Pomoć koja vam je potrebna ako povremeno:
In English
Ako ste trenutno na ivici samopovređivanja i ne možete da ga odložite kako biste se posvetili trajnim rešenjima, kliknite na Alternative za samopovređivanje: Hitno olakšanje
i vratite se na ovu stranicu kada budete mogli da joj posvetite pažnju
Kako prestati sa samopovređivanjem
Kako prestati sa rezanjem sebe
Pomoć protiv samopovređivanja Kako prestati sa udaranjem sebe
Rešenje za samoozleđivanje
Rešenje za poremećaje u ishrani
Pomoć kada povređujem sebe
Rešenje za samopovređivanje |
Ako osećate potrebu za samopovređivanjem, niste sami, niste čudni i niste promašaj. Zapravo – iako ćete morati da nastavite sa čitanjem da biste razumeli zašto – divim se osobama koje se samopovređuju.
Delotvorna pomoć S obzirom na to da razlozi koji se kriju iza samopovređivanja variraju od osobe do osobe, adekvatna stranica o ovoj temi ne može biti kratka. Ako povremeno osećate poriv da sebi nanesete bol ili povrede, najmanje što zaslužujete su odgovori dovoljno moćni da okončaju vašu agoniju. Odgovori i rešenja za samopovređivanje su toliko revolucionarna da bez obzira na način na koji su izložena, isprva mogu delovati neverovatno ili neprimenjivo na vašu ličnu situaciju, sve dok se pažljivo ne upustite u upijanje sadržaja čitave stranice. Zato, bez obzira na sve inicijalne sumnje, snažno preporučujem da nastavite sa čitanjem. Vaš život bi mogao biti promenjen. Samomržnja i/ili samopovređivanje je izrazito kompleksan problem jer izražava dubine ljudske prirode te osobe. Samopovređivanje je manifestacija potrebe koja apsolutno nadmašuje životinje ili mašine – potrebe za razumevanjem kompleksnih koncepata i emocija i potrebe da se o njima razgovara sa jednako inteligentnim bićem. Otkriva da ste vi, poput svih ljudi, veličanstveno složeno, sofisticirano i uzvišeno biće sa visokim idealima i dubokom potrebom da shvatate i budete shvaćeni. Koliko god neverovatno zvučalo, naša poteškoća nije u tome da smo sami i neshvaćeni već jednostavno u tome što još uvek nismo spoznali koliko smo istinski i u potpunosti shvaćeni, cenjeni i prihvaćeni.
Kada istina deluje neistinito Uskoro ću se vratiti ovoj tvrdnji sa dokazima o njenoj istinitosti ali pre toga bi trebalo da objasnim zbog čega je od kritične važnosti, i zbog čega deluje tako neverovatno. Možda je ovo toliki deo vašeg života da vam izgleda kao nešto normalno, ali ako se samopovređujete, skoro ste sigurno bili konstantno i užasno verbalno zlostavljani – verovatno sa početkom u vašim najosetljivijim godinama. Možda vam je neko do čijeg mišljenja vam je stalo govorio da ste beznadežni, gubitnik, zli, glupi, promiskuitetni ili slične kritike. Neizbežna posledica toga je da ste, poput godina izloženosti najokrutnijem ispiranju mozga, eventualno te laži prihvatili kao istinu. Takođe je izobličilo vašu percepciju sebe toliko da ste najverovatnije produbili posledice tog podmuklog uticaja tako što ste sami sebi godinama ponavljali ove laži. Poput nastanka zavisnosti u detetu koje je na silu bivalo drogirano, navika konstantnog kritikovanja i omalovažavanja sebe pretvorila se u zavisnost. Kao što znanje o štetnosti heroina ne olakšava odvikavanje, tako je i sa ovom navikom. Bilo ko, bez obzira na inteligenciju, ko bi patio kao što ste vi, našao bi se u istom problemu. Geniju nije ništa lakše da se izbori sa lošim navikama i adikcijama od manje inteligentne osobe. Deluzije vam izgledaju stvarnije od istine. Možda su vas najvažnije osobe u vašem životu tretirale kao da ste beznačajni ali to ne govori ništa o vašoj vrednosti i sve o izopačenosti onih koji su vas tako tretirali. Bez obzira na to koliko ih je bilo, na njihov ugled ili nepopustljivost; bez obzira na samopravednost, starost ili dužinu perioda tokom kojeg su vam uteravali laži u glavu, oni su pogrešili. Ljudi obično nisu u pravu. Oni su čak i najbolju osobu u univerzumu svirepo tretirali. Ničija dobrota nije nalik dobroti večnog Božijeg Sina. On je bio nedužan, savršen i uvek u pravu. Oni su ga redovno optuživali da je posednut demonima i ljudi su ga želeli mrtvog. Nedugo zatim, dobili su ono što su želeli i najugledniji ljudi u zemlji su ga osudili na mučenje do smrti poput najgoreg kriminalca. Njihovo zastrašujuće ponašanje nije govorilo ništa o Isusovoj vrednosti. Jednostavno je pokazalo koliko oni sami nisu bili u pravu. Isto je sa načinom na koji su ljudi tretirali vas. Na How to Change your Self-Image stranici objašnjavam koliko je teško osloboditi se posledica kontinuiranog maltretiranja i vređanja. Opiranje njihovim lažima može postati skoro nemoguće. Možda su u vama uništili svu želju za protivljenjem, ali istina opstaje: nisu u pravu. Nikakve uvrede, kritike i laži ne mogu promeniti nečiju vrednost. Bez obzira koliko nipodaštavan bio, Isus je istina. Takođe, ni brdo uvredljivih laži ne čine njegovu izjavu o vašoj beskrajnoj vrednosti pogrešnom. Zamislite sebe u prošloj eri jednogodišnjeg putovanja kroz južnoameričke džungle. Vaš pouzdan, iskusan vodič pokazuje pravac ali sve u vama vrišti da je pravi put u veoma drugačijem smeru. Vaš život zavisi od toga da li ćete verovati vašem iskusnom vodiču ili vašem nepouzdanom osećaju. Ovo je približno dilemi sa kojom se sada suočavate. Vaša dobrobit i čitava budućnost zavise od toga da li ćete poverovati da je sve što glasno odjekuje u vama istina, ili staviti svoju veru u sasvim drugačiji Izvor informacija koji tvrdi suprotno. Dozvolite mi da identifikujem taj drugi Izvor. Ja sam diplomirao psihologiju ali sam odabrao da umesto karijere krenem putem koji je daleko moćniji u ispunjenju najdubljih ljudskih potreba. Da sam nastavio sa karijerom u psihologiji sigurno bih imao veći ugled. Ne bi odvelo velikom bogatsvu ali taj izbor bi obezbedio mnogo komforniji život od izbora koji sam načinio, a to je da sve radim besplatno. Uprkos tome, zato što sam otkrio nešto daleko snažnije od onoga što bi psihologija ikada mogla da bude, odbijam da nudim manje od najboljeg jer vi to zaslužujete. A to uključuje nešto što ste možda prevremeno odbacili. Kreator galaksija ima beskrajno znanje i razumevanje ali problem nije u tome: ostatak vašeg života zavisi od toga da li ćete odabrati da verujete njemu, kada sve u vama insistira – a čitav vaš život kao da potvrđuje – da je istina suprotna. Bog je istina i čezne da vi saznate zapanjujuće istine o njemu – i o sebi – koje će vas osloboditi. Bog je pun ljubazne nežnosti i nije neki nasilan tiranin koji želi da dominira vama, i zato, da biste bili oslobođeni od moći obmanljivih laži, morate odabrati da sarađujete sa Bogom, prihvatajući istinu – čak i kada deluje krajnje nestvarno – i odbijajući laži – iako svojom zavodljivošću deluju uverljivo. U tome se sastoji vera u Boga – odluka da je Svemogući Bog pouzdaniji izvor istine od vaših osećanja, te odluka da verujete šta On govori, umesto onome što vaša osećanja govore.
Istine koje deluju neverovatno Sada, kao što sam obećao, ukratko ću izložiti nekoliko ranije pomenutih činjenica, sa nadom da će vam pomoći u poimanju nekih naizgled nemogućih istina. Ja mogu da pišem – Božije saosećanje me nagoni – ali samo vi možete da uporno istrajete u čitanju uz molitve. Vaše samopouzdanje je toliko uništeno da će vam biti potreban ogroman trud da usvojite čak mali deo ovih istina, ali s obzirom na to da, kao što poslovica kaže, putovanje od hiljadu milja počinje jednim korakom, važno je da počnete tako što ćete uložiti sav napor u pokušaj da usvojite sledeće i učiniti sve što možete da se oduprete iskušenju zamišljanja da vi – ili bilo ko drugi – nekako možete umanjiti beskrajnu Božiju ljubav. Zbog čega se divim ljudima koji su u iskušenju da se samopovređuju Osobe koje su u tolikom bolu da osećaju potrebu za nanošenjem povreda sebi neosporno zaslužuju duboko saosećanje. Međutim, pored toga, u meni izazivaju divljenje. Evo jednog od razloga: Skoro svako ko praktikuje samopovređivanje je gubitnik u svojim očima, ali u mojim ta osoba nije samo pobednik već heroj. Znam da vaša negativna slika o sebi deluje istinito, ali sam uprkos tome uveren da je moj stav realističan. Kako bih objasnio, citiraću nešto što sam napisao na jednoj od stranica:
Atletičar, u sredini svog trčanja kojim obara rekord, nikad u svom životu nije bio jači niti sposobniji nego u tom trenutku. A ipak, moguće je da se njegovo telo mučeno bolom nikad nije činilo slabijim. Isto tako, u sredini duhovnog iskušenja, nije neobično da smo jači nego ikada pre, iako se istovremeno osećamo kao da nikad nismo bili slabiji. I možda vašem hrišćanskom prijatelju izgledate kao da za vas nema nade. Šampion ultramaratona izgleda patetično dok mukom prelazi poslednju stazu. Izgleda kao da bi dete moglo da bude bolje od njega. Svako ko ne razume kroz šta je ovaj čovek prošao bi odstupio od njega s gađenjem. Samo onaj upoznat sa svim činjenicama bi bio zadivljen njegovom izdržljivošću dok on nastavlja, sa posrtanjem.
