Zašto Bog dozvoljava patnju?

Videli smo da je Bog, koji je svemoguć, tako neverovatan jer može da ljudima koji su u ovom životu užasno patili kompletno nadoknadi štetu, do te mere da svu sadašnju patnju učini vrednom podnošenja. Ali, ako je Bog toliko pun ljubavi, zašto neko uopšte mora da pati? Odgovor je posve jasan svakome ko je nadljudskog intelekta, udruženog sa znanjem koje daleko prevazilazi granice ljudskog iskustva. Tome bi trebalo dodati i iskonski čistu svetost, zapanjujuće iscrpno shvatanje morala i nesebičnu nepristrasnost, pomešano sa strastvenom ljubavlju za svaku osobu koja je ikada postojala. Svako ko je ovenčan svim ovim kvalitetima bi razumeo. Mi ostali smo na ogromnom gubitku. Ipak, možemo da prodremo kroz maglu taman toliko da dobijemo neizvesnu ideju o odgovoru.

Potpun odgovor ima brojne slojeve, od kojih sam par obradio na drugim stranicama, pa mi njihovo razlaganje ovde nije cilj, osim što ću posvetiti par redova smešno sažetom pregledu par razloga zbog kojih je totalno iskorenjivanje patnje na ovom svetu, uprkos Božijoj gorućoj želji, i dalje na listi stvari koje čekaju obavljanje.

Greh – ponašanje suprotno Stvoriteljevim putevima ispunjenim mudrošću i ljubavlju – ima potresne posledice. Naši izbori su izazvali haos u ljudskim genima i u čitavoj prirodi planete na kojoj živimo. Na milijarde ljudi se prema Bogu ponašaju poput male dece koja su pobegla iz toplog doma, a zatim su se iznenadila shvativši da su sada gladna i da im je hladno. Zloupotrebivši slobodu koju im je milostivo poverio, ljudi su Boga izgurali iz svojih života, a onda su imali obraza da za nered koji su uzrokovali okrive Boga. Žudimo da uperimo prste u druge, ali hladna istina je da je svako od nas proveo vreme bežeći od topline Božijeg prisustva.

Ako je Bog tako pun ljubavi i toliko nam je potreban, zašto nam se prisilno ne nametne tako da Ga ne možemo odbiti i praviti štetne izbore? Iz istog razloga zašto bi, bez obzira koliko muškarac voleo ženu i bio siguran da je može učiniti srećnijom no što ona može zamisliti, bilo pogrešno od njega da je kidnapuje i siluje, umesto da joj prepusti da sama odluči da li želi da se uda za njega.

Svemogući želi jedino ono što je najbolje za nas. On zastrašujućim intezitetom koji je van ljudskog poimanja čezne da istrebi sve što povređuje ljude. Postoji samo jedna stvar koja ga u tome sprečava. Njegova poteškoća – i naša – je u tome što vi i ja spadamo među nebrojenim milionima ljudi koji su svojom sebičnošću povredili druge. Ko od nas može da tvrdi da nikada nije slagao, varao, ogovarao, ukrao, ili na neki drugi način povredio drugu osobu? Mi licemerno odbacujemo sopstveni doprinos ljudskoj patnji kao beznačajan, koji se uz to može i opravdati, a očekujemo da Božiji sud stigne ostale. Uništenje svakog uzroka ljudske patnje bez uništenja svakog ljudskog bića je nemoguće. Nijedan od nas ne bi mogao da zakorači na savršeni svet bez lomljenja njegovog savršenstva. Bez beskarakternog favorizma – vrhunca nepravednosti – bilo bi nemoguće da Sudija izvrši punu presudu ostalima a dopusti da vi i ja preživimo. Ali, On je prešao svaku granicu kako bi pronašao način. Bezgrešni Božiji Sin je na sebe potpuno preuzeo čitavu krivicu za bol koji smo naneli ljudima. Zbog Nedužnoga, koji je podneo užasavajuću kaznu koju mi zaslužujemo, naš dug pravdi je u potpunosti isplaćen. Sada, savršeno pravedno, Isus može da se vrati na ovaj svet i istrebi svaki uzrok ljudske patnje, dok istovremeno oslobađa krivice na milione onih koji su stavili svoju veru u Isusovu ponudu da On preuzme njihovu krivicu. Njihova voljnost da dopuste Bogu da vlada njihovim životima mu dozvoljava da ih tako transformiše i očisti, da mogu da zakorače na savršeni svet bez kvarenja njegovog savršenstva.

