1. Svakome koga muče bogohulne misli

2. Ili onima koji, uprkos brojnim uveravanjima, nastavljaju da brinu da im Bog možda nije oprostio.

Ako pripadate bilo kojoj kategoriji, vaši prijatelji, voljene osobe, terapeuti i duhovni savetnici ne samo da će da ostanu jadno zamršeni u objašnjavanju i da postanu frustrirani, već neće moći da vam pruže uverenje za kojim čeznete. Stanje u kome se nalazite i koje vas pogađa je toliko neshvaćeno, da su ove stranice potrebne ljudima kojima je stalo do vas skoro isto koliko i vama. Snažno preporučujem da, osim čitanja svega što sledi, vi takođe predložite ovim ljudima da pročitaju ovo. (Ovo smatram toliko važnim da sam se potrudio da napišem verziju ove stranice samo za one koji brinu za vas: Tormented by an Over-Sensitive Conscience.)

Ako patite od nekontrolisanih bogohulnih misli, ovo što sledi će najbolje biti shvaćeno nakon čitanja prethodne stranice: Kada hrišćanin ne može da zaustavi bogohulne misli.

Briga da im Bog nije oprostio, i patnja zbog bogohulnih misli koje ne mogu da se zaustave, možda izgledaju potpuno različite, ali koren oba problema su posvećeni hrišćani progonjeni stvarima kojih se najviše plaše. Ispostavlja se da postoji zajednički uzrok. Takav strah nema ni biblijsku, ni duhovnu osnovu, a ipak opstaje, i u njihovim umovima izgleda potpuno opravdano, bez obzira koliko ih duhovni savetnici uveravali u suprotno, pa čak i koliko ih sam Bog uveravao.

Počinjući sa Feeling Condemned? There’s Hope! , i nastavljajući na skoro šezdeset stranica, sakupio sam smešno veliki broj biblijskih i teoloških informacija i svedočanstava (uključujući stranice o takozvanom unforgivable sin, blasphemy against the Holy Spirit), dokazujući da, bez obzira koliko su gresi osobe grozni, ili koliko često su bili ponavljani pre ili posle spasenja, ne postoji osoba na ovoj planeti kojoj ne može biti oprošteno ako se jednostavno okrene Isusu za oproštaj.

Moje skladište informacija je postalo toliko veliko jer, čak nakon pažljivog izlaganja svih nagomilanih dokaza, i pažljivog rasuđivanja, ljudi su mi i dalje pisali, godinu za godinom, progonjeni iracionalnim strahom da bi oni nekako mogli da budu jedini izuzetak kad su u pitanju Božija obećanja, ili da se nekako diskvalifikuju, ili da su nekako uspeli da pronađu neku vrstu rupe, ili izgovora u jasnim Božijim obećanjima. Izgledalo je da nisu svesni da su išli do krajnjih, ludih granica, pokušavajući da opravdaju svoje nepotrebne brige.

Dotaknut jačinom njihovog bola, nastavljao sam da sakupljam dokaze; očekujući da ovi dragi ljudi eventualno prihvate moć racionalnih argumenata baziranih na Bibliji. Međutim, čak i kada je izgledalo da su konačno shvatili, olakšanje je bilo kratkotrajno. Nakon samo par dana, oni bi se vratili sa još jednim navodnim razlogom, zbog kog su nastavljali da sumnjaju u svoje spasenje. Na moje zaprepaštenje, eventualno sam bio prisiljen da zaključim da, čak i kada bi deset hiljada anđela provelo deset hiljada sati saosećajno deklarišući ovim ljudima da su zaista iskupljeni, njihova sigurnost bi počela da se topi i nestaje, a njihove sumnje bi krenule da se vraćaju ubrzo nakon što su rajski posetioci obavili svoj zadatak. Ovi posebni ljudi nisu mislili, oni su bili sigurni da bi ih ovakav znak ubedio za ceo život, ali je moje dugo iskustvo u savetovanju na bukvalno stotine njih pokazalo drugačije.

Godinama sam se molio i molio, tražeći duhovni uvid kako bi ovi ljudi mogli da dožive proboj. Konačno, otkrio sam da moj pristup ne bi nikako mogao da radi, jer ovi, inače normalni i inteligentni ljudi, pate od anksioznog poremećaja, koji nastavlja da potkopava njihovu sposobnost da prihvate racionalan argument. Oni su savršeno racionalni u svim ostalim sferama života, ali ne i u onoj koja za njih ima najveće emotivno značenje. Nije iznenađujuće da, kad su u pitanju hrišćani, ovaj problem pogađa sigurnost spasenja, jer je ovo od najvećeg značenja za njih.

Ako patite od ovoga, razumem vašu agoniju. Međutim, Božije rešenje za ovo je veoma različito od nečega što bi vi možda očekivali, a vi i ja ćemo biti zaglavljeni u nesporazumu, sve dok vi ne budete videli dalje i dublje od površnog, kako bi razumeli šta vam se zapravo dešava. Naši prioriteti će se razlikovati, kao kad bi vi imali akutnu upalu slepog creva, i kad bi sve što biste vi želeli bili lekovi protiv bolova, dok bi mene moje poznavanje medicinske nužde obavezivalo da se fokusiram ne na oslobođenje od bola

(koliko god ja želeo to za vas), već na uzrok bola, i potrebu da vas ubedim od kolike je kritične važnosti da dobijete pravi tretman. Baš kao što lekovi protiv bolova ne bi bili pravo rešenje za upalu slepog creva, već bi naprotiv umanjili vašu motivaciju za dobijanje pomoći koja vam je preko potrebna, tako ni uveravanje da vam je božanski oprošteno ili zataškavanje vaših neželjenih misli nije pomoć koja vam je zaista potrebna, iako tako izgleda skoro svakome ko pati od ovih stvari.

Ako, na primer, stravične misli protiv Svetog Duha uporno preplavljuju vaš um, vi ste napadnuti mučno jakim iskušenjem, ali se Iskušivač nada da će vas zbuniti toliko da vi čak i ne prepoznate iskušenje. Bogohulne misli nisu iskušenje. Duhovna stvarnost je iznenađujuće ravnodušna oko toga. Čak ni grozan greh nije stvarno iskušenje. Iskušenje je da prestanete da verujete da, kroz Isusa, Bog oprašta, voli vas i raduje se vama.