Uzmite u obzir Scotta i njegov tim, koji su se mučili da osvoje Severni pol samo da bi otkrili da je njihova čast da budu prvi koji su ga dostigli zauvek izgubljena. Amundsen ih je pretekao za oko jedan mesec ranije. Da sve bude još uzaludnije, izdržali su mećave, bolesti, promrzline i izgladnelost samo da bi stradali; poslednja tri člana tima umrla su na samo nekoliko milja od bezbednog mesta. Uprkos tome, njihov nesrećan poraz koji se završio smrću i ledenom izolovanošću, gde svemu tome nije prisustvovao nijedan jedini svedok, je veličan i hvaljen kao jedna od najvećih priča o ljudskoj izdržljivosti i istraživanju.
Svaki deo mog bića je ubeđen da je njihova slava samo senka onoga što vi možete da postignete. Iako patite u izolovanosti i čini vam se, beskorisnosti, dubina vašeg iskušenja, koje nije poznato nikome na ovoj planeti, bi moglo da rezultuje rajskim svetlima kojima će vaše ime da plamti, gde će gomila u raju zauvek da poštuje vaše epske borbe sa očajanjem, bolešću, teškim gubicima i sa svim ostalim stvarima. Dolazi dan kada će o onome što se podnosilo u tajnosti vikati sa vrha krovova. Setite se Jova: unezveren, oklevetan, neshvaćen; boreći se ne sa nekim herojskim neprijateljem već sa stvarima koje su u suštini uobičajene – finansijskim preokretom, žalošću i gubitkom; za koga nisu navijali vatreni fanovi, nego su ga izviždali takozvani prijatelji. Kada je Jov danas slavljen čak i u ovom ludom svetu, ne mogu ni da zamislim klicanje koje čeka vas kada sve bude otkriveno. Vaša borba sa mizerijama koje život nosi može da bude drska poput Davidovog susreta sa Golijatom. Ne brinite ako drugi to trenutno ne shvataju. Jednog dana hoće. Svako ko oseća potrebu za samopovređivanjem oseća ogroman bol ali uprkos tome bira život umesto kukavičkog puta ka suicidu. To je junačko delo. Samopovređivanje može biti očajnički poziv u pomoć i vapaj za očajnički potrebnom pažnjom. Takva motivacija ne poništava herojsku snagu: unutrašnji bol je jednako snažan kao i kada nije poziv u pomoć. Evo još jednog razloga iz kojeg se divim osobama koje se samopovređuju: Analizirajmo situaciju i uvidećemo da je najčešći motiv za samopovređivanje duboko razočaranje i bol što ne mogu da dostignu ideale kojima teže. Međutim, oni su toliko kritični prema sebi, da zaboravljaju da bi mnogo drugih osoba umanjilo svoju bol snižavanjem svojih standarda – a to je nešto što osobe koje se samopovređuju sebi ne dozvoljavaju. Oni nastavljaju da teže ka svojim idealima iako im to donosi veliku muku. Koliko je to zadivljujuće! Nažalost, samoprezir vas je verovatno toliko povredio da će vam ovo, i jos mnogo napisanog, isprva delovati neverovatno ili neprimenjivo na vašu ličnu situaciju. Zamislite da je neko ko umire od gladi primio ček na deset miliona dolara. Poklon izgleda suviše dobro da bi bilo istinito, i zato osoba pretpostavlja da je u pitanju nekakva prevara i nikada ne ode da podigne novac. Preklinjem vas da ne budete poput te osobe. Molim vas da ne propustite ono što je dobar Gospod učinio samo zato što izgleda suviše dobro da bi bilo istinito. Iako su Božiji standardi zastrašujuće viši od naših, svako ko za sebe misli da nije dovoljno dobar gleda ljudskim, a ne božanskim očima. Isus, večiti Sin Božiji, dostiže ljudima nedostižne Božije standarde apsolutnog savršenstva. Ponovo, ovo će delovati kao presipanje šupljeg u praznog ili irelevantno bez ozbiljne molitve u potrazi za božanskim objavljenjem istina. Vi ste sofisticirano biće Ponestaju mi reči u pokušaju da vas opišem. Reči poput uzvišeni, zapanjujući, inteligentni, važni i vredni nisu dovoljne. “Neprocenjivi” i “nezamenljivi” dolaze u obzir ali i dalje im ponestaje moć da opišu punu veličanstvenost vašeg bića. Vi ste stvoreni po Božijoj slici – i niste neka bedna imitacija Boga već vas je Svemogući Bog oblikovao božanskim kvalitetima. Postanak 1:27 I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih. Ovo je čvrst dokaz da kada Biblija generalno govori o “čoveku”, to podjednako važi za muškarce i žene. Bogu je toliko bitno da shvatimo ovaj princip da ga je izložio na samom početku Biblije. Nadalje, Pismo takođe implicira da je Božija priroda najbolje izražena ne samo u muškarcima već kombinacijom osobina koje su jedinstvene svakom polu. Više o ovoj temi na Pol u Bibliji. Tako, inspirisano samim Bogom, Postanak 1:27 deklariše da, bez izuzetka, svako ljudsko biće je stvoreno po slici Božijoj. Tragično, mnoga deca su bila toliko užasno zlostavljana da odrastu sa osećanjem da su nešto niže od ljudskog bića. To užasavajuće osećanje može biti toliko snažno da taj ponižavajući osećaj može delovati istinito. Međutim, bez obzira koliko vrištale, obične emocije ne menjaju ono što je Bog proglasio tačnim. Istina je da ste vi u potpunosti ljudsko biće, što znači da izražavate samu Božiju prirodu – toliko da je Isus rekao “Zar u vašem zakonu ne piše, ‘Ja rekoh, vi ste bogovi?” (Jovan 10:34). Isus je govorio o ovom stihu: Psalam 82:6-7 “Rekoh: Bogovi ste, i sinovi Višnjeg svi. Ali ćete kao ljudi pomreti, i kao svaki knez pašćete.” U Božijoj Reči, naša smrtnost – posledica naše pale prirode – je brutalno priznata ali neosporivi aspekti naše božanske prirode opstaju. Konačno, evo još stihova koji opisuju koliko su svi ljudi uzvišeni:
Psalam 139:14 Hvalim Te, što sam divno sazdan. Divna su dela Tvoja, i duša moja to zna dobro.
Psalam 8:3-6 Kad pogledam nebesa Tvoja, delo prsta Tvojih, mesec i zvezde, koje si Ti postavio; šta je čovek, te ga se opominješ, ili sin čovečji, te ga polaziš? Učinio si ga malo manjeg od anđela, slavom i čašću venčao si ga; postavio si ga gospodarem nad delima ruku svojih, sve si metnuo pod noge njegove Niste sami Hajde da ukratko istražimo nekoliko aspekata utešne, oslobađajuće istine da bez obzira na jačinu osećaja usamljenosti, vi niste sami. Bol sa sobom nosi snažan osećaj usamljenosti i izolovanosti. Niko osim Boga ne može da zna do najmanjeg detalja kako se vi osećate u svom srcu i da oseti vašu bol. I vaša osećanja ne mogu biti opisana rečima. A ipak čeznemo da pobegnemo iz tamnice usamljenosti i da budemo shvaćeni. Mi čeznemo da izrazimo neizrecivo. Tužna činjenica je da među mnogima koji ne razumeju samopovređivanje ima onih koji u svom neznanju zaključe da je samopovređivanje čudno. Stvarnost dokazuje da niste sami jer se skoro čitava ljudska rasa upušta u neki vid samopovređivanja, čak i ako se samo radi o emotivnom povređivanju tako što osoba govori sebi da je glupa nakon što pogreši. Licemerno je zaključiti da je sopstveni vid samopovređivanja prihvatljiv a drugačiji način samopovređivanja čudan. Jednostavno se radi o količini znanja o načinima samopovređivanja koje osoba poseduje. Ne samo emotivno samopovređivanje već i samo fizičko događa se u svakom kutku planete, na svakom kontinentu, i verovatno u svakoj kulturi. Draga prijateljica piše:
Imala sam tu čast da komuniciram sa mnogim ljudima koji su se samopovređivali. To su osobe različitih godina, iz svakog staleža i iz različitih država, posebno Južne Amerike i Afrike. Moj sin je razgovarao sa ljudima koji se samopovređuju a koji dolaze iz mnogih delova Azije.
Trenutno, u centrima za imigrante u čitavom svetu, ogroman broj ljudi se samopovređuje. Oni su preživeli mučenje, rat i kriminal u mestima poput Afrike, Iraka, Avganistana i Šri Lanke. Osećaju se zatočeno, izolovano, potlačeno. Njihov “zločin” je želja za životom u svetu koji ih naizgled ne želi. (Deluje poznato? Meni svakako deluje.) Svuda su nepoželjni. Država iz koje su pobegli ih ne želi i mogli bi biti ubijeni ako budu primorani da se vrate u zemlju iz koje su pobegli rizikujući život. Osećaju se odbačeno, osećaju da nisu dostojni života i muče ih noćne more o ratovima koji su ih načinili imigrantima.
Oni su među nebrojenim hiljadama osoba koje trenutno duboko pate i osećaju ogroman bol.
Potlačenost izaziva ljutnju. Kada se taj bes udruži (u masovnim demonstracijama ili revoluciji) čitav svet to primećuje. Međutim, kada ostaje zatočen u pojedincu, bes i osećaj nepravde može postati još jači. Bes zahteva da bude izražen. Zahteva glas.
Kao i ja, ljudi iz čitavog sveta bore se da budu shvaćeni, bore se za oslobođenje od unutrašnjeg bola. Oni osećaju ono što osećam ja. Oni znaju. Čak i ako se nikada ne budemo upoznali, ovo nas povezuje. Ja nisam sama u svom bolu. Oni razumeju.
