grehove maskira kao neodoljivo predivne i opojne, već želi da nas osakati tako što pred nama drži ogledalo koje grozno izobličuje i pokušava da nas ubedi da izgledamo tako, a ne onako kako nas Bog istine vidi.
Fobija, kao što je strah od izlaska iz kuće, može biti potpuno neosnovana ali da i dalje sakati osobu. Tako je sa načinom na koji razmišljamo o sebi. Hoćemo li zabušavati kroz život, kukavički ustukujući pred lažima, ili ćemo ustati i uhvatiti se za istinu koja nas oslobađa i osnažuje da dostignemo Bogom dan potencijal? Hoćemo li proslaviti svog Gospoda potpunim prihvatanjem stvarnosti onoga što je Bog kroz Hrista učinio za nas?
Srodne stranice
Duhovna bogatstva: Jedno sa Hristom!
Još važne pomoći
Ima nade! Razuman vodič ka nadi usred beznađa
Srodne stranice
How Much Does God Love Me? Help when you doubt God’s special love for you. The links there are invaluable.
Feeling Unlovable, Undesirable & Unwanted
You: More Powerful & Capable Than You Thought. Christian Encouragement
Overcoming Loneliness: Practical Help
Feel Ugly? Could You Have a Distorted Body Image?
Comfort & Help for those Devastating Times When you Feel Like an Idiot
Coping with Criticism and Slander
How to Receive More Spiritual Revelation
God Loves You means You Are God’s Favorite!
Hate Yourself? A page that provides many more valuable links Ne prodavati. © Autorska prava 1985-1996, 2008, 2013, 2015, 2016. 2018, 2019 Grentli Moris. Dopušteno kopirati u celosti ili delimično pod uslovom da: nije izmenjeno; ovaj pasus je prenesen u celosti; čitaocima nije naplaćeno i nije upotrebljeno na veb-stranici. Mnogo više saosećajnih, motivacionih, povremeno duhovitih, besplatnih dela dostupno na www.net-burst.net Besplatno primiste, besplatno dajte. Za upotrebu van navedenih ograničenja konsultovati autora.
Hrišćanska pomoć
Kako promeniti sliku o sebi?
Koliko god neverovatan bio vaš niz promašaja ili uspeha, koliko god vas ljudi poštovali ili prezirali i koliko god se bezvredno ili neprocenjivo osećali, božanski ste cenjeni više nego što biste se usudili da sanjate. Kroz vaše zajedništvo sa božanstvom, veličina i večiti značaj onoga što možete postići prevazilaze granice ljudskog poimanja.
Način na koji živite definisan je vašom pretpostavkom o tome kakvo mišljenje bi ljudi imali o vama ako bi o vama znali sve.
Nešto zapanjujuće odigralo se u momentu vašeg duhovnog ujedinjenja sa Hristom. U treptaju oka, vaš status i potencijal skočili su do samog raja, ostavljajući osobu koja ste nekada bili tako daleko da je van ljudske granice razumevanja, i kao što je slučaj sa svakim hrišćaninom, da biste shvatili i najmanju implikaciju onoga što vam se dogodilo, potrebna vam je božanska psihološka pomoć. (Efescima 1:16-19; Kološanima 1:9; Filipljanima 6).
Kako bi bebu slona lišili slobode, cirkuski treneri moraju da je lancima vežu za ogroman kolac nabijen u zemlju. Međutim, kada beba izraste u odraslog slona, postaje mnogo pametnija i snažnija. Ono što tada treneri moraju da zabodu u zemlju jeste samo mali šatorski klin.
Naš – i Božiji cilj – je rast u hristolikosti. Ali kakav je bio Hrist? Isusovo sopstveno ponašanje potvrđuje da je pozitivna slika o sebi u skladu sa poniznošću. On je imao zdravu sliku o sebi čak i dok je svima govorio o svojoj poniznosti:
Matej 7:7-8 Ištite i dobićete, tražite i naći ćete . . . svako ko ište - dobiće, ko traži - naći će . . .