Možda ste sigurni da Božiji oproštaj i očišćenje važe za sve ostale, ali vaše ružno iskušenje jeste da verujete da ste uspeli da pronađete manu u Božijoj ljubavi i dobroti; da moć Hristove žrtve nije onoliko beskrajna koliko Sveto Pismo tvrdi; da je vaš ponovljen greh, ili da su vaše užasne misli u stanju da od Boga koji je obećao oproštaj svima koji prihvate Hristovo očišćenje naprave lažova; da ste nekako pronašli manu u Svetom Pismu, u svim Božijim obećanjima u vezi spasenja; da zbog toga što se osećate krivo, neugodno i daleko od Boga, da su vaša osećanja duhovno pouzdanija od Božije ljubavi i moći krsta.

Baš kao što narkoman čezne za čudesnim krajem svojih simptoma tokom odvikavanja od droga, vi čeznete za čudesnim izbavljanjem od vaše nevolje. Ali, iako ste sigurni da bi čudesno oslobođenje od iskušenja da sumnjate bilo u vašem i Božijem najboljem interesu, nije tako. Life’s Mysteries (Životne misterije) objašnjava ovu iznenađujuću istinu, ali ako to pročitate, morate da imate u vidu da duhovni svet čak ni ne vidi bogohuljenje kao iskušenje. Pravo iskušenje je da poverujete u zlonamerne laži

Prevaranta da ako patite od odvratnih misli, ili ako ste uradili neku drugu gnusnu stvar a onda tražili oproštaj, da vam se Bog više ne raduje. Iskušenje je pokušaj da vas zavara da odustanete od Boga jer pogrešno pretpostavljate da vas Hristova krv više ne čisti. To je kao biti prevaren da mislite da je Fort Noks ispunjen lažnim zlatom. Jedino borbom sa ovim iskušenjem da sumnjate vi možete da zaista postanete nalik Hristu i da rastete u veri. Čudesna izbavljenja su površna. Oni su slabi, baš kao što bi ako bismo mi bili nošeni svuda umesto da hodamo, to uzrokovalo veliko slabljenje naših mišića. Bez obzira koliko je užasna vaša žalost, i koliko čini da se osećate patetično i bezbožno, to može da postane odskočna daska ka duhovnim visinama.

Kao što sigurno ne postoji brz ili lak način da se postane olimpijski šampion, tako je isto potreban ogroman napor da se postane duhovni šampion. Možda jednostavno želite lak život i da venete u prosečnosti, ali vas Bog čudesno mnogo voli. On veruje u vas i ima mnogo bolje planove za vas nego što možete da sanjate. Molim vas da ne slamate njegovo srce. Lak život nije za vas. Vi ste rođeni da vladate.

Put ka duhovnoj visini je dug i težak, i zato vam je potrebna sva podrška, uvid i ohrabrenje koje možete da dobijete. Zbog toga postoje moje veb stranice. Kao izraz neizmerne Božije ljubavi prema vama, ja sam posvetio godine i godine očajničkim molitvama, terapijama i savetovanju, učenju i rvanju sa rečima; izlivajući svoj život u pokušaju da vam pružim sve što mogu da nađem, a što bi vam bilo od pomoći. Daleko sam od savršenog, ali kako sam uradio najbolje što sam mogao, nemam drugog izbora osim da najvažniji korak ostavim vama. Na vama je da odgovorite istom merom, da se posvetite čitanju ovih stranica, trudom koji je barem upola veliki kao sve molitve i mentalni napor koji sam ja uložio kako bih vam pružio podršku.

Ono što ove veb stranice nude su veoma bitne informacije, toliko bitne da bi dobijanje ovih informacija kroz terapiju koštalo na hiljade dolara. Umesto toga, dotaknut time koliko ste vi Bogu dragoceni, ja sve to pružam besplatno. Međutim, čak i kada bi atletski trener darežljivo ponudio sve svoje usluge potpuno besplatno, ipak bi ogroman trud bio uslov da se postane šampion. To je neizbežno. Vi morate biti voljni da uložite značajan trud, moleći se dok čitate sve što sam vam obezbedio nanovo i nanovo. Sve moje godine strastvene molitve i istraživanja nemaju drugu alternativu, i podstičem vas na to.

Trenutno, možda ste poželeli da ne morate ovoliko da čitate, ali kada vas anksioznost napadne ponovo i ponovo, bićete zahvalni što sam ovoliko napisao. A sve ovo sam napisao kako bih vas zadržao fokusiranim na uveravanje o istini i rukovanje nevoljama, umesto da se prepustite panici. Konstantno podsećanje je potrebno kako bi pružili otpor anksioznosti koja nastavlja da zavarava vaš um, kako bi poverovao da postoji realan razlog za alarm.

Da su stranice kratke, dosadile bi vam nakon više čitanja, a ne mogu da garantujem kvalitet ostalih sajtova.

Moje stranice su kao da imate svakodnevni pristup terapeutu koji vam je dostupan u svakoj sekundi svakog dana i svake godine. Ne mogu da to lično učinim za hiljadu i više ljudi koji čeznu za tim, ali moje pisanje može.

Možda ću da ažuriram neke od stranica sa vremena na vreme, ali ištampajte bar neke stranice, kako bi imali pristup njima čak i kad nestane struje, ili se neka druga nepredviđena stvar dogodi.

Međutim, ja nisam zamena za Boga. Čitajte u molitvi, i nemojte da smanjujete vaše zajedništvo sa Bogom, bez obzira koliko su odvratno grozne bogohulne misli i mentalne slike koje preplavljuju vaše molitve, i ma koliko lažna osuda pokušavala da vas teroriše.