Ja sam jedno sa svim ljudima bez glasa koji vrište u sopstvenim telima da budu shvaćeni i da im bude dozvoljeno da postoje kao što je normalnim ljudima dozvoljeno.
Na pamet mi pada afrička prijateljica koja me je preklinjala da shvatim da ona nije bezvredna. Bila je pametna. Bila bi neko i nešto, umesto bezvrednog imigranta u državi koja je ne želi, samo da nije odrasla u državi razorenoj ratom. Ima užasne noćne more i samopovređuje se. Saznala je da se i ja samopovređujem i razgovarale smo. Delimo tajnu. Nismo same. Razgovaramo jedna sa drugom. Povezujemo se. Zajedno, imamo glas. To mi je uteha. Još više od ovoga, moja prijateljica otkriva da nešto predivno proizilazi iz jedinstvenog načina na koji je njena patnja povezuje sa ostalim povređenim ljudima: osnažuje je da im donese nadu i utehu na način na koji neko sa lakšim životom nikada ne bi mogao. Njena patnja, tragična posledica života u svetu koji odbija da uvaži Božije puteve već je u pobuni protiv njegovih ljubaznih, nežnih puteva ispunjenih ljubavlju, slomila je Božije srce. Uprkos tome, ta patnja je uzdigla na posebno mesto časti u Božijim očima jer je smešta u jedinstvenu poziciju da pomogne ostalim ljudima koji pate – od kojih je svako tako drag njegovom srcu. Na njeno veliko iznenađenje, otkrila je da njena prošla patnja, umesto bezvrednog protraćenog nereda kako je jednom izgledala, ima ogromnu vrednost i značaj. Vi ste u potpunosti shvaćeni Ranije smo naglasili očigledno: Niko osim Boga ne može da intimno poznaje sve nijanse vaše boli uvidom u vaše srce. Ali to je baš ono što Bog čini! “Smej se, i svet će se smejati sa tobom. Plači, i plakaćeš sam.” može biti istina jedino ako izuzmete Boga iz situacije. A zapanjujuće dobra vest je da ne moramo da izuzmemo Boga. Vi ste od toliko zapanjujućeg značaja i vrednosti Bogu univerzuma da svaki minut vašeg života ima njegovu najveću pažnju. On vas je poznavao i čeznuo za vašim društvom daleko pre nego što ste uopšte čuli za njega – pre nego što ste uopšte počeli da postojite, zapravo. On toliko brine o vama da je od vašeg samog začeća, Bog bio s vama, posmatrajući nastanak svake ćelije dok ste polako bili formirani u utrobi. Odvojite vreme za razmišljanje o ogromnom broju zrna peska u jednoj kofi. Onda tome dodajte broj zrna peska na svakoj plaži na svetu i dodajte broj zrna peska svake pustinje. Taj nezamislivi broj jednak je broju misli koje je Bog imao o vama. Bez obzira na to da li spavate ili ste budni, nijedan detalj vašeg života, koliko god skriven ili beznačajan ili sraman, prošli ili budući, nikada ne može izmaći njegovoj intimnoj svesti o vama. On je znao svaku vašu misao i svaku reč pre nego što ste je izrekli. I ova zapanjujuća briga o vama će večito nastaviti da postoji nezaustavljivom jačinom koju rasplamsava njegova beskrajna ljubav. Ovom bezgraničnom znanju dodajte beskrajnu inteligenciju – i shvaćeni ste u potpunosti, ne samo na način na koji bi ljudsko biće najbolje moglo da vas razume već daleko više nego što biste vi ikada mogli razumeti samog sebe. Na najintimniji mogući način, beskrajno detaljno, Bog zna kroz šta prolazite. Nastavite da čitate i videćete da vaša bol ima značaj – toliko zapanjujući da, umesto uživanja u luksuzu, najbitnija Osoba u čitavom univerzumu bi radije preuzela svaki trag vaše boli na sebe. Zapanjujući Bog galaksija, Izvor svake lepote, saoseća sa vama toliko da bi mu zapravo bilo lakše da sam u potpunosti preuzme i ponese vašu bol umesto da je podnosite vi. Niste sami: iako ste retko svesni toga, od vašeg samog začeća i kroz čitavu večnost imate ultimativnog prijatelja kome je beskrajno stalo do najmanjeg detalja vašeg života. Za biblijski dokaz, pročitajte Psalam 139. Bog je preuzeo vašu bol na sebe Bog je izuzetno ličan. On nije neka mašina koja hladno sakuplja neizmerno velike količine informacija. Bog je ljubav. Beskrajnoj ljubavi nije samo dovoljno stalo da želi da zna sve o vama; ljubav oseća. Vaša bol i žalost izazivaju bol u njemu. Čak i nesavršena ljudska bića mogu voleti takvom jačinom da bi radije patili sami umesto njihove voljene osobe. A ovo je upravo ono što je učinio Bog. Isaija 53:4-12 A On bolesti naše nosi i nemoći naše uze na se . . . Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo . . . Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas. . . . i za prestupe naroda mog bi ranjen . . . kad položi dušu svoju u prinos za greh . . . i sam će nositi bezakonja njihova. . . . i sam nosi grehe mnogih, i za zločince se moli. Ovo je skoro kao da je jačina agonije koju oseća u saosećanju sa vama Boga nagnala na samopovređivanje – osim što se radilo o nečemu daleko većem od puke emotivne reakcije; radi se o vrlo pažljivo isplaniranom odgovoru na vaše potrebe. Identifikujući se sa vama toliko da je bio mučen do smrti umesto vas, Božiji Sin je stvorio put preko kojeg vaše isceljenje i ostale čudesne stvari ogromnog značaja mogu ući u vaš život. Sada, sve što je potrebno jeste da vi to prihvatite. Baš kao što brak zahteva ne samo ljubav i posvećenost partnera, već i njegov pristanak na zajedništvo, tako je sa vama i Bogom. Bez obzira koliko ljubav čezne da pomogne, ljubav odbija da dominira nad drugom osobom. Po svaku ličnu cenu, ljubav se suzdržava sve dok voljena osoba nije volja da je prihvati. Vi ste beskrajno cenjeni Kako bih objasnio, dozvolite mi da citiram nešto što sam napisao na drugom mestu: Dijamant je samo parče kamena. Ne može da voli, govori ili razmišlja. Njegova vrednost bazirana je ne na onome što može da čini već na osnovu cene koju su ljudi spremni da plate za njega. Dijamanti su smatrani dragocenima samo zato što su ljudi spremni da daju ogromnu svotu novca kako bi posedovali jedan. Vi ste dragoceniji Bogu od svih dijamanata ukupno i On je platio daleko veću cenu od vrednosti dijamanata na milion planeta kako bi bi vi i On mogli biti najbolji prijatelji. Vi imate nezamenljivo mesto u Božijem srcu. On vas brižno, nežno i posvećeno voli. Platio je najveću moguću cenu – voljno žrtvovanje svog svetog Sina – kako bi mogao da vam bude najbolji prijatelj.