Međutim, ako bi Bog to prisilno učinio sa onima koji i dalje insistiraju na svojoj nezavisnosti, bilo bi to zloupotreba moći. Isusov povratak se nazire. Jedini koji će krenuti da žive u savršenom svetu jesu oni koji su već shvatili da su deo problema, i koji su zbog toga dopustili Isusu da ih duhovno transformiše u ljude pogodne za raj. Sva patnja će za njih nestati. Ostali će otkriti horor svoje ostvarene želje da se Bog ne meša u njihov život i prepuštanja porocima. Večna razdvojenost od Boga, Izvora svake dobre stvari, je nešto o čemu je suviše zastrašujuće razmišljati. Svaki odloženi trenutak Isusovog povratka jeste još jedan trenutak u kojem milijarde ljudi imaju i još jedan trenutak da se dozovu razumu pre tog kritičnog dana.

Bacili smo brz pogled na neke od razloga zbog kojih je Bog, u savršenstvu svoje ljubavi, mudrosti i morala, do sada suzbio svoju eksplozivnu žudnju da istrebi sve što bi moglo da nam uzrokuje nelagodnost. Međutim, faktor kojim želim da se pozabavim na sekund, jeste taj što Bog čezne da vi uživate u zadovoljstvu i večnoj slavi jednog šampiona.

Šta ako biste bili proglašeni herojem za ustajanje ujutru? Zamislite da ste obasuti konfetama i slavljima u vašu čast, dok se vaše ime uz uzvik proklamuje širom sveta kao ime najvećeg heroja ikada, i to samo za ustajanje iz kreveta. Ostatak života biste mogli da provedete u luksuzu, sa željama od kojih je svaka ispunjena kao nagrada za ‘neverovatno postignuće,’ ali koliko god sve to bilo prijatno, ‘čast’ bi u potpunosti bila besmislena. Da, Bog bi mogao da vam ugađa – i toga će biti u izobilju u narednom životu – ali bez degradiranja obmanom, čak ni Svemogući ne može zdravu osobu da načini herojem samo zato što je ustala iz kreveta. Da bismo uživali u istinskoj časti i ostvarenju jednog heroja, prvo moramo proći kroz istinske teškoće, bol i/ili opasnost.

Šta bi bilo da je sve u životu ‘fer?’

S obzirom da je Bog besprekorno pravedan, a zgrešiti znači ponašati se na način protivan Bogu, greh neizbežno znači nepravednost. Nije pravedno što su ljudi ubijani, varani, pljačkani, što ih lažu, što o njima lažu, što su verbalno ili fizički maltretirani, što ih pijani vozači pregaze, ili što su neki rođeni kao zavisnici od ilegalnih droga, ili oboleli od seksualno prenosivih bolesti zbog majčinog greha, ili što obole od AIDS-a jer je donor krvi sagrešio protiv svoje žene. Svako od nas je istovremeno žrtva tuđeg greha i pati zbog sopstvenog. Niko od nas nije veličanstveno biće, koje bismo bili da nismo teško pogođeni i povređeni nagomilanim posledicama greha sveta na kojem živimo, grehova naših predaka i naših sopstvenih. U poređenju sa onim što bismo bili bez našeg bezbožnog ponašanja, svako od nas je, na različitim stepenima, osakaćen, unakažen i izopačen. Očigledno, ovo nije Božije delo. Sagrešiti znači pobuniti se protiv Božijih ljubavlju ispunjenih puteva i slomiti njegovo srce. Tragične posledice greha potvrđuju da Bog nije onaj koji kvari zabavu. On je zaista na umu imao ono što je najbolje za nas kada je zabranio dela koja Biblija naziva grehom. Vrištati na Boga zbog nepravde koju stvara greh znači budalasto linčovati Nedužnog, baš kao što se i desilo pre dve hiljade godina. Samim činom optuživanja Boga za nepravdu, mi sami činimo najveću nepravdu.