Misteriozna moć anksioznosti

Ranije u ovom nizu stranica (započinjući sa Feeling Condemned? There’s Hope!), ja sam izložio ogroman broj detaljnih informacija, pažljivo objašnjavajući sve biblijske, duhovne i racionalne razloge zbog kojih je oproštenje potpuno dostupno svakoj osobi koja poveruje u Isusov oproštaj, bez obzira koliko su njihovi gresi grozni, ili ponavljani (pre ili posle spasenja, uključujući najgore bogohuljenje), i bez obzira koliko ih bogohulne misli muče. Kasnije u ovom nizu stranica o ovoj temi, pronaći ćete svedočanstva mnogih ljudi, čija užasna bogohuljenja i gnusni gresi posle spasenja potvrđuju da je oproštenje dostupno svakoj osobi. (Međutim, skoro da me je sramota što uključujem ova svedočanstva, jer nimalo nisu potrebna. Izgleda kao da sugerišemo da Biblija nije pouzdana, i da je Bog možda sebični lažov, osim ako ljudi nemaju svedočanstva koja dokazuju suprotno.) Zajedno sa svim ovim dokazima, imam još jedan dug niz veb stranica, koje počinju sa Vi ste voljeni! Poznavanje Božije ljubavi prema tebi, koje dokazuju veličinu Božije večne i lične ljubavi prema svakoj osobi.

Međutim, sve od ovoga pomaže samo zdravim ljudima. Ima onih kojima je potreban radikalno drugačiji pristup, toliko drugačiji da obično zapanji ljude kada prvi put čuju o tome. Kako bih ublažio šok, nežno ću probati da vas pripremim. Prvo, morate da razumete šta tačno znači imati anksiozni poremećaj, i da je čest slučaj da ljudi ni ne znaju da od jednog pate.

Anksioznost se ponaša poput alarma, upozoravajući nas da hitno moramo da obratimo pažnju na nešto kako bi izbegli katastrofu. Alarm koji se oglašava zbog tehničkog kvara zvuči potpuno isto kao kad se oglašava zbog prave opasnosti, i zbog toga sa pravom paničimo kada se tako nešto dogodi, i zbog toga se osećamo primorano da proverimo da li smo u opasnosti. Ako ispitamo najočigledniji izvor opasnosti, i ne nađemo razlog za zabrinutost, mi ćemo se osećati primorano da proverimo drugi mogući izvor opasnosti, i treći, i četvrti, i tako dalje. Ako konačno ubedimo sebe da smo eliminisali svaki mogući izvor opasnosti, uzdahnućemo sa olakšanjem i resetovaćemo alarm. Međutim, ako je alarm neispravan, moguće je da će se ponovo oglasiti za dan ili dva, i mi ćemo ponovo da paničimo, i opet ćemo da se osećamo primoranim da istražujemo. Ako se ovo događa dan za danom, postaće vrlo zamarajuće, ali alarmi su dizajnirani tako da budu previše iritantni da bi ih ignorisali, i kad god se oglasi, mi nemamo mogućnost znanja da li je možda ovog puta prava opasnost u pitanju.

Anksiozni poremećaj podvrgava osobu stalnim lažnim alarmima, od kojih svaki zastrašujuće zvuči kao da je pravi, i uprkos svemu čega se setimo kako bi se smirili, dosadna, duboko uznemirujuća strepnja će se nastaviti. A kao da ovo nije dovoljno uznemirujuće, anksioznost izgleda kao griža savesti (zbog čega stvar izgleda kao da je duhovne prirode), i unutrašnji alarm koji anksioznost aktivira je toliko nadmoćan da potiskuje našu sposobnost da osetimo mir, radost, ili Božije prisustvo (što opet povećava našu brigu da je nešto pogrešno u duhovnom smislu).

Hrišćani koji pate od ovoga će pretpostaviti da su sigurno u duhovnoj opasnosti, i brzo će doći do nekog zaključka o tome šta bi mogao da bude uzrok. Čak i kada dođu do tačke gde će biti sigurni da ono za šta su u početku mislili da ih duhovno sabotira nije validan razlog za brigu, alarm će nastaviti da treperi (anksioznost), i zato će jednostavno da nastave da pretpostavljaju da sigurno postoji neki drugi duhovno validan razlog za brigu.

Ljudski um ide do zapanjujućih ekstrema dok traži neki nepostojeći razlog za verovanje da je lažni alarm nešto vredno brige.

Pogledajte ovaj primer:

Čovek mi je pisao, mučen mislima zbog kojih je mnogo patio. “Bogohulne su i Bogu odvratne,” rekao je o užasnim mislima koje su ga progonile. “Neke od njih samo sevnu u mom umu. Ali za druge osećam da sam odgovoran. Nisam ih želeo, ali zaista osećam da sam mogao da se uzdržim od njih, a nisam . . . Neke od njih su uključivale upravo stvari koje su fariseji rekli u Mateju 12:24  . . . Zle, odvratne ideje  . . . Osećam se tako zlo i pokvareno.”

Uputio sam ga na mnogo mojih stranica koje objašnjavaju da on nema racionalne ili biblijske razloge za brigu. Nekoliko godina kasnije, napisao je, “Užasne misli me nisu mučile već neko vreme. (Samo povremeno.)”

I tako je konačno bio ispunjen olakšanjem, i čak mirom, zar ne? Pročitajte ostatak njegovog imejla: “. . .  Šta ako više nemam te užasne misli jer đavo zna da je za mene gotovo, pa je otišao kod neke druge osobe? Osećam se tako usamljeno i bespomoćno.” Da li se čudite zašto se ljudima čupa kosa dok gledaju kako da pomognu ovakvim ljudima?

Unutrašnji lažni alarm se čini tako zastrašujuće pravim da ljudi koji su time progonjeni postanu veoma inovativni u smišljanju izgovora zbog kojih veruju svojim brigama bez kraja, umesto da veruju stvarnoj činjenici da im je Bog oprostio. Ne postoji validan razlog zbog kog bi iko ko je zatražio oproštenje kroz Isusa trebalo da sumnja da je očišćen od svakog greha, ali evo nekih lažnih razloga koje nalaze ljudi, a zbog kojih sumnjaju u svoje spasenje:

* Pohulili su na Duha

* Stalno padaju u greh

* Grešniji su od bilo koga drugog na planeti

* Nikada ne osećaju Božije prisustvo

* Nemaju dovoljno vere

* Nisu se ispravno pokajali

* Imaju demone

* Prodali su dušu đavolu

* Nisu dovoljno iskreni

* Nisu izabrani od Boga

* Odrekli su se Isusa

* Ne mogu da se mole bez bogohuljenja

* Ljuti su na Boga

* Ne osećaju krivicu dok greše

* Pronašli su deo u Svetom Pismu ili nekog sa autoritetom ko potvrđuje njihove strahove