Tipovi samopovređivanja Ako osećate potrebu da sebi naneste bol ili neprijatnost, uobičajen odgovor na tu potrebu je rezanje ali mogućnosti su skoro beskrajne. Na primer, mogli biste da ujedate sebe, ne dozvoljavate ranama da zacele konstantno ih dotičući, možete odbijati da obavite malu nuždu pre nego što bol postane skoro nepodnošljiv, ili možete sebi negirati medicinsku pomoć. Poremećaji u ishrani ne samo da rezultuju samonanetim povredama, već su motivi koji ih pokreću često slični motivima iza ostalih načina samopovređivanja. Iako nije uvek slučaj, ali čak i prekovremeni rad ili sabotiranje odnosa koji vas ispunjavaju radošću takođe mogu biti tip samopovređivanja koje je tema ove stranice. Bez obzira na to da li vi svoju snažnu bol izražavate na neki od opisanih načina ili ste još kreativniji, vi apsolutno niste čudak, niti ste sami u svom bolu. Manje poznati vidovi samopovređivanja mogu delovati bizarno i neobjašnjivo čak i onima koji ih praktikuju. Međutim, ovo zbunjujuće ponašanje ima smisla kada se sagleda u svetlu prošlosti te osobe. Čudni načini samopovređivanja su često odigravanje ponekad zaboravljenog zlostavljanja u detinjstvu. Primeri iz stvarnog života mogu biti od velikog značaja nekim osobama u pogledu sagledavanja sopstvene situacije, ali u slučaju drugih osoba, detalji mogu biti okidači za sećanja sa kojima još uvek nisu spremni da se suoče. Za specifične detalje kliknite na: Zbog čega je samopovređivanje uobičajeno kod žrtava nasilja koje još nisu pronašle isceljenje. U nekim slučajevima, samopovređivanje potiče ne iz namernog i očiglednog zlostavljanja u detinjstvu već iz bola koji je nastao tako su što njima značajne osobe nenamerno ostavljale utisak da nisu dovoljno dobri kako bi zaslužili ljubav. Na primer, neke osobe koje imaju poremećaj ishrane su pod vrlo jakim – ponekad pogrešnim – utiskom da moraju postati još samo malo bolji kako bi zadobili prihvatanje. Iako je način na koji su bili tretirani veoma blag u poređenju sa zlostavljanjem koje su druga deca iskusila, i dalje mogu biti užasno povređeni te osećati snažan poriv da idu u ekstreme svojim pokušajima da dokažu kako su vredni prihvatanja. Dečija potreba za roditeljskom ljubavlju i odobravanjem skoro nadmašuje potrebu za kiseonikom, ali čak i veoma dobri roditelji mogu biti očajni u komuniciranju svojih toplih osećanja. Može se jednostavno raditi o roditelju – ovo je čest slučaj sa očevima – koji je emotivno rezervisan i koji nema predstavu da tim načinom u detetu stvara snažnu glad za roditeljskom ljubavlju i/ili odobravanjem. Posledica toga je osećaj praznine, rupe u detetu koja odbija da nestane čak i nakon što je dete sazrelo u odgovornu odraslu osobu. Osobe koje pate na ovaj način obično umanjuju značaj i implikacije nedostatka ljubavi u detinjstvu. Na to gledaju kao na nešto zanemarljivo u poređenju sa očiglednim zlostavljanjem dece, ali kao što loša ishrana u detinjstvu može imati opasne, dugotrajne posledice, isto čini i nedostatak ljubavi i glad za njom. Potreba za roditeljskim odobravanjem koja nije ispunjena ne samo da može opstati čitavog života, već može prerasti u srceparajuća osećanja inferiornosti koja zatim pokreću beskrajan napor dostizanja tačke u kojoj osoba konačno postaje “dovoljno dobra,” ili čak u samoprezir. Čak i vrlo uspešni ljudi mogu ići kroz život, nedotaknuti priznanjem društva, očajnički tragajući za roditeljskim odobravanjem, dok istovremeno osećaju da ga nikada ne mogu osvojiti. Ponekad je poremećaj u ishrani, ili drugačije neobično ponašanje, manifestacija očajničkog pokušaja da se postane “dovoljno dobar.” Kritičan faktor nije u tome koliko smo voljeni, poželjni ili uspešni u stvarnosti već koliko pretpostavljamo da jesmo. A taj utisak je pod uticajem slike o sebi koja je oblikovana u najosetljivijim i najranjivijim godinama – našem detinjstvu. U slučaju očiglednog zlostavljanja, dugotrajne psihološke rane su još strašnije od nanešenih telesnih povreda. Nasilnici obično pokušavaju da uguše sopstvenu svest o svojim sramnim delima okrutnosti tako što nasilno naglašavaju ili čak tvrde da su njihove žrtve beskorisne, ili nešto gore. Bol koju nanose je toliko emotivno razarajuća da ostavlja neizbrisiv utisak svojim žrtvama. Međutim, kritikovanje može imati ozbiljne implikacije, bez obzira na to da li je u formi nasilnog zlostavljanja, verbalnog maltretiranja, ili samo uskraćivanja roditeljske ljubavi. I bez obzira na to da li dete nešto pogrešno tumači kao kritiku ili ne. Ono što stvar čini posebno razarajućom jeste to što su osobe koje decu ovako tretiraju uglavnom odrasli ili starija deca, što znači da su pametniji, i u očima mlađeg deteta predstavljaju autoritete i pouzdane izvore informacija. Uz to, nasilnici uglavnom kriju svoje loše ponašanje iza zatvorenih vrata i često se radi u uglednim ljudima ili osobama čiji članovi porodice veruju kako oni nikada ne bi mogli učiniti nešto slično, i tajnovitost samo produbljuje dečju sklonost da veruju onome što im se govori. Tragedija koja ne iznenađuje je u tome što svi ovi faktori zajedno uglavnom ostavljaju povređene osobe pod utiskom da su zaslužili to što im se dogodilo. Ne samo da osećaju kako su zaslužili prošlo nasilje, već im je često direktno govoreno, ili su sticajem okolnosti sami zaključili, da su neizlečivo zli i da zaslužuju konstantno kažnjavanje. Na primer, čak trideset godina nakon zlostavljanja, pre oporavka, Kristina bi noću plakala u snu sa rečima: “Ja sam loša, ja sam loša, ja sam loša . . .” Slično mnogim osobama koje su se samopovređivale, zlostavljanje koje je ona preživela jednako je ispiranju mozga koje je nadjačalo čak i njenu visoku inteligenciju kada je slika o sebi u pitanju. Piše hrišćanka u svojim ranim dvadesetim godinama koja je konačno pronašla ljubav i prihvatanje: Verovala sam da sam bezvredna i morala sam da nanosim povrede samoj sebi, jer niko drugi nije odvajao vreme da me kazni onako kako zaslužujem. Eventualno sam saznala da niko drugi nije želeo da me povređuje jer nisu videli potrebu za tim. Čak i nakon što sam otkrila neke od svojih najtamnijih tajni, nastavili su da me vole. Kod nekih, samopovređivanje je kombinovano sa masturbacijom i/ili pornografijom – često pomešano sa fantazijama o poniženju, terorisanju ili fizičkom bolu. Ovo je posebno uobičajeno kod osoba koje su bile seksualno zlostavljane, što ne iznenađuje s obzirom na to da je koren njihove patnje seksualne prirode.
Potreba za osećanjima Kada ljudi čuju loše vesti, osećanja obično postanu „umrtvljena“ usled šoka. Dužina takvog stanja varira, a ključni faktor zavisi od voljnosti osobe da se suoči sa realnošću i implikacijama dobijene vesti. U slučaju traume, osećaj otupelosti traje sve dok osoba nije voljna da shvati punu težinu onoga što se dogodilo. Ljudi mogu biti toliko motivisani da izbegnu osećanja čiste strave, žalosti i besa koji su posledica takvog iskustva da postaju odvojeni od svojih osećanja. Dodatan razlog za ovo stanje je to što neki ljudi veruju da su ljutnja, mržnja i ogorčenost nemoralne emocije. Neki se čak osećaju osuđenim zbog duboke žalosti koju osećaju. I zato, umesto suočavanja sa ovim osećanjima, mnogi ljudi nastavljaju da ih potiskuju, odbijajući da priznaju sebi da ova osećanja/stavovi ključaju odmah ispod površine. To je kao da osoba koja ima kancer pretpostavlja da će kancer magično nestati ako nastavi da ga ignoriše i odbija da razmišlja o njemu. Baš kao što deo tela koji smetnemo s uma neće time biti isceljen, tako ni nerešeni emotivni problemi neće biti rešeni ignorisanjem. Negiranje sopstvenih osećanja stvara toliko neprirodan i nepodnošljiv osećaj otupelosti da mnoge osobe imaju potrebu da sebi nanesu bol samo kako bi konačno probudili bilo kakav osećaj. Pritom osećaju da je bol prigodan izbor jer duboko u sebi znaju da bi trebalo da osećaju i izražavaju bol nastao usled prošlih patnji, koji ih i dalje progoni jer ostaje nerazrešen. Psihička bol je jednako stvarna, jaka i teška kao što je fizički bol, ali deluje maglovito, nejasno, misteriozno i skriveno. Fizički bol nije tako komplikovan, razumljiviji je i psihološki podnošljiviji. Kada sebi nanesemo fizički bol, razlog bola je očigledan, ali psihički bol je tajanstveniji za većinu nas i ne razumemo zbog čega smo toliko potrešeni. Uglavnom kažemo sebi, “To se desilo pre toliko godina, već je trebalo da prebolim,” i/ili “Drugi su doživeli daleko teže užase.” Posebno smo podložni nipodaštavanju težine svog bola ako nastavljamo da potiskujemo sećanja i odbijamo da zaista razmotrimo jačinu svoje patnje. To je kao rana koja nikada neće biti isceljena jer odbijamo da priznamo da je treba tretirati. Nagrađujuća osobina samonanetog bola – i razlog što nastavljamo sa tim – je ta što pruža mnogo jasniji razlog za stanje bola u kojem smo i privremeno nam odvraća pažnju od realnosti unutrašnjeg bola. Pravi razlog za naš unutrašnji bol često ostaje potisnut jer smo isuviše uplašeni od suočavanja sa njim, i zato, sve dok ostaje neistražen, bol koji iz toga proističe ostaje neobjašnjen.
Zagonetan emotivni bol Emotivna rana – posledica traume iz prošlosti, na primer – veoma je stvarna. Međutim, uprkos njegovom intenzitetu, mnogo toga u vezi sa emotivnim bolom je velikim delom frustrirajuće maglovito, nedefinisano i skriveno. Ova misterija nas zbunjuje još više kada pokušavamo da se izborimo sa agonijom potiskujući sećanja, odbijanjem da razmišljamo o tome, i tako dalje. Sasvim suprotno od toga, ne postoji ništa kompleksno ili zbunjujuće u vezi sa fizičkom ranom. Nikome niste čudni zato što osećate bol dok krvarite. Niko ne kaže, “Trebalo bi da si preboleo dosad,” kada ugledaju otvorenu ranu. Kada postoji očigledan fizički razlog, bol ima smisla. Možemo zaključiti da bi, ako ćemo već osećati neizbežan bol, uzrok bola trebalo da bude jasan, jednostavno definisan i razumljiv, i to može biti dodatan motiv za samopovređivanje. Fizički bol dopušta privremeni predah od frustrirajuće nerazumljivog emotivnog bola. Unutrašnji bol deluje neobjašnjivo ali mi i dalje čeznemo da ga definišemo i objasnimo sebi i drugima. Kao što smo već zaključili, ova potreba nas izdvaja od ostalih vrsta. Odbijanje razmišljanja o uzroku unutrašnjeg bola je, umesto herojskog čina kako neki vole da veruju, u suprotnosti sa našom samom ljudskošću. Dehumanizuje nas i ne doprinosi okončanju našeg bola. Ako imate trn u svom stopalu, pokušaji da ne mislite o bolu ili udarci po drugim delovima tela radi preusmeravanja bola neće okončati bol. Ne možete se nadati oslobođenju od bola dok ne istražite uzrok, suočite se sa činjenicom da imate trn u stopalu i izvadite ga. Unutrašnji bol možda nije tako jednostavan ali uz pomoć terapeuta možete postići slično i konačno pronaći mir. Kasnije na ovoj stranici otkrićemo rešenja za ove dileme koje nas progone i stavljaju u neugodan položaj.
