Kada mi, kao što se često dešava, hrišćani priznaju da su ljuti na Boga, oduševljen sam. Osećam olakšanje koje lekar sigurno oseća kada pacijenti konačno priznaju da imaju sumnjivu izraslinu pre nego što je prekasno. Ta nevolja nije ni upola opasna ili neobazriva kao negiranje njenog postojanja.

Kada smo ljuti na Boga, bes deluje sasvim opravdano. Bog može sve i zato bi trebalo da učini . . . Ako je Bog hladan, ako ga nije briga, ako je arogantan ili zlostavlja svoju moć, on zaslužuje naš prezir. Očigledno nije ništa bolji od nas. Zastanimo na momenat: da li je stvarnost malo kompleksnija nego što pretpostavljamo? Šta ako smo na samom početku filma, dok zaokreti i razotkrivanje negativaca tek slede? Da li smo greškom krenuli da donosimo zaključak pre iznenađujućeg kraja?

Da li je izjava da Bog može sve previše pojednostavljena? Uprkos svom besu koji osećamo, ostaje nelogično – zapravo, apsurdno – pretpostaviti da beskrajna moć može stvoriti pravougaoni krug, na primer. Čim svemoguća sila ispravi krug, to više nije krug. Isto tako, ni sa beskrajnom moći niko ne može da bude moralan i iskren dok istovremeno vara, laže i krade. Postupati u ljubavi obavezno uključuje dobrovoljno ograničenje svemoći odbijanjem da se učini bilo kakvo nemoralno delo.

Ako postoji Bog ljubavi, razmislite o ovome: ne možete strastveno voleti nekoga bez čežnje da voljena osoba uzvrati ljubav – posebno ako znate da ste očajnički potrebni toj osobi. Duboka ljubav prema nekome znači da čak i da imate ceo univerzum i sve u njemu ali ne i ljubav te osobe, vaše srce bi i dalje bilo slomljeno. Ljubav čini osobu toliko ranjivom da čak ni posedovanje neograničene moći ne može da pomogne. Neograničena moć vrlo lako može naterati nekoga na poslušnost. Mogla bi da stvori nešto poput ‘ljubavnog’ napitka, koji može staviti osobu pod iluzijom ljubavi prema vama. Ali iskrena ljubav ne može biti iznuđena. Ako uključuje silu, kontrolu uma, varanje ili ucenjivanje, radi se o laži koja nikada ne može zadovoljiti vašu čežnju za ljubavlju te osobe.

Da čovek kidnapuje ženu a zatim je zlostavlja i pretvori u robinju, reagovali bismo gađenjem koliko god on tvrdio da je voli, želi za svoju ženu i bio ubeđen da je može učiniti srećnom. On bi zloupotrebio moć, bez obzira na to da li je upotrebio fizičku silu ili pretnje – u kom slučaju bi ona bila svesna povrede svojih prava – ili ako je upotrebio drogu ili hipnotizam da ona ne bude svesna šta se događa van njene volje. Iskrena ljubav poštuje želje voljene osobe, bez obzira koliko su suprotne sopstvenoj čežnji onog koga voli, bez obzira koliko je sigurna u korist koju bi voljena osoba imala od doživotnog zajedništva.

Želite li da svemogući Bog zloupotrebljava svoju moć ili da postupa u ljubavi?

Biti ljut na Boga je suludo kao udaranje pesnicom o zid. Duboko vas povređuje.

Biti ljut na Boga je suludo poput malog deteta koje iz besa na svoje brižne roditelje jer mu ne dozvoljavaju da pije otrov beži od kuće; bez svesti o opasnostima kojima se izlaže. Mi ne razumemo Beskrajnu Inteligenciju ništa bolje nego što beba razume odluke svoje majke.

Biti ljut na Boga je suludo kao ljutnja zato što je enciklopedija uvek u pravu; kao ljutnja na doktora koji vam je pronašao kancer i želi da vas leči; suludo kao utopljenik koji se bori protiv svog spasioca.

Ako ne dođemo k sebi, posledice su daleko gore od lekara koji je greškom amputirao pogrešnu nogu; majke koja je pomešala svoje dete sa lopovom i pucala; dezorijentisanog ratnog pilota koji napada svoj tim.

Tragično, kada smo pod teretom ogromnog bola, povređenosti i frustracija, često pravimo tolike greške da se ponašamo poput ljudi koji su previše pijani bolom da bi shvatili da se bore protiv jedine osobe kojoj je dovoljno stalo da isceli njihove rane.