* Osećaju se osuđeno kad god čitaju Bibliju ili idu u crkvu

* Nikada ne osećaju mir, radost ili unutrašnje svedočanstvo da su spašeni

* Imaju česte snove ili natprirodne znakove da nisu spašeni

Nijedna od ovih stvari nije validan razlog zbog kog bi mogli da sumnjate u svoje spasenje. Ništa od ovoga ne može da vas razdvoji od Božije ljubavi. Ništa od ovoga – niti bilo šta što zamislite – nije neoprostivo. Ako biste nastavili da tvrdoglavo odbijate da verujete da Bog ima dovoljno ljubavi, i da je dovoljno moćan da vam oprosti kroz Isusa, ili ako biste nastavili da odbijate da Bog vlada u vašem životu, kada čak ne biste bili bar malo voljni da Bog učini da budete voljni, onda biste imali problem sve dok ne promenite mišljenje. Međutim, iste sekunde kada promenite mišljenje, potpuno oproštenje i očišćenje od greha je vaše.

Nevoljno izlažem gornju listu, jer je to kao listanje hiljadu bolesti koje hipohondar koji se bezrazložno boji da je bolestan, nikada pre nije razmatrao. Međutim, krajnja linija je da će svako ko je na ovom putu nastaviti da bude progonjen anksioznošću, i što pre to shvati, pre je moguće da će da prihvati svoju potrebu za potpuno drugačijim pristupom.

Zla duhovna bića nikada ne mogu da dotaknu Božiju ljubav za nas, niti mogu da dotaknu beskrajnu moć krsta. Sve što oni mogu jeste da se mešaju u naša osećanja, nadajući se da ćemo početi da verujemo našim promenljivim osećanjima, umesto da se držimo verovanja u Božiju nepromenljivu ljubav i oproštaj. Tako da se svako ko se uzda u svoja osećanja da potvrde da je sve u redu između Boga i njih prepušta sumnji u svoje spasenje. Zapravo, sve dok nismo kompletno odvojeni od tretiranja svojih osećanja kao duhovnog barometra, svako od nas je opasno podložan duhovnoj obmani. Štaviše, ako se neko ko ima anksiozni poremećaj oslanja na svoja osećanja i na njihovu potvrdu da ga Bog prihvata, sumnja će uvek pobediti, jer, bez obzira koliko on bio blizak Bogu, visoko uznemirujuća anksioznost će nastaviti da dominira njegovim osećanjima.

Predlažem vam ne samo da molite sledeće, već da ovo ištampate, kako bi stalno mogli da imate pristup:

U Isusovo ime, koji je prolio svoju krv kako bih ja imao večni život, ja prekorevam i odbijam da se predam bilo kakvoj i bilo kojoj zloj duhovnoj sili i biću koje bi želelo da ja posumnjam u beskrajnu Božiju ljubav i dobrotu, i da sumnjam u moć Isusove žrtve da oprosti svaki greh. Ovim se ja odričem svega što nije od Boga i objavljujem svoju odanost Gospodu Isusu Hristu, potvrđujući Ga kao svog Gospoda i Spasitelja i proglašavam da je moć Njegove žrtve koja pročišćuje jača od svakog greha koji bih ikada mogao da počinim.

Gospode, možda me anksioznost progoni, ali te ja slavim jer si snažniji od bilo kakvog neželjenog osećanja, sumnje, brige, krivice, straha ili odvratne misli. Štaviše, ti si obećao da će sve stvari raditi za dobro onih koji te vole. Ja te volim, i zato je ovo tvoje obećanje za mene.

Zahvaljujem ti što je ova uporna anksioznost koja me muči i zbunjuje moja prilika da duhovno ojačam i rastem, baš kao što je trčanje uzbrdo šansa da fizički ojačam. Vera je dragocenija od zlata (1. Petrova 1:7) i vera može da se razvije jedino u vremenima kada su osećanja i okolnosti u suprotnosti sa onim što ti želiš da ja verujem. Zato te slavim za ovu šansu da rastem u veri. Iako ću se zbog prirode iskušenja osećati kao da si me napustio, zahvaljujem ti što si ti uz mene na svakom koraku mog puta. Uprkos svemu što će me možda mučiti i zbunjivati, ti si se zakleo da me nikada nećeš ostaviti niti napustiti (Jevrejima 13:5). Bez obzira kako se ja osećam, ti ostaješ istinit i veran.

Ti si Istina, i nanovo i nanovo proglašavaš stvari poput:

1 Jovanova 1:9 Ako li priznajemo grehe svoje, veran je i pravedan da nam oprosti grehe i da nas očisti od svakog zla.

Ti sa pravom kažeš da ako tvrdim da nikad nisam sagrešio, ja lažem sebe i optužujem tebe za laganje. Isto tako, ako ja, koji sam priznao svoje grehe tebi i stavio svoju veru u Hrista, tvrdim da mi nije oprošteno, ja opet lažem sebe i optužujem tebe za laganje.

Anksioznost izgleda kao griža savest. Ovo me iskušava da te ne poštujem, zaključujući da samo zato što se osećam krivim, ti si sigurno lagao kada si dao ovo obećanje da pročistiš sve one koji ti priznaju svoje grehe. Međutim, uprkos ovim užasnim osećanjima, ja činim tebe, ne svoja osećanja, mojim Bogom – mojim duhovnim autoritetom i izvorom istine. S obzirom da me u gornjem stihu ti deklarišeš očišćenim od svake nepravednosti, onda ja jesam očišćen od svake nepravednosti, bez obzira šta doživljavam i koliko veliko može biti moje iskušenje da mislim drugačije. Zato se držim tvoje istine, odbijajući da se ne složim sa tobom, bez obzira kakva osećanja i sumnje divljaju u meni.

Ne mogu da zaustavim moćna osećanja koja su u suprotnosti sa tvojom istinom – čak je i Isus bio kušan – ali mogu da se pokajem od prepuštanja iskušenju da ova osećanja prihvatim kao istinu. Želim da se pokajem od toga što sam toliko telesan da mislim da obično osećanje – a ne tvoja Reč – indikuje duhovnu istinu. Ja sam sagrešio misleći da ti možda nisi Bog beskrajne ljubavi i da zbog toga ti moraš da mi dokažeš svoju ljubav tako što ćeš mi dati neki znak, ili osećanja, ili uveravanja.