Dodatni razlozi za samonaneti bol Iza naizgled bizarnog ponašanja kojim se ljudi povređuju kriju se razumljivi razlozi. Jedan muškarac je plaćao da bude silovan i okrutno tretiran kako bi učvrstio svoje verovanje da je odvratan, dostojan prezira i nedostojan ljubavi. Kako bi iko mogao da pronalazi nešto pozitivno u ovakvoj patnji? On, poput mnogih drugih koji se upuštaju u veoma različite forme ponižavanja i samonanetog bola, čine to kako bi ubili svaku nadu da su vredni ljubavi. Da, slamanje nade ispunjavalo ga je agonijom ali je fizički bol i osećaj beznadežnosti smatrao vrednim podnošenja jer je odricanje od svake nade da je vredan ljubavi video kao način samozaštite. Verovao je da tim načinom sebe štiti od bola koji donosi izneverena nada da je dostojan ljubavi. Neke osobe se samopovređuju sečenjem, prejedanjem, lošim odevanjem ili zapuštanjem lične higijene radi ubijanja nade. Stvarajući dobar razlog zbog kog očekuju odbacivanje, kada se odbacivanje zaista dogodi, nisu time iznenađeni ili bolno razočarani. Druge osobe se tako ponašaju kako bi odbijali ljude jer se plaše privlačenja nasilnika. Naravno, mnoge motivišu oba faktora. Samopovređivanje je često pokušaj zaštite od rizika koji su u suštini manji – kao što je mogućnost privlačenja seksualnog nasilnika normalnim odevanjem – ali osobi ove malo verovatne opasnosti deluju veoma verovatno. Generalnoj populaciji njihov stav deluje nerealno sa statističke tačke gledišta, ali je statistički realan u pogledu broja iskustava u životu te osobe. Kako bi uživali u svim životnim čarima, ove osobe moraju naučiti da ponovo veruju. Na ovoj stranici ćemo razmotriti kako može doći do ovoga. Seksualno zlostavljane osobe često kombinuju masturbaciju sa ružnim fantazijama kako bi seks nastavio da ih odbija. Ovo čine da bi sebe zaštitili od mogućnosti da ih libido ili čežnja za ljubavlju navede na vezu koja bi ih mogla povrediti. U slučaju nekih osoba, emotivni bol i duboka žalost izbija na površinu u vidu neobjašnjivog besa ili intenzivne frustracije, što može biti izraženo pomoću samopovređivanja ili drugačijeg nasilnog čina protiv samog sebe. Neki dragi ljudi samoozleđivanje vide kao jedinu alternativu iskaljivanja svog nakupljenog besa na drugima. Plaše se da će fizički povrediti druge ako ne budu fizički povredili sebe. Devojka je bila rešena da svoj emotivni bol ostane njena tajna. Samonanetim fizičkim povredama je to ostvarivala, tako što bi nekom ko bi je zatekao kako plače i upitao zašto je uznemirena mogla da pokaže fizički uzrok. Tokom vremena, taj specifični motiv za samopovređivanje je nestao ali je uzrokovao uspostavljanje navike. Kako je odrastala, drugi motivi su se pojavili, kao što je izražavanje samoprezira. Neko sa nakupljenim besom i frustracijom mogao bi da se povredi udaranjem stola ili čak zida pesnicom. Njegov cilj nije da sebe povredi već da oslobodi eksplozivnu mešavinu osećanja koja eruptiraju u njemu. To nije pažljivo sagledan plan; to je reakcija na ekstremni pritisak koji jedva može kontrolisati. Evo varijacije: dete, razjareno užasnim zlostavljanjem kome je izloženo, ispunjeno eksplozivnom željom da se nasilno osveti svom zlostavljaču, ali je superiorna snaga odrasle osobe to učinila nemogućim. Jedina preostala opcija koja je dozvolila detetu da izrazi svoju neodoljivu žudnju za osvetom jeste preusmeravanje besa ka sebi. Ovo se pretvorilo u naviku koja je trajala dugo čak i u njegovom odraslom dobu. Tragično, uprkos tome što samopovređivanje kratkotrajno snižava takav pritisak, ne samo da je loš način suočavanja sa unutrašnjom agonijom, već uvećava problem jer samopovređivanjem postajete neprijatelj samom sebi, 24/7. Takvi primeri jasno demonstriraju istinu da nas odbijanje da oprostimo povređuje više nego što povređuje drugu osobu. Sa druge strane, ono što se često naziva oproštajem često nije ništa više do kukavičkog izbegavanja istine – eskapistički pokušaj života u negiranju stvarnosti da smo zaista preživeli strašnu nepravdu i da krivac zaslužuje kaznu. Kao što je objašnjeno na stranicama o oproštaju, puno suočavanje sa težinom zlodela koje je počinjeno protiv nas je kritični korak na putu ka iskrenom oproštaju. U ovom sažetku nikako nismo naveli sve moguće razloge za samopovređivanje. Ono što je posebno zbunjujuće jeste to što za mnoge od nas, tačan razlog naše žalosti može biti toliko potisnut da nemamo predstavu šta uzrokuje tako snažna osećanja. Sveznajući Gospod zna sve detalje o situaciji i dok budete od Njega tražili odgovore, On će ih otkriti kako biste mogli da budete isceljeni.
Promenjen život Istina koja će vas isceliti je tako zapanjujuća da vam je moram postepeno i pažljivo otkriti kako ne biste pomislili da sam poludeo. Dopustite mi da započnem tako što ću vam dokazati da su, bez obzira na to koliko smešno zvuče, ovi isceljujući principi stvarno delotvorni. Dokazaću tako što ću sa vama podeliti Kristininu priču. Prošlo seksualno zlostavljanje je veliki deo njenih poteškoća. Izvor vaše žalosti može biti veoma različit, ali tajna Kristinine transformacije važi za sve nas. Ključni faktor u Kristininom oslobođenju od samopovređivanja bilo je saznanje da je ona bila nedužna. Prva stvar koju je shvatila čitajući moje stranice bila je ta da osećanje zadovoljstva dok je bivala seksualno zlostavljana jeste normalna fizička reakcija, a ne pitanje morala. Baš kao što je osećanje bola neizbežna fizička reakcija na žestoke udarce, tako je osećanje zadovoljstva neizbežna fizička reakcija na prisilno ali senzualno zlostavljanje. Svaki terapeut je mogao da naglasi ovu činjenicu, ali Kristina je zatim otkrila nešto daleko snažnije. Hajde da pročitamo njenu priču:
Verujem da ću se zauvek sećati momenta kada je istina eksplodirala u meni i oslobodila me. Razgovarala sam telefonom sa Grentlijem (autorom ove stranice), zahvaljivala mu za njegove stranice koje objašnjavaju da seksualno zadovoljstvo koje mi je nasilnik naneo u detinjstvu nije moja krivica. Sa oduševljenjem sam shvatila da su moja seksualna osećanja bila nevoljna fizička reakcija na zlostavljanje i da nemaju nikakve veze sa mojim moralom.
Osetila sam da se Grentli dvoumio; želeo je da se složi sa mnom, ali zvučao je kao da sam propustila nešto od suštinskog značaja. “A kako bi osećala da nisi bila nedužna?” pitao je. “Da li bi tada bila osuđena na jak osećaj griže savesti do kraja života?”
Grentli je diplomirao psihologiju ali nije nastavio u pravcu karijere jer je pronašao način isceljenja koji ima daleko veću moć od one koju psihologija može ponuditi. Počeo je da me podseća na drevnu duhovnu istinu koja je transformisala život nebrojenih miliona. Odjednom sam shvatila najveću oslobađajuću istinu: ne moram da pokušavam da opravdam sebe jer me je opravdao Bog! Sudija čitavog čovečanstva me vidi ne samo kao ništa goru od prosečnog čoveka; vidi me kao besprekorno nedužnu i savršenu, baš kao što je njegov sveti Sin. Možda vam ovo deluje čudno i previše religiozno ali dozvolite mi da objasnim kako je promenilo moj život.
Na krstu, Nedužan Sin je zamenio mesto sa mnom; patio je i preuzeo moje poniženje kako bih ja mogla da zadobijem njegovu beskrajnu čast i, koristeći biblijski izraz, učinio je da ja “postanem Božija pravednost” (2. Korinćanima 5:21). Znala sam za ovu istinu ranije ali sada sam po prvi put zaista uvidela njeno značenje, poput božanskog otkrivenja.
Odjednom je Hristova žrtva postala najlepše delo ikada. Sudija čitavog čovečanstva, najveći intelekt i najviši moralni autoritet me u potpunosti prihvata, i pošto je sve svršeno i zapečaćeno pre dve hiljade godina, to ne mogu nikakvim svojim delom da upropastim. Sve što treba da uradim jeste da se uzdam u Isusa i divim se delu koje je učinio za mene i uživam u svim benefitima.
Nisam samo dobra kao većina ljudi, već sam, u očima raja, zahvaljujući Isusu nedužna i sveta poput Boga – i ovo iskustvo delim sa vama jer može biti podjednako vaše koliko je moje. Tako je zapanjujuće da sam sebi morala da ponavljam ovaj citat iznova i iznova:
2. Korinćanima 5:21 Jer Onog koji ne znaše greha nas radi učini grehom, da mi budemo pravda Božja u Njemu.
Pre nego što sam ovo otkrila, ostala bih zaglavljena u začaranom krugu kad god bi me neko vređao; tiho bih se složila sa uvredama i ne samo to, već bih govorila sebi da sam beznadežno zla i da zaslužujem nemilosrdnu kaznu i da budem tretirana kao blato. Ubrzo zatim, ugnjetavajuća osećanja bi jačala sve dok ne postanu tako preplavljujuća da se javljao poriv za samopovređivanjem (obično sam sekla sebe). Nakon toga bih se osećala tako bedno da sam bila pod pritiskom da masturbiram u uzaludnom pokušaju pronalaženja utehe.
Sada se sve promenilo!