Kada bismo nekim čudesnim putem mogli da sa planete izbacimo svaki efekat greha, većina onoga što nam se čini nepravednim bilo bi zbrisano s našeg sveta. Međutim, čak bi i takav savršeni svet bio ili sumorno, inferiorno mesto, ili bi među ljudima i dalje postojale razlike koje bi posmatrač zaslepljen grehom možda protumačio kao nepravedne.

Ako bi svi ljudi bili klonovi, identičnog izgleda, sposobnosti, sklonosti i svega ostalog, svi bi bili primorani da to nazovu pravednošću, ali kakav bi samo monoton i nezadovoljavajuć takav svet bio. Jedan od najuzbudljivijih aspekata Božije genijalne kreativnosti je bogata raznolikost svega što je stvorio. U bezgrešnom svetu u kojem svako gleda čistim, nesebičnim očima, svi bismo se veselili toj raznovrsnosti, uživajući u njoj. Mi grešnici zaslužujemo da budemo osuđeni na svet sive jednolikosti, jer sekunde u kojoj se susretnemo sa i najmanjom razlikom između nas, imamo naviku da reagujemo ili ljubomorom ili ponosom.

Mi konstantno pravimo proizvoljne odluke o tome šta je superiorno, na primer, odlučimo da je mršavost bolja od punačkog tela, ili da je bolje imati istaknute mišiće nego biti malo inteligentniji. Zamislimo da je svako rođen sa istim fizičkim karakteristikama, osim što su neki rođeni sa ravnom, a drugi sa kovrdžavom kosom. Neizbežno, neki bi odlučili da je ravna kosa superiorna, drugi da je to kovrdžava, i na osnovu svog proizvoljnog zaključka ispunili bi se ponosom ili ljubomorom.

Sposobni smo za postizanje velikih stvari samo zato što imamo tela koja se sastoje od veoma različitih delova. Spermatozoidi, iako od suštinskog značaja za opstanak čovečanstva, imaju mnogo kraći životni vek od moždanih ćelija. Ako bismo na tvorevini nasilno primenili uskogrudni koncept pravednosti, sa svakom ćelijom koja ima iste sposobnosti, izgled i životni vek, rezultat ne bi bila prelepa jednakost, već haos. Pavle je učio da hrišćani čine jedno telo, sa naizgled najslabijim delovima koji su zapravo najpotrebniji, i sa onima koji dobijaju najviše pažnje koji su najmanje značajni, baš kao što naša kosa obično dobija mnogo više pažnje od naših vitalnih unutrašnjih organa (1. Korinćanima 12:22-23). Kada bismo samo razumeli ovo, uvideli bismo da nema osnova za zavist ili ponos.

Ispostavilo se da naše optužbe protiv Boga za navodnu nepravdu naglašavaju ne neku Božiju grešku, već naše sopstveno neznanje i/ili loše stavove. Grehovi poput sebičnosti, ljubomore, požude, predrasuda, ponosa, i namerna glupost škode našoj sposobnosti da vrednujemo raznovrsnost i kompleksnost ljudske rase. Naša netolerancija različitosti je takva da bismo optužili Boga za nepravdu osim ako ne proizvede bezbojnu, skoro nefunkcionalnu jednolikost ljudske rase. Onda bismo kleli Boga jer je život načinio tako monotonim.