Uvredio sam te tražeći takav “dokaz,” kao da bi ti mogao da lažeš ili da si bez ljubavi, osim ako se ono što ti kažeš ne poklapa sa mojim osećanjima ili okolnostima. Od sada pa nadalje, čvrsto odbijam da verujem da je bilo kakvo osećanje, koliko god jako, uporno i ubedljivo, pouzdaniji izvor istine od tebe.

“Pravednici će živeti od vere” (citirano četiri puta u Bibliji – Avakum 2:4. Rimljanima 1:17; Galaćanima 3:11; Jevreijima 10:38). Zato biram da živim po veri, ne po osećanjima. Ovim se odričem od osećanja i bilo čega drugog osim tebe kao izvora duhovne istine.

Savršenstvo božanske ljubavi znači da ti strastevno voliš čak i svoje najgore neprijatelje; vatreno želeći da im oprostiš više nego što je bilo koje ljudsko biće sposobno da čezne za bilo čim. Ti ustukneš na pomisao da bi bolna žrtva tvog Sina za grehe celog sveta mogla da bude uzaludna na bilo koji način. Ti želiš da se svi ljudi spasu (1. Timotiju 2:3-4; 2. Petrova 3:9; Ezekiel 33:11).

Ti nam govoriš da oprostimo i “sedamdeset i sedam puta”, a ipak nastavljam da brinem da ćeš se umoriti od opraštanja meni, kao da si možda licemer. Istina je da me ti voliš mnogo, mnogo više nego što bi bilo koji čovek mogao da voli sebe ili bilo koga drugog. Vođen božanskom ljubavlju, ti strastveno želiš da nastavljaš da mi opraštaš i da me obaspeš preobilnom milošću za celu večnost. S obzirom da je to tvoja goruća želja, koja te pokreće do ekstrema kao što je krst, pogrešio sam što sam te ikada preklinjao da mi oprostiš, kao da u tebi postoji bilo kakvo opiranje da mi oprostiš. Ti si željan da oprostiš; opireš se kada je davanje znakova i osećanja u pitanju, jer me to čini duhovno ranjivim, podstičući me da se oslanjam na stvari koje Prevarant lako može da imitira i da njima manipuliše. Tvoja Reč deklariše da je vera, a ne znakovi ili osećanja, ono što je “dokaz za ono što ne vidimo” (Jevrejima 11:1). Kajem se što sam se igrao sa đavolom tako što sam tražio takve stvari, umesto da jednostavno prihvatim tvoj oproštaj pun ljubavi. Ja priznajem da su znaci i osećanja Sotonine igračke – njegov način da nas namami da skrenemo svoj pogled sa krsta i integriteta tvog karaktera. On ne može da dotakne duhovnu istinu, ali može da se igra sa znakovima i osećanjima. Vera je naš jedini štit; naša jedina zaštita od njegovih trikova.

Zato ću da se posvetim poštovanju tebe, i to tako što ću da se tvrdoglavo vezujem za tebe, bez obzira koliko sumnji, strahova, briga, osećaja krivice i neželjenih misli vrišti u meni.

Ja sada prestajem da te vređam tražeći znakove, osećanja ili uveravanja kao dokaze da ti voliš i opraštaš svima – uključujući i mene – koji ti dođu u ime Isusa Hrista. Odričem se svih pokušaja da te stvari dobijem. Integritet tvog karaktera je sve što mi je potrebno. Od sada odlučujem da živim onako kako si pozvao svu svoju decu da žive – po čistoj veri, i ni po čemu drugom.

Kao što je sigurno da morate da ponovo punite vaš telefon, očekujem da ćete nastaviti da se vraćate ovoj molitvi, ne jer neko treba da nastavi da se moli za spasenje, već zato što je ovu predanost da ne tražite znake, osećanja, i tako dalje, veoma teško održavati kada vas progoni nemilosrdna, mučno jaka anksioznost i/ili dobronamerni pastori koji nemaju ideju o haosu koji uzrokuju u životima nekih ljudi, pričajući o osećanjima kao da su ona od neke važnosti.

Velika iluzija koju anksiozni ljudi imaju je da će konačno naći mir ako reše neko konkretno pitanje. Istina je da će anksiozni poremećaj da se nastavi bez obzira na koliko pitanja je odgovoreno. Baš kao što neispravan alarm nastavlja da se aktivira koliko god situacija bila bezbedna, tako će se i anksioznost nastavljati, i osoba će nastaviti da oseća da postoji neki pravi razlog za brigu, i tako će njihov um da nastavi da preteruje dok pokušava da pronađe neki razlog, radije nego da prihvati činjenicu da je u pitanju lažni alarm.

Obično je potrebno par meseci, ili čak godina teškog truda kad su u pitanju ovi dragi ljudi progonjeni anksioznošću, kako bi postali ubeđeni da samo jedan od navodnih razloga za brigu na gornjoj listi nije validan, ali kada konačno stignu dotle, anksioznost će se nastaviti, jaka i uporna kao i uvek, i, osim ako ne dođu do tačke kada će da nauče da žive sa lažnim alarmom anksioznosti, i prestanu da ga tretiraju kao pravog, sve što će se dogoditi jeste da će da pređu na drugi navodni razlog za brigu i opsedaju oko njega.

Često je potrebno nekoliko godina pre nego što se za mnoge posvećene hrišćane ne ispostavi da ništa – osim mogućeg izuzetka medicinske pomoći – nije u stanju da olakša njihovu anksioznost (koja je izvor njihovih sumnji, strahova, i preplavljujuće jakog osećaja krivice). Kao žedan čovek koji juri fatamorganu, ovi iskreni hrišćani iskreno veruju da sigurno postoji neko uveravanje koje će ih konačno zadovoljiti. Oni će se privremeno osećati bolje nakon primanja celog objašnjenja zašto njihovi strahovi nemaju duhovne, biblijske i racionalne korene, ali razarajuća briga da su u opasnosti će se ubrzo vratiti. Iako fatamorgana izgleda tako stvarna, istina je da na ovoj strani raja bukvalno ne postoji iskustvo ili dokaz, ma koliko spektakularni i veliki bili, koji bi mogli da trajno uguše njihove strahove. Kako bi ilustrovali, hajde da odemo do ekstrema.