Da li je Kristina izgubila razum? Prekidam Kristinu kako bih priznao da njene reči isprva deluju ne samo smešno već sasvim nemoguće. U pokušaju da vam pomognem da shvatite komplikovanu ideju, predlažem da pustite mašti na volju na nekoliko trenutaka, pre povratka u surovu realnost. Zamislite da imate amneziju. Nakon što ste zaboravili čitavu svoju prošlost, isečci sećanja se polako vraćaju. Eventualno delovi puzle dolaze na svoje mesto i prestravljeno shvatate da ste u prošlosti počinili jeziv zločin. Nedeljama provodite dane i noći okamenjeni od straha da će neko saznati te da ćete doživotno završiti u zatvoru. Konačno, više ne možete da podneste psihičku torturu. Sami odlazite u policiju i priznajete zločin. Policija potvrđuje da su vaša sećanja o delu vaše prošlosti tačna. Međutim, obaveštavaju vas da se još uvek niste setili svih delova. Još pre nekoliko godina bili ste uhapšeni za taj zločin. Dobili ste iznenađujuće blagu kaznu koju ste izvršili. Zamislite koliko olakšanje biste osetili! Hajde da se sada vratimo u realnost. Ono što se vama zapravo dogodilo je slično, samo još bolje. Vi ste prestravljeni isečcima prošlosti kojih se sećate. Scene iz noćne more. Pretpostavljajući da niste dovoljno patili, nastavljate da kažnjavate sebe, ali iz vaše svesti je izbrisan misteriozan ali veoma stvaran način na koji ste već patili mnogo, mnogo više nego što shvatate – zapravo, toliko silno da je svaki delić kazne koju zaslužujete plaćen u potpunosti i vi ste sada potpuno slobodni. Sada dolazi deo koji deluje potpuno smešno: vi ste platili kaznu u potpunosti jer je Isus bio mučen do smrti zbog vaše prošlosti, apsloutno upijajući svu vašu sramotu, bol i krivicu sve dok svaka trunka nije nestala. “Ti si lud!” protivite se, “Možda je to nekako promenilo Kristinu ali bez obzira na to koliko je Isus možda bio ljubazan, i bez obzira na to šta je učinio, on nije ja. To što je on učinio nema veze sa mnom.” Priznajem da biste bili u pravu – kad bi Isus bio obična osoba. Ono što je postigao nema mnogo smisla dok ne shvatimo da Isus nije bio samo spektakularno poseban čovek, niti samo najveći svetski čudotvorac; on je Bog. Sa njim ništa nije nemoguće. On je natprirodan i čezne da vam pruži apsolutno najznačajnije duhovno iskustvo koje biste mogli doživeti – natprirodno zajedništvo u kojem se vi i On sjedinjujete i postajete jedno tako da ste, kako Biblija izjavljuje, vi u njemu i on u vama. Isus nije nasilnik, i zato mu je prvo potrebna vaša puna saglasnost, ali je toliko posvećen vašoj doživotnoj dobrobiti i večitoj sreći da želi da ima zajedništvo sa vama u kojem ste nerazdvojni. Kada se ovo dogodi, oboje imate isti duhovni račun, isti status, iste duhovne gene, istu prošlost (zato je On patio) i istu budućnost (zato je vaša budućnost neverovatno svetla). Za biblijske stihove o zadivljujućem zajedništvu sa Hristom u kojem On želi da uživate, kliknite na Jedno sa Hristom. Iako hrišćani ovo često potcenjuju, ovakvo veličanstveno čudo vas čini totalno novim bićem, a natprirodne moći i besmrtnost postaju deo tog bića. Muškarac i žena u braku postaju jedno telo, sa ujedinjenom imovinom i zajedničkom sudbinom. Eventualno se njihovi geni trajno sjedine u obliku potomstva. Kao što nekoliko izgovorenih reči u bračnoj ceremoniji započinje ovo čudo, tako nekoliko reči u iskrenoj molitvi mogu započeti duhovnu transformaciju u kojoj besprekorno neokaljan, večni Božiji Sin i vi postajete jedno, sa zajedničkom prošlošću i budućnošću. (Više o načinu preko kojeg ovo možete doživeti na Možeš pronaći ljubav.) Često povređujemo sebe jer verujemo da naša glupost i zlo zaslužuju kaznu, ali svaki delić kazne je već potpuno isplaćen – nadljudskom jačinom – kada je Isus na sebe preuzeo sve naše imbecilne greške i izopačenost i bio mučen do smrti zbog svega toga. Sva kazna je sručena na njega. Više ništa nije ostalo. Kada uđete u duhovno zajedništvo sa svetim Božijim Sinom, oboje imate istu prošlost. Ono što se desilo Isusu desilo se vama, a ono što se desilo vama desilo se i Isusu. Mislite da morate da se sečete, da zaslužujete bičevanje i prebijanje? Njegova koža je bila odrana bičevanjem. Mislite da zaslužujete da krvarite? Poslednja kap krvi je bila isceđena iz njegovog tela. Mislite da bi trebalo da patite? Njegova agonija je bila neopisiva. Mislite da bi trebalo da umrete? Nemoguće je biti više mrtav od njegovog leša. I zato što se to dogodilo njemu, već se dogodilo vama. Kada ste vi i On jedno, apsolutno nema potrebe da kažnjavate sebe. Osoba koja je učinila stvari vredne kazne nije samo mrtva i sahranjena, već je umrla pre skoro dve hiljade godina. Dozvolite da podelim deo fikcije koju sam napisao pre nekoliko godina:
U svom umu, video sam sebe kako trčim u zgradu zahvaćenu požarom kako bih spasio nekoga koga sam voleo više od života. Sa svakim pokretom postajao sam slabiji. Štiteći njeno telo, zadobijam strašne opekotine kako bih je odneo na bezbedno, gde padam, izvijajući se od agonije. Ali svaki delić bola je vredan toga jer je ljubav mog života kompletno zaštićena od vatre. Ona nije povređena i to je sve što je bitno. Gledajući u moje rane, ona govori, “Ja ne zaslužujem takvu ljubav!” Ispunjen jezivim šokom svedočim kako ona, preplavljena osećanjem bezvrednosti, trči nazad u vatru i ubija se; slamajući moje srce svojom smrću i čineći svu moju patnju uzaludnom.
Ja sam bio na ivici opasnosti tretiranja mog herojskog Spasitelja na isti način. Kako se usuđujem da dopustim da Isusova agonija postane uzaludna! Ako udaram sebe, Isus je uzalud bio udaran. Ako se ljutim na sebe, Isus je na sebe preuzeo Božiji bes uzalud. Ako dopustim sramu da me preplavi, Isus je uzalud bio ponižen. Ako verujem da sam moralno izopačen, Nedužan Sin je bio tretiran poput kriminalca uzalud. Ako mislim da sam inferioran, Kralj kraljeva je bio tretiran kao blato uzalud. Gospodar svega je užasno patio da bih ja imao pravo pristupa celom Božijem bogatstvu. Zbog njega, moram odbiti da odbacim tako skupocenu žrtvu. Iz nekog razloga – iz puke ljubavi, pretpostavljam– smatrao me je vrednim toga. Neću ga izneveriti. Bez obzira na to kakva me lažna osećanja budu preplavljivala, odbiću da im poverujem. Uživaću u životu zbog njega. “ZBOG NJEGA!” vičem. Konačno sam pronašao mir. “Da, zbog Isusa!” Uskliknuo sam u ushićenom oduševljenju, “Zbog Onoga koji je umro za mene!”
Kada sebe smatram bezvrednim, gledam u sebe onakvog kakav bih zaista bio da Isus nikada nije visio na krstu za mene. Ali On je bio razapet! On je bio mučen do smrti kako bi zamenio moj greh za svoju bezgrešnost. Preuzeo je moju krivicu i dao mi svoju nedužnost. A ja sam bio na ivici da odbacim sve to i da kroz podlaganje osećanju inferiornosti učinim njegovu smrt za mene uzaludnom. Neka deca su izložena batinama pod izgovorom da ih kazna čini boljim. Nekima od njih to ostane utisnuto u svesti u odraslom dobu. Ali kazna nas ne pretvara u dobre osobe. Ono što nas pretvara u dobre osobe je Isus koji je toliko potpuno kažnjen u naše ime da nikakva kazna nije opstala. A u toj razmeni u kojoj on na sebe preuzima naše poniženje, glupe greške i zlo, mi zadobijamo njegovo moralno savršenstvo i dostojanstvo. Hristova priroda i postignuća postaju toliko naša da Pismo izjavljuje stvari poput:
Jovan 17:22 Ja sam im dao istu slavu koju si ti dao meni . . .