Sa izuzetkom bezbrojnih, neprihvatljivih nejednakosti koje su rezultat skretanja sa Božijih puteva, naša izobličena, grehom ukaljana percepcija različitosti i naša nemogućnost da vidimo dalje od ovog života je problem, a ne činjenica da se ljudi razlikuju.

Pogledajmo iz drugog ugla

U Isusovoj moćnoj priči, čovek je pozvao svoje sluge i dao im novac. Jedan je dobio pet talanata, drugi dva, i treći je dobio jedan (Matej 25:15). Žao vam je onoga koji je dobio tako malu sumu? I meni je bilo. Štaviše, u poređenju sa drugima, ja sam taj čovek sa jednim talentom.

Nakon godina tokom kojih sam se osećao nepravedno tretiran, blesnula je svetlost koja je zauvek trebalo da odagna moje samosažaljenje. Po tadašnjem novčanom sistemu, talanat je vredeo šest hiljada denara. I dalje ste zbunjeni? Prema drugoj paraboli, dnevnica za jedanaest, dvanaest sati rata bila je samo jedan denar (Matej 20:1,2,8). Moj um se bacio na računanje. Pomnožite svoju dnevnu platu sa šest hiljada i vidite da li prezirete brojku. Odmah biste mogli da odete na odmor u trajanju od dvadeset do trideset godina ili, u skladu sa vremenom u kojem je živeo Isus, da investirate u mnogo robova, (od kojih bi svako zaradio mnogo više od minimalne cene potrebne za njihovo izdržavanje) i da ostatak života provedete u dokolici i luksuzu.

Jedan talanat vredeo je tri četvrtine priloga milion udovica. U to vreme platio bi celogodišnju stanarinu za pedeset kuća, ili bi se moglo kupiti četvrt miliona vrabaca (Luka 12:6). Sa velikim popustom bi verovatno mogli kupiti svakog vrapca na svetu! Juda je prodao svog Spasitelja za samo dva procenta od ove sume. Ovim bogatstvom biste mogli sebi da sto godina, svaki dan po ceo dan, priuštavate pun pristup veličanstvenim rimskim termama, i da vam još ostane za kilogram pšenice, ili tri kilograma ječma, svaki dan za dva života.

Više ne mogu da sažaljevam ovog ‘nesrećnika’ koji je dobio najmanju svotu. On je bio bogat. I imao je potencijal da svoje bogatstvo duplira.

Luka 19:12-27 beleži sličnu parabolu, ali su u ovoj sluge primile jednaku svotu. Možda Lukina verzija otkriva Božije srce dok druga (sačuvana u Mateju 25:16-17) opisuje Božiju strategiju. Gospod svu svoju decu voli podjednako, bez ikakvog favorizma. Ili je možda Isus priču jednom ispričao iz rajske perspektive (jednaki delovi) i jednom iz naše ljudske perspektive. U našim očima se Božiji darovi razlikuju u značaju, ali ne mislim da Bog isto tako gleda na stvar. Na primer, u poređenju sa Bogom, i Ajnštajn i neko mentalno retardiran imaju nisku inteligenciju, a u poređenju sa skakavcem, obojica su superiorne inteligencije.

Vaš Otac, u božanstvenoj velikodušnosti svoje beskrajne ljubavi, svojim bogatstvima obasipa druge ljude. A opet, to ne umanjuje veličinu vašeg dara. I vaš investicioni potencijal je fenomenalan.

Ko može da se žali kada najmudrija Osoba u univerzumu svojim bogatstvom raspolaže kako želi? Umesto da budete uvređeni Božijom ljubaznošću prema drugima, ili da se dodvoravate onima koji izgledaju kao da imaju više, vi imate sve razloge da uživate u ogromnosti sopstvenog poklona. U veseloj zahvalnosti Bogu, razvijajte taj dragoceni talenat, tako da po povratku Kralja možete da pred njegove noge položite poklon čija je vrednost udvostručena.

Postoji druga strana ove priče

Da li ste znali . . .