Pretpostavimo da vam se ne samo jedan, već na stotine gigantskih anđela u zaslepljujuće beloj odeći ukazalo i da su izjavili da je Svemogući Bog zadovoljan vama, i da će vas večno nagraditi. Ako ste jedan od hrišćana koje progoni anksiozni poremećaj (a pogađa ogroman broj ljudi koji to i ne znaju), vi biste bili na devetom nebu; preplavljeni mirom i radošću. Konačno bi bili sigurni da ste spašeni, i da više nikada nećete posumnjati u to. Međutim, nakon nekoliko dana, vi biste ponovo postali svesni anksioznosti koja vas neprestano muči; izazivajući paniku, i uzrokujući da vaš um krene da preteruje, pitajući se zašto ne možete da se otarasite jakog osećaja da nešto ozbiljno nije u redu. Umesto da prihvati da je to osećanje ono što je pogrešno, um revnosno pokušava da učini osobu bezbednom, zaključujući da dok god anksioznost traje, stvarna pretnja može da bude prisutna. U zaštitničkoj pomami, nastavlja da traži svaku stvar koja bi mogla da bude opasnost, uprkos toj natprirodnoj potvrdi da je sve u redu. Nedugo zatim, usred neprestanog ispitivanja vaših intelektualnih moći, krenuće da se pojavljuju mogućnosti poput, “Šta ako je ta duhovna poseta bila samo plod moje mašte, ili san, ili moja želja, ili lažno sećanje, ili psihotična epizoda? Šta ako je ovo što sam iskusio neka pametna podvala sa laserima i hologramima? Šta ako je to bila demonska obmana? Šta ako je ta anđeoska izjava bila tačna tada, ali sam od kada se to dogodilo sagrešio i sada sam zauvek izgubljen? Šta ako  . . . ?” Uskoro, svo olakšanje i sigurnost koju ste imali pre samo par dana bi iščeznulo.

Kako prirodni i duhovni svet uzajamno deluju

I dalje pažljivo idem korak po korak ka delu koji u početku zapanjuje duboko duhovne ljude jer na površini deluje neduhovno. Neki čitaoci bi možda poželeli da ovo preskočim – i vi možete da preskočite ovu sekciju ako insistirate – ali većini je ova introdukcija potrebna više nego što shvataju. Zapravo, nakon čitanja ove i stranica koje slede, mnogi koji su pročitali ovu sekciju će početi da otkrivaju da je mnogo dragocenija nego što su mislili, i želeće da se vrate, i pročitaju je ponovo sa novim interesom.

Često, prirodno i natprirodno nisu suprotstavljeni. Zaista, često rade ruku pod ruku. Nakon svega, i jedno i drugo je sa ljubavlju stvorio beskrajno dobar Bog, i obe oblasti napadaju iste zle duhovne sile koje su protiv Boga.

Ne samo da razmatrati prirodno nije neduhovno, već je često neduhovno ignorisati prirodno. Na primer, Jakovljeva 2:15-16 ismejava one koji govore duhovne stvari ljudima koji imaju fizičku potrebu, a ne rade ništa da im pomognu na praktičan (prirodan) način. Isto tako, Isus je naglašavao važnost brige o ljudskim fizičkim potrebama, bilo da se radi o čaši vode, hranjenju i oblačenju siromašnih, pružanju dobrodošlice strancu, brizi o bolesnima ili poseti zatvorenicima (Matej 10:42; 25:34-39). Isusovo zemaljska služba nipošto nije bila isključivo fokusirana na duhovno blagostanje ljudi; isceljenje njihovih fizičkih tela je bio njegov visoki prioritet. Biti toliko “duhovan” da postoji ignorisanje fizičke stvarnosti znači biti “duhovniji” od Boga!

Ja toliko verujem u biblijsko učenje o demonima, da sam uveren da se svi mi redovno susrećemo sa njima. Na primer, s obzirom da đavo nema božansku moć da bude svuda istovremeno, obično nije Sotona onaj koji nas iskušava, već njegovi potčinjeni.

Tipično, iskušenje jeste pokušaj zlih duhovnih bića da iskoriste svaku prirodnu slabost koju mogu da pronađu kod osobe. Iskušenje ima duhovnu komponentu, ali takođe postoji i prirodna komponenta. Razmotrimo svetog Sina Božijeg. Kada je bio kušan da pretvori kamenje u hleb, đavo je iskorištavao prirodnu hemijsku neravnotežu kod našeg Gospoda. On nedeljama nije jeo. Prirodno je – neizbežno – za bilo kog gladnog čoveka da nastavlja da razmišlja o hrani. Štaviše, mnoga kamenja u ovoj pustoši su imala oblik kao vekne hleba koje je jeo ceo svoj život. Iz savršeno prirodnih razloga, njegovo telo je čeznulo za hranom, i njegov um ga je nepromenljivo podsećao da je kamenje izgledalo kao hleb. Svako ko ima mogućnost da pretvori kamenje u hleb bi nastavio da misli o tome koliko bi bilo divno to uraditi. Takve misli bi mučile svaku osobu, ali bile su savršeno normalne, imajući u vidu hemijsku neravnotežu u Isusovom telu. Ako bi iko brinuo da je posedovanje takvih normalnih misli neoprostivo, ne samo da bi to bilo teološki smešno, već bi takav neosnovan strah pretvorio već neprijatno iskustvo u nešto zastrašujuće. Međutim, nije greh da nečiji um bude preplavljen takvim mislima. Da je Isus prekinuo post, tada bi postalo greh.

Slično tome, kao što ću uskoro objasniti, vaši strahovi, sumnje i neželjene misli su zapravo prirodne i fizičke koliko je čežnja za hranom kod čoveka koji umire od gladi. Zle sile pokušavaju da zavaraju ljude koji pate od ove prirodne slabosti. Oni iskorištavaju ljudske slabosti, ne pokušavajući da namame ljude da rade ono što se prirodno dešava i što je neizbežno – posedovanje neželjenih sumnji, strahova i misli – već ih lažno optužujući za to što imaju ove prirodne reakcije, i pokušavajući da zavedu ove drage ljude kako bi poverovali u laž da izloženost ovom iskustvu koje je nastalo iz prirodnih razloga poništava Hristovu moć da ih voli, pročisti i oprosti, i dodeli im poklon božanskog odobravanja.