Psalmi 119:18 Otvori oči moje, da bih video čudesa zakona Tvog.
Psalmi 119:97-100 Kako ljubim zakon tvoj! Sav dan mislim o njemu. Zapovest Tvoja čini me mudrijeg od neprijatelja mojih, jer je sa mnom uvek. Razumniji postah od svih učitelja svojih, jer razmišljam o Tvojim otkrivenjima. Mudriji sam od staraca, jer zapovesti Tvoje čuvam.
(Moje isticanje.)
Rimljanima 8:28-29 A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namerenju. Jer koje napred pozna one i odredi da budu jednaki obličju Sina njegovog . . .
Galatima 2:20
Jovan 3:3; 1. Petrova 1:3;23
Često postoji ogromna razlika između razuma i srca. Drugim rečima: ono za šta intelektualno znamo da je istina može biti vrlo drugačije od onoga za šta osećamo da je istina. Obično je jedini način da stvorimo most kako bi intelektualno znanje prešlo u emotivno saznanje tvrdoglavo držanje istine verom, uz sav trud da tu istinu živimo i ponavljamo je sebi, uprkos velikom pritisku da skliznemo u zamku sumnje.
Žena se molila za kućnu službu koju posećujem kada je videla “hrabar ratnik” ispisano iznad mene. Nije mi bitno da li mislite da li je to bio Bog ili ne; njeno iskustvo koje je sa mnom podelila me je očeličilo. To ohrabrenje mi je dalo nagoveštaj o razlozima iz kojih je Bog uputio te reči Gideonu (Sudije 6:12).
Gideon je sebe smatrao inferiornim:
A Gospod mi reče: Ne govori: Dete sam. . . . Ne boj ih se, jer sam ja s tobom da te izbavljam, govori Gospod.
I pruživši Gospod ruku svoju dotače se usta mojih, i reče mi Gospod: Eto, metnuh reči svoje u tvoja usta. . . .”
“Ti dakle opaši se i ustani i govori im sve što ću ti zapovediti; ne boj ih se, da te ne bih satro pred njima. 18 Jer evo ja te postavljam danas kao tvrd grad i kao stup gvozden i kao zidove bronzane svoj ovoj zemlji, carevima Judinim i knezovima njegovim i sveštenicima njegovim i narodu zemaljskom. 19 Oni će udariti na te, ali te neće nadvladati, jer sam ja s tobom, veli Gospod, da te izbavljam.”
. . . Ne boj se! - reče Isus Simonu - Od sada ćeš loviti ljude.”
Uprkos čežnjivoj želji da podelim ove istine, objaviti ovu knjigu je bolno. Što više radim na knjizi, to se više udubljujem u njene istine. Kontinuirano ispira prljave slojeve negativnosti sa mene i još više osvežava moj duh. Ne želim da ovom procesu ikada dođe kraj, ali gorko iskustvo potvrđuje da će kraj doći nedugo nakon ispuštanja knjige iz ruku. Morao sam da je pročitam mnoštvo puta da ne bih skliznuo natrag u blato. Potrebna mi je i dalje.
Priznajem: ponavljanje pozitivnih istina samom sebi deluje kao žvakanje krede većinu vremena, ali ovo nije polje na kome smemo sebi dopustiti lenjost. Poput probijanja iz duboke rupe, postizanje cilja da naša slika o sebi – način na koji po navici doživljavamo sebe – bude u skladu sa duhovnom realnošću zahteva veliki, ali neophodan trud.
Ako ozbiljno želite da sebe vidite onako kako vas vidi Bog, obeležite ovu stranicu ili zapišite njenu adresu, tako da biste mogli da pročitate svaki od donjih linkova i vraćati se da biste ih pronašli.Gorenavedeni linkovi koje ste možda propustili
Moć samopouzdanja: biblijski primer
[Bless & Be Blessed by Facebook] [Daily Quotes]
[My Shame]
Hrišćanska pomoć
Zašto promeniti sliku o sebi?