    * Većina glumaca koji žele ulogu Dugog Džona Silvera beznadežno su neadekvatni. Imaju previše nogu.

    * Većina ljudi izgleda kao komično nakinđuren, anoreksični sumo rvač koji čak ni nije Japanac.

    * Kao mlađi, trčao sam brže od Karla Luisa. Tokom godina se moja superiornost postepeno umanjivala, posebno nakon što je beba Luis prohodao.

Znam šta ste pomislili: konačno sam sišao s uma. Ovo je sve bio nesporazum. Rekli su mi da je uspeh odmah iza ćoška, i zato sam trčao u krug. Pre nego što krenete da mi šaljete čestitke za brzo ozdravljenje, međutim, dopustite me da vas uverim da sam pri zdravom razumu koliko i svi ostali ovde na psihijatriji. Moja poenta je sledeća: bilo da sebe vidite kao nadarenu osobu ili kao čudaka, kao neophodnu ili neadekvatnu osobu, sve zavisi od tačke gledišta koju uzmete u obzir. Sa Božije tačke gledišta – za životni posao koji je On za vas odabrao – niko nije nadaren kao što ste vi.

Ako to deluje kao sentimentalni idealizam, niste dobro promislili o svemu. Učinite to, i postaće dragoceni izvor snage i utehe. Mogli biste da odaberete bilo kojeg pojedinca, i ispišete stranice o stvarima koje ne može da radi ili u kojima je beznadežno loš, ali to nije od ništa većeg značaja od činjenice da digitalna kamera ne može da leti, pere posuđe, utoli žeđ, veže pertle i spreči propadanje zuba. Pored beskonačne liste stvari koje digitalna kamera ne može da obavi, postoje mnoge stvari kojima može poslužiti, ali loše. Inferioran je pritiskač za hartiju, lenjir, i podupirač za knjige. Mogli biste da je iskoristite i kao muvalicu – jednom. Takve liste propuštaju čitavu suštinu: sve što je s namerom pažljivo stvoreno je idealno osposobljeno – obično posebno osposobljeno samo za određeni i hvale vredan cilj kojem je stvar namenjena.

Zadobijanje Božije perspektive

Isus je u proseku pričao o paklu više od ikoga drugog za koga znam. Pri svemu tome, odao je utisak da su neke od najstrašnijih reči koje bi iko ko živi srećno mogao da čuje sledeće: ‘Vi ste primili svoju nagradu’ (Matej 6:2-5,16). On je govorio o uglednim ljudima za koje je izgledalo da im sve ide od ruke, a uprkos tome bili su u užasavajućoj situaciji jer, iako to nisu znali, nisu imali mnogo čemu da se raduju sa one strane groba. Izgledalo je da uživaju u lepom životu, ali najbolje i najgore što ovaj život može da ponudi nije ništa u poređenju sa večnošću.

Naša buduća nagrada je Isusu od neizmerne važnosti. Na primer, rekao je, ‘Zatim Isus reče domaćinu: - Kada priređuješ ručak ili večeru, ne pozivaj svojih prijatelja, ni svoje braće, ni svojih rođaka, niti bogatih suseda, jer i oni bi mogli tebe pozvati pa ti tako uzvratiti. Kada priređuješ gozbu, tada radije pozovi siromahe i bogalje i hrome i slepe. Bićeš blažen, jer oni neće moći da ti uzvrate, nego će ti Bog uzvratiti kad pravedne bude podigao iz mrtvih.’ (Luka14:12-14).

Ono što mi nazivamo životnim vekom je trepaj oka u večnosti.

Većina nas se fokusira na ovde i sada da iz vida izgubimo da za večnost važi veličanstvenost tada! Izvrnuti pogled na stvarnost vodi izvrnutom životu. Apostol Pavle je hrlio ka izvanrednoj nebeskoj nagradi upravo zato što je mogao da kaže, ‘I ako se samo u ovom životu uzdamo u Hrista, najnesrećniji smo od svih ljudi.’ (1. Korinćanima 15:19). Većina nas ima tako lagodan život da jedva možemo i da zamislimo zbog čega bi neko napisao takve reči. Pretpostavljajući da dobijamo najbolje od oba sveta, zapravo traćimo svoju nebesku nagradu, poput deteta koje nema osećaj za vrednost novca, koje je obmanom navedeno na traćenje svog nasledstva, plaćajući sto hiljada dinara za jedan sladoled.