1. Korinćanima 1:30 . . . vi u Hristu Isusu, koji nam posta premudrost od Boga i pravda i osvećenje i izbavljenje.
1. Korinćanima 2:16 . . . mi um Hristov imamo.
2. Petrova 1:4 . . . nama darovaše časna i prevelika obećanja, da njih radi imate deo u Božjoj prirodi . . . On je postao čovek kako bi božanstvo moglo da teče vašim venama. Onaj koji je večan umro je kako biste vi mogli biti ispunjeni životom više nego ikada; preuzeo je vašu smrtnost na sebe kako bi vam pružio besmrtnost. Preuzeo je vaša ograničenja kako biste vi mogli da uživate u njegovoj beskonačnosti. Svemogući se srušio usled vaše slabosti kako bi vama pružio natprirodnu snagu. Ponos univerzuma patio je u vašoj usamljenosti kako vi nikada ne biste morali da ponovo budete sami; podneo je vašu izolovanost kako bi vi i On mogli biti nerazdvojni. Kralj kraljeva je na sebe preuzeo vašu sramotu i tamu kako bi iz vas mogla da isijava njegova čast; bio je ponižen vašom pokvarenošću kako bi vas ispunio svojom svetošću; ponizio sebe do zemaljske prašine kako biste vi mogli da vladate sa njim u najvišim redovima raja. Božiji plemeniti Sin bio je posramljen vašim promašajima kako bi vam pružio svoj intelekt; razmenjujući vaše prljave i maglovite misli za svoju kristalnu čistotu; podneo posledice vaših nemudrih grešaka kako biste vi bili uzvišeni kao superiorno biće ovenčano božanskom mudrošću. Dozvolio je da ga vaša tuga smrvi kako biste vi blistali od njegove radosti; bio je osiromašen vašim dugovima kako biste vi mogli da uživate u njegovom bogatstvu. On je upio sve vaše nedostatke kako biste vi mogli da obilujete njegovim izobiljem. Kroz vaše zajedništvo sa svetim Kraljem kraljeva, svaki trag prljavštine opran je poplavom božanske čistote; iskonska nedužnost zamenila je svu vašu krivicu; sav vaš sram zamenjen je kraljevskim dostojanstvom; sva ružnoća transformisana u zaslepljujuću lepotu. Uzvišeni ste u samom raju kao neko vredan večne časti. Ko bi mogao da kazni takvu osobu? Mi znamo da ne zaslužujemo ovo sveto zajedništvo koje nas oslobađa bola, krivice i sramote naše prošlosti i zbog toga nam je teško da poverujemo da je sve to moguće. “Zašto bi Bog podneo takvu agoniju da bi mene blagoslovio svojom dobrotom?” pitamo u krajnjoj zbunjenosti. Odgovor je da je to u samoj Božijoj prirodi. On ne uzima, On daje. Postoji nešto u vezi sa njim što je još više zapanjujuće od njegove neopisive materijalne i intelektualne moći. Bog ne voli samo ponekad, Bog je ljubav – preplavljujuće snažna, iskrena, nesebična ljubav koja odbija da odustane ili gleda svoju korist. Nerado upotrebljavam reč na “lj” dok govorim o Bogu. Premali broj ljudi shvata da prava ljubav nema ništa zajedničko sa požudom. Čak i oni koji ne koriste tu reč da obmanjuju, eksploatišu i povređuju ljude, obično je koriste kao izgovor da traže svoje sopstveno zadovoljstvo i pumpaju svoj ego. Toliko mnogo osoba zloupotrebljava tu reč da se pravo značenje gubi i mutira u nešto gnusno. Prava ljubav je tako veličanstveno prelepa i retka da je možda niste ni okusili od ruku čovečanstva. Božanska ljubav je izuzetno, krajnje nesebična. Čista je, nije seksualna, skromna je, požrtvovana i želi samo najbolje za osobu. Ovakva retka lepota preplavljuje Božije srce i slobodno teče ka svima nama. On nastavlja da pruža i pruža, ne zbog nečega u nama, već zbog svoje dobrote. Bezgranična ljubaznost, velikodušnost, nežnost i svetost ga tako ispunjuju, motivišu i opijaju da ne može nestati njegova želja da vam na svoj jedinstveno slavan, nesebičan i svet način pruži najbolje. Ovo je tako suprotno od naših iskustava sa ljudima da nam je vrlo teško da poverujemo. Ali Bog se apsolutno razlikuje od krhkog čovečanstva. On u sebi nema ljudske nedostatke, sebičnost ili požudu. On je ljubazan, topao i nežan, a opet svemoguć i savršen. Njegovi motivi su iskreni.
Grentli me je naučio kako da izvučem maksimum iz svog svežeg razumevanja ljubavi i prihvaćenosti koje imam u Bogu. Sada mogu da zadržim kontrolu nad sobom. Mogu da se izvučem iz blata čim počnem da propadam.
Evo kako to postižem: čim shvatim da počinju da mi se javljaju negativna osećanja prema meni samoj, u sebi izjavljujem i vičem: “Ne, to nije istina!” i počnem da zahvaljujem Bogu što me zbog Isusa prihvata i veruje u mene. Onaj koji je Savršen misli da sam važna, izjavljuje da sam dobra i čista i pravedna, i ima predivne planove za moj život. Nastavljam sa istinitim izjavama, podsećam sebe koliko me Bog voli; zahvaljujem i slavim Isusa što je bio kažnjen kako ja nikad više ne bih morala da kažnjavam samu sebe, i radujem se svoj Božijoj dobroti prema meni.
Dok nastavljam da uživam u implikacijama očišćenja koje je kroz Hrista moje, i u tome da sam član kraljevske porodice – dete Kralja kraljeva – moj duh osnažuje se do tačke kada poriv za samopovređivanjem iščezava i nestaje potreba da tražim praznu utehu u poniženju masturbiranja.
Teško je napustiti loše i uspostaviti dobre navike. Bilo je teško svaki put kada počinju da se javljaju negativne misli i emocije podsetiti sebe da ustanem i kažem sebi “Ne, to nije istina!” i početi da zahvaljujem Bogu za način na koji me vidi kroz obojene naočare – kroz dragocenu Isusovu krv prolivenu za mene. Bilo je teško iskopavati gomilu pozitivnih stvari o Božijem stavu prema meni kako bih nastavila da zahvaljujem Bogu, i da bih ga slavila dovoljno dugo da moje depresivne misli počnu da iščezavaju. Ali uporno nastavljam i postaje sve lakše i lakše, i otkrivam da jednom uspostavljene dobre navike takođe imaju dubok koren i dobro služe.
Takođe sam naučila da takoreći štedim u banci za mračne dane. Čak i kada sve ide kako treba, redovno čitam osnažujuće stihove iz Biblije i uživam u Božijoj ljubavi. Tako, kada se ugnjetavajuće misli vrate, u svom umu imam zalihe pozitivnog materijala za prisećanje koje obogaćuje moje razmišljanje. Postepeno, pozitivno razmišljanje o sebi – gledanje na sebe kroz Božije oči – postaje moja druga priroda i prirodna navika. Kao rezultat toga, samopovređivanje i ponižavanje kroz solo seks i ružne fantazije postaju stvar prošlosti. Uz to, život postaje uzbudljiviji nego ikada pre.
Hristova žrtva je moje sidro. Koliko god more oko mene divljalo i bacalo me okolo, ja sam bezbedna jer je sidro moje duše u nepromenjivoj, dve hiljade godina staroj sigurnoj luci Isusovog čina u kojem je zamenio mesto sa mnom. Hrist me je učinio prihvatljivom i dostojnom ljubavi. Uspostavljeno je, rešeno i zapečaćeno pre dve hiljade godina i ništa to ne može promeniti.
Rezanje sebe pomenuto u Bibliji? Bio je to duel: Ilija protiv osam stotina pedeset baalovih i aštartinih proroka (1. Kraljevima 18:19). Čiji je Bog bio moćniji? Baalovi proroci su se molili. Nije bilo odgovora. Nastavili su da se mole, sve više i više. I dalje nije bilo odgovora. Situacija se pogoršavala. Pokušali su da dobiju odgovor na molitve najbolje što su umeli: 1. Kraljevima 18:28-29 Tada su vikali iza glasa i parali se, kako je u njih običaj, mačevima i kopljima, dok ih ne obli krv. Kad je prošlo podne, padoše u bjesnilo, dokle dođe vrijeme da se prinese žrtva. Ali nije došao nikakav glas, nikakav odgovor, nikakvo uslišenje. Možemo biti pod jakim iskušenjem da se ponašamo poput njih; misleći da će se Bog ili naši voljeni sažaliti na nas ako sebe dovoljno povredimo ili učinimo nesrećnim. Ali Božije srce je već slomljeno vašim bolom. Poslednja stvar koju bi Bog ispunjen nežnom ljubavlju poželeo je da vi sami pogoršate svoju patnju. U Bibliji, oni koji su se rezali bili su pagani koji nisu poznavali Božije srce. Nedvosmisleno Isusovo učenje kaže da je vera ključna u dobijanju odgovora na molitvu. Slavljenje Boga zbog toga ima veličanstvenu moć jer slavljenje predstavlja najuzvišeniji izraz vere koja probleme pretvara u prah. Slavljenje i zahvaljivanje Bogu nije rezervisano za dobra vremena. Te dve stvari su smrtonosno duhovno oružje protiv svega što preti da nas povredi, obeshrabri ili uništi.
Efescima 5:20 zahvaljujte Bogu i Ocu svagda za sve u ime Gospoda našeg Isusa Hrista . . .
Filipljanima 4:6 Ne brinite se ni za što, nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem kazujte Bogu želje svoje.
Kološanima 3:17 I sve što god činite rečju ili delom, sve (činite) u ime Gospoda Isusa i kroz njega zahvaljujte Bogu Ocu.
1. Solunjanima 5:16-18 Svagda se radujte, bez prestanka se molite Bogu, na svačemu zahvaljujte: jer to hoće Bog od vas u Hristu Isusu.e
Jevrejima 13:15 Prinosimo, dakle, svagda kroz njega Bogu žrtvu hvale . . . Kristina je radila na tome. Udaranje ili rezanje sebe bio je njen automatski, nepromišljen odgovor na bol. Sada uspostavlja nov način reagovanja. Umesto efekta droge koja donosi privremeno olakšanje dok zapravo pogoršava situaciju, ova nova navika isceljuje njen emotivni bol i oslobađa je stresa. Umesto preklinjanja Boga da interveniše, ona osnažuje svoju veru slavljenjem i zahvaljivanjem Bogu što je u svojoj ljubavi prema njoj posvećuje, oplemenjuje i uzvišuje. Kada smo snuždeni, zahvaljivanje i slavljenje Boga je teško kao ustajanje iz kreveta po hladnom jutru, ali uprkos potrebnom trudu, ubrzo otkrivate da vas slavljenje Boga uzdiže iz hladne depresije u tople visine pobede nad defetizmom. Luisa, koja često pati od teške depresije, napisala je predivnu pesmu o semenu koje izbija kroz zemlju dok konačno ne dopre do sunčeve svetlosti, samo kako bi bio posut smradom đubriva. Međutim, to đubrivo pospešuje njegov rast. Smrad postepeno nestaje i biljka cveta, stvarajući predivan miris. “Lepota ima cenu,” kaže njena pesma, čije čitanje preporučujem. U imejlu koji mi je poslala, Luisa je prokomentarisala svoju pesmu. Njen komentar će biti od velikog značaja mnogim čitaocima: Stalno govorim kako sam bezvredno đubre, ali to nije istina. Međutim, s vremena na vreme sam njime pokrivena kako bih rasla, prodrla kroz njega i njime bila osnažena.