Isusovo iskušenje u pustinji je bilo tako žestoko samo zato što je njegovo telo bilo nenormalno gladno. Isto tako, svako od nas može da ima nenormalnost u našoj telesnoj hemiji koja nas čini ranjivima na napade od kojih drugi jednostavno ne pate. Oni koji su slobodni od takvih napada možda izgledaju kao duhovniji ili bolji hrišćani, ali nisu. Koliko god isprva neverovatno izgledalo, jedina razlika između te dve grupe ljudi je mali nedostatak ili hemijska neravnoteža u njihovim telima.

Već smo citirali Sveto Pismo da, bilo da je u pitanju oblast iskušenja ili način na koji pokazujemo ljubav, trebalo bi da obratimo pažnju ne samo na duhovno, već i na prirodno. Kao poslednji primer: 1. Korinćanima 7:3-5 kaže da muž i žena treba da jedno drugom ispunjavaju fizičke potrebe, kako ih “Sotona ne bi kušao”. Čak i veliki apostol Pavle, koji je sebi uskratio brak, insistira da je duhovno i ispravno razmatrati fizičku stranu iskušenja, i umanjiti duhovni problem tako što ćemo ispuniti fizičku potrebu ako je dostupan način koji je moralno prihvatljiv. Isto tako, ako bi, na primer, medicinski istraživači otkrili zdrav, moralno neutralan način isceljivanja fizičke nenormalnosti, tako nas čineći manje ranjivim kad su duhovni napadi u pitanju, onda bismo mi imali duhovnu dužnost da iskoristimo tu mogućnost.

Zapanjujuća istina za koju sam tako pažljivo pokušavao da vas pripremim jeste da mnoge ljude neprestano muči ono što izgleda tačno kao griža savest i nemogućnost da osete Božiju ljubav, a ipak se ispostavilo da uzrok uopšte nije duhovne prirode. Isprva izgleda neverovatno, ali ono što kod ovih ljudi izaziva intenzivna osećanja koja za koja se tako pretpostavi da su božanska presuda – i što čak može da izazove užasno bogohulne misli – jeste blag medicinski poremećaj koji uzrokuje neumerenu anksioznost. Nijedna u širokom spektru pažljivo napisanih informacija, izloženih na drugim mestima na ovom sajtu ne umanjuje duboke brige koje progone milione ljudi čija anksioznost ima medicinske osnove. Baš kao što dokaz da vam je oprošteno neće staviti kraj na vaš bol uzrokovan fizičkom bolešću, tako isto dokaz da vam je oprošteno neće staviti kraj na unutrašnji bol uzrokovan svim sumnjama, strahovima i brigom izazvanim fizičkom bolešću – poremećajem u hemiji mozga.

Apsolutno razumem što mislite da sam lud, ili bar neduhovan, što sugerišem takvu stvar. Ako već niste pročitali mnoge od mojih drugih stranica, još uvek niste imali priliku da otkrijete koliko sam snažno konzervativan i koliko visoko cenim molitvu i Sveto Pismo. Ako vam treba dokaz, brzo pređite preko You’re Forgivable: A Sample of the Bible Proof i Life’s Too Short to Skimp on Prayer za samo deo primera za stranice, a potom se odmah vratite na ovu stranicu.

Godinama sam posvećivao ogromne količine vremena i agonije pokušavajući da pomognem ljudima koji su osećali da im ne može biti oprošteno (Na primer, iako sam ja izuzetno spor pisac, vi ćete na ovom sajtu pronaći preko petsto stranica koje sam posebno napisao za ljude kojima je teško da poveruju da im Bog oprašta.) Tokom mnogo tih godina, ako bi mi iko sugerisao da bi mogao da postoji medicinski razlog kada je u pitanju ova duhovna tema, ja bih mislio da su ludi, ili bar neduhovni. Međutim, veliki broj ljudi mi je slalo imejlove tražeći pomoć, i kako sam posvećivao svoj život pokušavajući da im pomognem, počeo sam da primećujem nešto čudno. Anksiozni poremećaji su bili zapanjujuće česta pojava kod onih kojima nije mogla da pomogne ni ogromna količina citata iz Svetog Pisma koji grade veru. Obično su se odnosili prema svojim anksioznim poremećajima kao prema nebitnim kad su u pitanju duhovne brige, ali kako sam nastavljao da razgovaram sa više i više ljudi, link se pojavljivao isuviše često kako bi bio slučajnost. Eventualno sam otkrio da je ogroman deo naučnog istraživanja već potvrdio tu povezanost.

Kao i ja, i vama će verovatno biti potrebno mnogo ubeđivanja. To je u redu. Ja sam toliko strastven oko pomaganja ljudima koji pate od ovog užasnog duhovnog mučenja da sam išao do krajnjih granica sakupljajući i pažljivo objašnjavajući dokaze na logičan, lako razumljiv način. Sve što tražim od vas jeste da nastavite da čitate u molitvi.

Ljudi koji su pogođeni bogohulnim mislima, ili stalnim sumnjama, su među iznenađujuće velikim brojem ljudi koji su savršeno normalni – a neki su visoko inteligentni – osim što njihov um izvodi trikove u bilo kojoj sferi njihovog života koja je za njih od najvećeg značaja. To nije zato što imaju manje vere, biblijskog znanja, snagu volje ili posvećenosti od drugih hrišćana. Zapravo, oni su obično iznad proseka kad su te stvari u pitanju. Problem je samo u tome što ih u ovoj sferi života, anksioznost skoro bukvalno dovodi do ludila. Suprotno od onog što isprva izgleda očigledno, njihovi strahovi nemaju duhovne ili racionalne korene, već stabiljke iz hemijske neravnoteže koja uzrokuje da pate od nenormalne količine anksioznosti. Zbog toga što ima medicinske osnove, vi ne možete da isključite ovu anksioznost (i odgovarajući osećaj krivice, brigu o spasenju, nemogućnost da kontrolišete svoje misli, i tako dalje) provođenjem više vremena u čitanju Biblije, pokušajima da manje brinete, radeći teže na izgrađivanju svoje vere, ili bilo čim drugim. Patiti od anksioznosti uzrokovane medicinskim razlozima nije ništa veća indikacija da nešto duhovno nije u redu nego što imati slomljenu nogu znači da nešto duhovno fali.