Značajan deo svog učenja Isus je posvetio podstičući nas da sakupljamo sebi nagradu na nebu. Mi smo, međutim, toliko zauzeti svojim pokušajima da sakupimo ‘dokazana’ zadovoljstva na ovom svetu, da nemamo čak ni vremena da shvatimo koliko smo daleko zalutali od načina razmišljanja koje je Isus pokušao da usadi svojim učenicima. On je propovedao svim svojim srcem, a većina nas je isuviše drogirana lakoćom i uživanjima da bismo prošli kroz transformaciju uma koja nam je očajnički potrebna. Nije ni čudo što je on rekao da je bogatima tako teško da ostave sve i krenu za njim. Iznova i iznova je propovedao, ‘Odrecite se sebe’ a mi nastavljamo da se prežderavamo i zavidimo onima koji imaju još više. ‘Mislite o onome što je gore, a ne što je na zemlji,’ preklinjao je Pavle (Kološanima 3:2). Čeznuo je da se oni koji su u braku, sa svim radostima i odgovornostima koje nosi, ili koji pate zbog ovozemaljskih gubitaka, ili koji imaju dobit na ovom svetu, ponašaju skoro kao da se te stvari ni ne događaju. Pritisci svakodnevnog života ne bi trebalo da nam budu toliko važne, ‘jer prolazi obličje ovoga sveta’ (1. Korinćanima 7:29-31). Trpite nevolje, podsticao ih je, kao vojnik koji se ne osvrće na poslove ovoga sveta (2. Timoteju 2:3-4). Sve ove reči nam uđu na jedno uvo i izađu na drugo, i mi uključimo televizor.

Toliko često je crkva morala da se suoči sa progonima kako bi se otreznila od svoje zaluđenosti stvarima ovoga sveta, kako bi zatim mogla da na sve ovo gleda iz pravog ugla zajedno sa strašću koja je rezultat toga. ‘. . .  jer, ko je stradao telom, prestao je da greši,’ pisao je Petar ljudima koji su se čudili zašto su se suočavali sa progonima (1. Petrova 4:1). Koliko dugo ćemo iskušavati Boga da pribegava ovim načinima? Ni ne slutimo koliko toga propuštamo i koliko upropaštavamo svoje buduće nasledstvo, dok se zadovoljavamo pijanom omamljenošću ravnodušnosti, mlakosti. Koliko dugo Bog može da nas voli i da nam u svojoj milosti ne pošalje patnje, kada nas ništa drugo ne navodi da podignemo svoj pogled na nebesa?

Sklapanje cele slike

Neka se ne usudimo da tražimo pravdu od Boga. Da je pravda jedino do čega je Bogu stalo, naši su grehovi takvi da bismo ovog trenutka završili u paklu. Ali ipak, pravda je Bogu daleko važnija nego što će nama ikada biti. Svaki trenutak odlaganja izvršenja pravde je još jedna šansa da se probudimo i prestanemo da traćimo svoju večnu nagradu.

Oni koji trenutno izgledaju kao da nepravedno imaju privilegije i blagoslove nemaju privilegije koje će trajati i u sledećem životu. Na kraju krajeva, nije od suštinske važnosti to da li, na ovoj beskrajno kratkoj strani večnosti koju nazivamo životom, jedna osoba gladuje a druga je milijarder; jedna umre vrlo mlada a druga doživi stotu; jedna je genijalna a druga jedva može da razmišlja; jedna provede život u braku iz snova a druga se tetura pod agonijom zlostavljanja i usamljenosti; jedna je savršenog zdravlja i izvanredne lepote a druga je bolom razoreni gubavac. Svaku prednost i nedostatak koji smo iskusili u životu na ovom svetu će, do najsitnijeg detalja, razmotriti Svemogući zapanjujuće genijalnosti.