Arogantno pretpostavljajući da znamo kraj priče već na prvoj strani, žurimo sa donošenjem zaključaka kada znamo samo delić činjenica, i promašimo poentu toliko da na kraju krivimo jedinu osobu koja je potpuno nedužna, tretirajući kao sadističkog mučitelja jedinu osobu kojoj je dovoljno stalo da tretira naše povrede, optužujući za neosetljivost jedinu osobu koja je toliko dotaknuta našom nevoljom da jeca u tajnosti; prezirući osobu koja nam je dala oba svoja bubrega, i pokretajući proteste protiv najdivnije osobe u univerzumu.

Možemo biti toliko očajni da pronađemo žrtveno jagnje da na kraju izbacimo sav naš prezir i krivicu na jedinu Osobu koja je zaista nedužna, koja iskreno brine i ima rešenja za kojima čeznemo. Zadivljujuće je to što je ova Osoba zapravo voluntirala kao naše žrtveno jagnje.

Termin „žrtveno jagnje“ zapravo dolazi iz Biblije. Jednom godišnje, tokom religiozne ceremonije, dvoje nedužnih jagnjadi bilo je izabrano. Jedno je bilo ubijeno za ljudske grehe. Grehovi čitave nacije bili su simbolično stavljeni na drugo jagnje. Tada je bilo oterano u divljinu; proterano zbog ljudskih greha. Ova neobična tradicija je uspostavio sam Bog kako bi pripremio ljude na činjenicu da će jednog dana doći Spasitelj, nedužni Božiji Sin, i postati žrtveno jagnje za grehove čitavog sveta.

Možda tvrdnja da znamo više od Osobe koja zna sve činjenice, i pomisao da smo pravedniji od Izvora morala nije najpametnija stvar koju smo učinili. Bilo koja osoba koja veruje da zna više od onoga koji zna sve, i da je pametnija od onoga sa beskrajnom inteligencijom, je u sukobu sa istinom.

Ako stvarno mislimo da je onaj od koga se ne možemo sakriti i koji ima moć da nas muči svu večnost bezdušan ili okrutan, zašto bismo rizikovali bes Svemoćnoga ljutnjom protiv njega? Sama činjenica da on dopušta da to činimo dokazuje da je Bog natprosečno brižan i strpljiv. Zapanjujuće je to što je ova neverovatna ljubav i strpljivost ne samo ono zbog čega nam dozvoljava da besnimo protiv njega već je razlog našeg besa. Mi bezumno želimo da Bog momentalno izvrši pravdu, ali nismo zastali na trenutak da shvatimo da bi nas ta ista pravda poslala u pakao. Ironično, ono što nas razjaruje kod Boga je upravo ono za šta možemo biti najzahvalniji. Ne, ne treba da budemo zahvalni za zlo na ovom svetu – ono povređuje, rastužuje i razjaruje Boga mnogo više nego što ljuti nas – ali Božija odluka da nam podari vreme za pokajanje umesto momentalnog izvršenja kazne je jedina stvar zahvaljujući kojoj imamo priliku da dođemo k sebi pre nego što postane prekasno.

Bog nije nekakav hladnokrvni posmatrač. Naša bol ga pogađa do srži i odvela je njegovog večitog Sina na krst. Možemo naći utehu u sigurnosti znanja da je Bog dobar i apsolutno pravedan, da ima beskrajnu ljubav i mudrost. On je uvek u pravu jer samo on ima sve što je potrebno da uvek bude u pravu.

Ako mislimo da smo došli do rešenja koje je pametnije i brižnije i pravednije od Božijeg, to je zato što nismo uspeli da razumemo sve implikacije onog što smo predložili. To je u redu. Mi ne možemo biti poput Boga. Ne možemo predvideti kompleksni lanac reakcija koji se večno proteže nakon i najmanjeg čovekovog dela. Međutim, možemo biti dovoljno pametni da poznajemo svoja ograničenja i Božiju savršenost. Možda nemamo veliku veru ali možemo imati dovoljno mudrosti da dovoljno sumnjamo u sebe kako bismo Bogu verovali više nego našim sposobnostima.