Sve dolazi do toga da se ovi nesrećni ljudi, koji pate od ovog fizičkog problema, osećaju nelagodno, osećaju nepotrebnu krivicu, ili se brinu daleko više nego prosečni ljudi o bar jednoj stvari (i obično je u pitanju ono što im je najbitnije). I bez obzira na to šta rade – u kolikom su zajedništvu sa Bogom, koliko vere imaju, koliko teološkog znanja sakupe – taj užasan, uznemirujući osećaj nastavlja da ih muči jer uzrok nije duhovne prirode, niti je racionalne prirode, već fizičke. Bez obzira šta oni veruju ili misle ili koliko ih Bog odobrava ili im se raduje, taj užasan osećaj nastavlja da se vraća. Naš mozak je dizajniran da tretira taj osećaj – obično zvan anksioznost – kao alarm koji nas upozorava da nešto ozbiljno nije u redu. Problem je što kada hemijska neravnoteža aktivira lažni alarm, isti alarm na koji se oslanjamo da nas obavesti o fizičkoj ili duhovnoj opasnosti bude aktiviran. Kao što je prethodno naznačeno, deo našeg mozga koji je dizajniran da odgovori na alarm ne može da pravi razliku između pravog i lažnog alarma. Kako alarm nastavlja da se oglašava, mozak mahnito nastavlja da traži neku opasnost koja je aktivirala alarm. Bez obzira kakvo uverenje dođe od Boga, Svetog Pisma, duhovnog autoriteta, prošlog iskustva ili tako nečeg, alaram nastavlja da se oglašava, tako da se nastavlja i briga da mora da postoji neka prava duhovna opasnost.

Ono što ljude zbunjuje je sledeće: ono što neki ljudi nazivaju intuicija – neki to nazivaju savest osobe, a neki čak i pomešaju sa Božijim glasom – je ozbiljno iskrivljeno od strane stanja koje je dobro poznato medicinskoj profesiji. Na nesreću, za razliku od eksperata, implikacije su retko shvaćene kod generalne populacije.

Postojanje duboko uznemirujućeg lažnog alarma, kojeg je nemoguće razlikovati od pravog, koje treperi dan za danom, je dovoljno da ozbiljno iskrivi bilo čiju duhovnu percepciju. Taj užasan osećaj neprestano zanoveta, potiskujući ono što bi za svakog ko mu nije izložen bio i više nego dovoljan dokaz Božijeg prihvatanja. Iako ovaj veoma neprijatan i zbunjujuć bol pogađa relativno malu proporciju ljudi, broj bukvalno dostiže više miliona ljudi na svetskom nivou.

Gomila ljudi pati od anksioznog poremećaja koji nije dijagnostikovan. Vi bi mogli da budete jedni od njih, i ako se ispostavi da jeste tako, mnoge stvari vam neće imati smisla. Na primer:

* Ako vas progone užasne bogohulne misli, što se više trudite da ne razmišljate o njima, to ćete ih više imati.

* Ako čeznete za uverenjem da vam je Bog oprostio, što više to tražite, manje ćete ga imati.

Nema mesta za potpuno objašnjenje – to dolazi kasnije – ali nakon što je proces pažljivo objašnjen, prosečni ljudi ga lako razumeju. Međutim, oni koji pate od ovoga, će imati mnogo veće poteškoće sa prihvatanjem ove istine, jer im izgleda toliko suprotno od onog što njima intuitivno izgleda tačno, i taj strašan osećaj da nešto ozbiljno nije u redu nastavlja da bude uporan kao i uvek. Sve u osobi koja pati od neumerene anksioznosti će vrištati protiv istine. Tako da, uprkos pokušajima do tačke kompletnog umora, onima koji pate na ovaj način će biti sve gore i gore, osim ako kompletno ne promene svoje razumevanje.

Jednom sam hiperventilirao. Bio sam siguran da nisam dobijao dovoljno vazduha, i tako sam jače disao, totalno nesvestan činjenice da sam zapravo imao previše vazduha i da je trebalo da manje dišem. Tako je i sa ljudima koje muče neželjene misli ili čežnja za uveravanjima o spasenju. Njima će samo biti sve gore dok ne nauče da rade potpuno suprotno od onog za šta su sigurni da će im pomoći. Oni su toliko ubeđeni da je potrebno da urade nešto što je potpuno suprotno od onog što bi im zapravo pomoglo, da obično ne mogu ni da shvate šta sledeće stranice zapravo govore, već nastavljaju da ih shvataju pogrešno, kako bi se uklopilo sa njihvim pogrešnim viđenjima.

Čeznem da vam pomognem, ali to je nemoguće osim ako vi pročitate sledeće stranice, i ne samo pročitate, već ih proučavate, redovno se moleći kako bi vaše oči bile otvorene za istinu, za koju ste trenutno slepi. Čak i nakon što konačno shvatite istinu, vi ćete redovno da hvatate sebe kako vam promakne, pa se vratite starom pogrešnom mišljenju za koje osećate da je tako ispravno. Tako da, kako biste se vratili na pravi put, moraćete da se vraćate ovim stranicama.

Još srpskih hrišćanskih stranica od istog autora

Don’t forget to ask those who care about you to read the abridged version of this webpage: Tormented by an Over-Sensitive Conscience.

You Need More:
If you want a rest from reading, now is a good time. If you worry that you are in spiritual danger, however, you will need to return to these webpages whenever you can and read more. Record the web address of the next webpage before leaving.

Not to be sold. © Copyright, 2007, 2012, 2013, 2014, 2017 Grantley Morris. Not to be copied in whole or in part without citing this entire paragraph. Many more compassionate, inspiring, sometimes hilarious writings by Grantley Morris available free at the following internet site www.net-burst.net Freely you have received, freely give.