Ko god je u ovom životu platio najveću cenu služenja Gospodu biće plaćen najvišim nagradama. Oni kojima je na ovoj strani groba bilo lako će čitave večnosti želeti da su se na ovom svetu više potrudili. Oni će zauvek zavideti onima čiji je život bio teži. Svaki deo više koji se očekivao od onih koji su naišli na manje poteškoća je izračunat tolikom preciznošću da će svaka sumnja u Božiju pravednost zauvek biti ućutkana.

Kao što je ilustrovano u Anđelovoj priči, Bog nas vidi mnogo drugačije od načina na koji nas vide drugi. On može da vas vidi kao osobu ogromnih dostignuća, dok ostali mogu da vas vide kao gubitnika. On ne gleda samo na očigledna postignuća već sa ljubavlju pažljivo u obzir uzima svaku ličnu prepreku sa kojom se suočimo i to će nam nadoknaditi za čitavu večnost.

Uprkos našim drastično različitim okolnostima, svako od nas ima podjednaku priliku za žrtvu i večnu slavu koju ona proizvodi. A opet svako od nas proćerda neke od tih neprocenljivih, nepovrativih prilika.

1. Korinćanima 4:5 Zato ne sudite ništa pre vremena, dokle ne dođe Gospod, koji će izneti na svetlost što je sakriveno u tami, i objaviće namisli srca. Tada će svaki primiti od Boga hvalu koja mu pripada.

Dugo nakon što sam napisao ovu stranicu, žena za koju skoro niko nije čuo napisala mi je nešto za šta je tvrdila da je objava koju je dobila od Boga. Meni svakako zvuči istinito. Brzo sam od nje tražio i dobio dozvolu da ovo podelim sa vama:

Božije kraljevstvo ima mnoge generale vere ali su to obično ljudi za koje svet nikada nije čuo. Na svetu su bili neprimetni čak i među vernicima. Zaista su bili poslednji. Ali kakvo iznenađenje ih čeka, jer ih je tokom njihovih života Gospod pripremao za službu koja će trajati čitavu večnost.

Publicitet i uspeh na ovom svetu može značiti da osoba nije na visokoj poziciji u nebeskoj hijerarhiji. Bog ne procenjuje ljude na osnovu količine posla koju su za njega obavili. Procenjuje ih na osnovu toga koliko su ga voleli u najgorim situacijama u njihovim životima.

Ako Bog odabere nekoga da bude njegova posebna posuda, On će osigurati da je ova osoba spremna za tako visoku službu. I ne pričam o zemaljskoj službi. Mnogi od posebnih posuda koje priprema imaju ogromne lične izazove za čije je savladavanje potreban čitav život.

Kada sledeći put budem videla ljude koji su mentalno ili fizički onesposobljeni, tretiraću ih kao kraljevstvo. Oni su posebna vrsta ljudi na čijoj bih dobroj strani želela da budem. Neko na koga bih mogla da gledam sa visine bi mogao biti moj budući general u dobu koje dolazi.

Zašto je život nepravedan?
Zato što živimo u svetu koji se protivi Bogu. Odstupanje od Božijih mudrih i ljubavlju ispunjenih puteva će uvek proizvoditi žrtve nepravde, i čak će povređivati generacije koje još nisu rođene.

Zašto Bog ne interveniše?
I jeste. Isus – koji je bukvalno jedina Nedužna osoba u čitavom čovečanstvu – pretrpeo je najveću nepravdu na svetu u ime svakog od nas ko je nepravedno povredio druge.

Ali zašto Bog nije zaustavio nepravdu?
Hoće. Po Isusovom povratku nastaće kompletna obnova i uspostavljanje pravde i pravednosti što je Isusovo stradanje postiglo.