Jedna od frustrirajućih i često bolnih stvari kod komunikacije sa ljudima su nesporazumi. Kad god se ne slažem sa čovekom, jedan od nas nije u pravu, možda nijedan, ali kako smo nesavršeni nije uvek očigledno ko je u pravu, i zato se dešavaju neprijatne razmirice. Komunikacija sa Bogom predstavlja osvežavajuće olakšanje što se ovog problema tiče, jer logika potvrđuje da kad god saznam da se ne slažem sa Beskrajnom Inteligencijom, odmah znam ko je u pravu. Sa Bogom mogu živeti u miru, i mogu da poštedim sebe svog bola i emotivne energije uzaludno utrošene da dokažem da sam u pravu.

Međutim, nisu svi došli do tačke saznanja ove divne istine. Milioni nas započeli su svađe sa Bogom. Veliki broj osoba mi se poverilo, priznajući psovke upućene Bogu i reči i misli najgoreg mogućeg sadržaja o nedužnoj i savršenoj Osobi. Takođe imam privilegiju da je veliki broj ljudi koji su podneli ogromnu patnju, uključujući mnogobrojne žrtve seksualnog zlostavljanja, meni otvorilo svoje srce. Za mnoge od njih, njihova patnja je podgrejala njihov bes prema Bogu, koji u nekim slučajevima još uvek nije potpuno nestao. Na osnovu mog dugogodišnjeg zajedništva sa Bogom, uz duboko emotivna iskustva koja su drugi imali sa Bogom, mogu da potvrdim bez trunke sumnje da čak i kad smo arogantniji nego što smo ikada bili, dok dižemo pesnice na Boga, pljujemo i psujemo ga, on i dalje čezne da nas grli i teši.

Zapanjujuća istina o Bogu je da nas je strastveno voleo dok smo bili njegovi neprijatelji [Rimljanima 5:6-10]. Koliko više možemo da mu verujemo kada se dozovemo razumu i postanemo njegovi prijatelji traženjem njegovog oproštaja!

Kada ste ljuti na Boga, ako ne priznate svoje emocije, bes bi mogao da isisa život iz vas. Potiskivanje ili pokušaji ubeđivanja samoga sebe da ne osećate taj bes je suludo poput pretvaranja da nemate obolenje koje je izlečivo ako lečenje krene na vreme ali smrtonosno ako ostane ignorisano.

Bog želi zajedništvo sa nama prisnije, trajnije i ekskluzivnije od najlepšeg braka u kojem bi ljudski par ikada mogao da uživa. Kada saznamo da on želi da ga volimo i slušamo, mi zaziremo pre nego što otkrijemo da smo mi oni koji imamo svu korist od te zajednice dok Bog dobija deblji kraj. On vas voli više nego što vi volite sebe i ima vaše najbolje interese na umu mnogo više od vas. Samo on ima beskrajno razumevanje i – demonstrirano Isusovom patnjom na krstu za vas – potpunu nesebičnost, i žrtvovao bi sve za vašu večitu sreću. Zapostaviti savet beskrajno inteligentne osobe koja želi samo najbolje za vas, je smisleno koliko i namerno samopovređivanje. Svaki put kad učinimo suprotno od čina ljubavi i poslušnosti prema Bogu koji je posvećen našoj dobrobiti, uništavamo taj deo našeg života u poređenju sa onim što bismo inače uživali i postigli.

Srodne stranice

Obeležite ovu stranicu i istražite sledeće linkove this:

Zašto mrzim mit o okrutnom hrišćanskom Bogu

Bog nije fer? Kako Bog može da bude fer kad neki dobiju sve, a neki ništa?

Samostalno isceljenje Tajna duševnog mira

Životne misterije objašnjene

Bog me voli? Primite lično otkrivenje Božije ljubavi

Where was God When You suffered Unspeakable Horrors?

God is a Liar? When God Lets You Down

Is God Really Good? Many useful links

If anyone has reason to hate God, it’s Sue

Christian, Be Angry! And Sin Not: The Role of Anger in True Forgiveness

Ne prodavati. © Autorska prava 2009, 2019 Grentli Moris. Dopušteno kopirati u celosti ili delimično pod uslovom da: nije izmenjeno; ovaj pasus je prenesen u celosti; čitaocima nije naplaćeno i nije upotrebljeno na veb-stranici. Mnogo više saosećajnih, motivacionih, povremeno duhovitih, besplatnih dela dostupno na www.net-burst.net  Besplatno primiste, besplatno dajte. Za upotrebu van navedenih ograničenja konsultovati autora.