Ali zašto to već nije uradio?
    * Da jeste, pre nego što ste postali spašeni, sada biste bili u paklu.

    * Bog može da čeka jer život kakav poznajemo nije naša sudbina, već mesto za obuku.

Neki od nas imaju mnogo teži život na ovom svetu – stoga mnogo čvršću obuku – od drugih jer su oni pripremani za mnogo veći, sjajniji posao u budućnosti, od onih koji lenčare.

Dok je još u početnoj fazi, nakon prvih par poteza, remek-delo deluje haotično i ružno. Svako ko ocenjuje umetničko delo pre nego što je završeno je blesav.

Život čini bogatim to što je svako od nas božanstveno tretiran kao pojedinac koji treba da ostavi sopstveni, jedinstveni doprinos. Vi ste stvoreni za velike podvige. Dostignite svoj puni potencijal i sjajite u beskrajnoj slavi.

Uzmite u obzir Scotta i njegov tim, koji su se mučili da osvoje Severni pol samo da bi otkrili da je njihova čast da budu prvi koji su ga dostigli zauvek izgubljena. Amundsen ih je pretekao za oko jedan mesec ranije. Da sve bude još uzaludnije, izdržali su mećave, bolesti, promrzline i izgladnelost samo da bi stradali; poslednja tri člana tima je umrlo na samo par milja od bezbednog mesta. Uprkos tome, njihov nesrećni poraz koji se završio smrću i ledenom izolovanošću, gde svemu tome nije prisustvovao nijedan jedini svedok, je veličan i hvaljen kao jedna od najvećih priča o ljudskoj izdržljivosti i istraživanju.

Svaki deo mog bića je ubeđen da je njihova slava samo senka onoga što vi možete da postignete. Iako patite u izolovanosti i čini vam se, beskorisnosti, dubina vašeg iskušenja, koje nije poznato nikome na ovoj planeti, bi moglo da rezultuje rajskim svetlima kojima će vaše ime da plamti, gde će gomila u raju zauvek da poštuje vaše epske borbe sa očajanjem, bolešću, teškim gubicima i sa svim ostalim stvarima. Dolazi dan kada će o onome što se podnosilo u tajnosti vikati sa vrha krovova.

Setite se Jova: unezveren, oklevetan, neshvaćen; boreći se ne sa nekim herojskim neprijateljem već sa stvarima koje su u suštini uobičajene – finansijskim preokretom, žalošću i gubitkom; za koga nisu navijali vatreni fanovi, nego su ga izviždali takozvani prijatelji. Kada je Jov danas slavljen čak i u ovom ludom svetu, ne mogu ni da zamislim klicanje koje čeka vas kada sve bude otkriveno. Vaša borba sa mizerijama koje život nosi može da bude drska poput Davidovog susreta sa Golijatom. Ne brinite ako drugi to trenutno ne shvataju. Jednog dana hoće.

Other insights into the perfection of God’s justice

Please bookmark or note the web address of this page so you don’t get lost (this website is huge!) and then explore the links.

Sweet Revenge! The execution of God’s justice

Where Was God? When You Suffered Unspeakable Horrors

God Loves You! There’s No-One God Loves More

When Things Get Tough and the page it leads to

Rejected by God?

Insights into Suffering Seeing martyrdom and persecution with new eyes

How Much Does God Love Me? Get Your Very Own Revelation of God’s Love

Is God Fair in his Treatment of Those who have Never Heard the Gospel?

Have you made life’s most exciting discovery? See What Your Fantasies Reveal to make the astounding discovery that God is the wonderfully warm, exciting companion you have always longed for. You can have a supernatural encounter with God.

The webpage you have been reading contains extracts from Waiting for Your Ministry by Grantley Morris.

Not to be sold. © Copyright, Grantley Morris, 2002, 2003, 2015, 2017. For much more by the same author, see www.net-burst.net
No part of these writings may be copied without citing this entire paragraph. No part may be sold.