Praktična pomoć Svako ko se bori sa samopovređivanjem suočava se sa posebno stresnom dilemom. Biti žrtva nasilnog čina je traumatično. Biti nasilnik je još traumatičnije jer osoba mora da se ponaša protivno svojoj savesti. Ali kod samopovređivanja, vi ste i žrtva i nasilnik. Koliko je to traumatično! Kako možete pobeći od neprijatelja ako ste sami sebi neprijatelj? Kako možete nalaziti radost u porazu svog neprijatelja kada ste vi taj neprijatelj? Da bismo rešili problem samomržnje i samopovređivanja, vrlo je bitno oprostiti samom sebi. Tokom godina, mnogobrojne povređene osobe podelile su svoje tajne sa mnom. Njihova iskustva još jednom su mi dokazala da opraštanje samom sebi, osećanje da nam je Bog oprostio i opraštanje drugima idu ruku pod ruku. Možda se malo razlikuju, ali napredak u jednom tipu opraštanja poboljšava ostale tipove opraštanja; usporavanje jednog tipa usporava drugi. Zbog toga, evo praktičnog saveta kako da prestanete sa samopovređivanjem: kada, uprkos vašim najboljim naporima, izgleda kao da ste dospeli do mrtve tačke sa jednim tipom opraštanja, pokušajte da radite na jednom ili preostala dva tipa opraštanja. Svaki tip opraštanja može biti natprosečno tvrdoglav ali dok nastavljate da radite na svim tipovima, gledajući ka Bogu za natprirodnu pomoć, jedan tip će eventualno malo napredovati i to će malo olakšati napredak ostalih tipova. S obzirom na to da idu zajedno, svaki tip opraštanja je od kritičnog značaja za poboljšanje slike o sebi te smanjenju poriva za samopovređivanjem. Ne smemo se usuditi da zapostavimo bilo koji od ovih tipova oproštenja, zato hajde da ih još jednom navedemo: * osećaj/vera da vam je Bog oprostio * opraštanje sebi * opraštanje drugima
Put ka celovitosti Na početku ove stranice pomenuli smo da ljudi mogu osećati neprirodnu otupelost usled prevelikog ponosa ili straha od suočavanja sa svojim pravim osećanjima u vezi sa prošlim traumama. Ova parališuća nevoljnost, iako veoma razumljiva, nagriza osobu. U pokušaju da se oslobode otupelosti kako bi osetili nešto slično onome što naslućuju da bi trebalo da osećaju, mnogi od ovih ljudi sebi nanose fizički bol. Nakon svega, fizički bol je manje komplikovan, razumljiviji i psihološki podnošljiviji od stvari koje nas zapravo muče. Možemo zavaravati sebe da potiskivanje ili skrivanje prošlih poteškoća dokazuje da smo “čvrsti kao stena” ali istina je sasvim drugačija. Sprečava naše prihvatanje i emotivno povezivanje sa onim što nas stvarno muči. Može održavati našu žalost; čija jedna od manifestacija može biti samopovređivanje. Ovakvo ponašanje može uzrokovati velike probleme, a uz sve to nije u skladu sa putevima Isceljujućeg Gospoda. Bog istine izjavljuje stvari poput:
Priče 28:13 Ko krije prestupe svoje, neće biti srećan; a ko priznaje i ostavlja, dobiće milost.
Jakovljeva 5:16 Ispovedajte, dakle, jedan drugom grehe, i molite se Bogu jedan za drugog, da ozdravljate. . . .
1. Dnevnika 28:9 . . . jer sva srca ispituje Gospod i svaku pomisao zna . . .
Psalam 44:21 . . . jer On zna tajne u srcu.
1. Korinćanima 4:5 . . . dok ne dođe Gospodin, koji će osvijetliti, što je u tami skriveno, i objavit će namjere srdaca.
Jevrejima 4:13 I nema tvari nepoznate pred Njime, nego je sve golo i otkriveno pred očima Onog kome govorimo. Ovo nije strašno jer, kao što je naglašeno u Pričama 28 (gorenavedenom stihu), čak i kada je greh u pitanju, samo osoba koja ga krije ima razlog za uzbunu. Poput vazduha u vakuumu, božanska milost i oproštaj brzo ispunjavaju svakoga ko priznaje svoj greh i iskreno želi da od njega bude oslobođen. Predivna činjenica je da nikada ne moramo da sami posetimo tamna mesta. Možemo povesti toplog Prijatelja koji rasteruje tamu. On je Svetlost sveta. Ne moramo se bojati svojih osećanja jer imamo Boga koji nas duboko razume i saoseća. Sam Isus se molio “s vikom velikom i suzama” (Jevrejima 5:7). Na drugim mestima nalaze se izjave o Isusu poput: Jevrejima 4:15-18 Jer nemamo Poglavara svešteničkog koji ne može postradati s našim slabostima, nego koji je u svačemu iskušan kao i mi, osim greha. 16 Da pristupimo, dakle, slobodno k prestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vreme kad nam zatreba pomoć. Ne moramo se plašiti da će naša osećanja izmaći kontroli, jer će ih On pažljivo nadgledati. Bog neće dopustiti iskušenje veće od vaše snage (1. Korinćanima 10:13). A ako smo ispunjeni besom, ogorčenošću ili mržnjom, on ne osuđuje već besplatno oprašta i čisti, i osnažuje nas da rešimo destruktivne stavove kako bismo mogli biti isceljeni.
Napredak Evo skromne molitve koja bi mogla promeniti vaš život. Ne tražim da je molite. Jednostavno je pročitajte. Ako ova molitva iskreno izražava vaše srce, onda bi mogli da je pretvorite u sopstvenu molitvu čitajući je Bogu.
Dragi Bože,
Da li si zaista nežan i pun ljubavi prema meni? Zvuči suviše dobro da bi bilo istinito. Mrzeo sam sebe više puta no što mogu da prebrojim i pretpostavljao sam da ti osećaš isto prema meni. Da li me zaista vidiš u tako drugačijem svetlu i da si željan da me toplo zagrliš svojim oproštenjem i odobravajućim osmehom?
Ti si beskrajan Bog, zato priznajem da imaš beskrajnu ljubav. To naravno znači da tvoja ljubav daleko prevazilazi moju. Ali ti si zastrašujuće svet. Kako bi mogao biti blaži prema mojim promašajima od mene? Da li je Isus svojom smrću za moje grehe zaista napravio toliku razliku? Da li je zaista pritisak konačno nestao i zato mogu da se grejem na suncu saznanja da Svemogući Bog zna sve o meni a ipak me u potpunosti prihvata kao svoje dragoceno dete? Da li zaista mogu biti poput svetog Pavla, koji je sebe smatrao najgorim grešnikom a ipak bio poseban Bogu? Kao taj Božiji čovek, da li zaista mogu reći “. . . ne činim ono što hoću, nego činim ono što mrzim . . . jer znam da dobro ne prebiva u meni, to jest u puti mojoj . . . jer ne činim dobro što hoću nego zlo što neću da činim. . . . Ja nesrećni čovek! . . . ” a zatim odmah nastavim sa “Neka je hvala Bogu po Isusu Hristu, Gospodu našemu . . . Nikakva dakle sad nema osuđenja onima koji su u Isusu Hristu.” (Rimljanima 7:15,18,19,24,25; 8:1)?
Potrebno mi je više od osiguranja od pakla. Kako bih mogao da živim sa samim sobom moram nekako biti u mogućnosti da sebe vidim kao moralnu osobu beskrajne vrednosti. Da li je ovo moguće za mene?
Ti si dao svoju reč da ćeš me, ako budem priznao svoje grehe, očistiti od svake nepravednosti, i u tom istom obećanju zavetuješ se da ćeš ovo učiniti ne zato što sam ja dostigao neke proizvoljne standarde (niko od nas ih nije dostigao – Rimljanima 3:23) već jednostavno zato što si ti veran i pravedan (1. Jovanova 1:9).
Bilo bi predivno biti očišćen. Prema upravo pomenutim biblijskim stihovima, i ti i ja igramo ulogu u tome. Ti moraš biti veran i pravedan; ja moram da priznam svoje nedostatke. Ne moram od tebe tražiti da održiš svoj deo. S obzirom na to da si savršen i dobar, nikada nećeš biti ništa manje od vernog i pravednog Boga. Tako da ću ja učiniti svoj deo i priznati sve stvari zbog kojih se užasno osećam – stvari koje sam ja učinio i čak stvari koje su učinjene meni koje me razaraju. Radije bih potisnuo prošlost i živeo u negiranju svega što se dogodilo, ali istina je da me prošlost i dalje progoni, bez obzira na moje pokušaje da je ostavim iza sebe. Moji grehovi i dela onih koji su zgrešili protiv mene izgledaju isuviše odurno za tvoje uši, ali uprkos tome, ti toliko brineš o svemu što me povređuje da me pitaš da sve to priznam – da ti kažem o tome. Ovo mi nije lako, ali sam već predugo produžavao svoju agoniju. Moram da završim s ovim, da se rešim svega toga, i zato, evo. . . [predlažem da sada otvorite svoje srce Bogu, deleći sa njim sve detalje o svim stvarima zbog kojih se osećate krivim, zbog kojih osećate sramotu ili neprijatnost. Iznošenje ovoga u vidu pisanja pisma Bogu bi vam moglo biti od pomoći. Svaki moralan način izražavanja svog srca Bogu ga duboko dotiče.]
Isus je bio mučen do smrti kako bi obezbedio oproštenje za mene a uprkos tome ja i dalje mučim sebe i povremeno priželjkujem svoju smrt, kao da mi ne može biti oprošteno, iako je Isus zauvek pre dve hiljade godina učinio sve što je potrebno da bi mi bilo oprošteno.
Oproštenje svakako nije moja jača strana.
Sećam se da je Savle, koji je kasnije postao veliki apostol Pavle, i dalje mrzeo i strastveno progonio hrišćane kada mu se uskrsli Gospod odjednom pojavio i rekao, “Teško ti je protivu bodila ritati se” (Dela apostolska 26:14). Rečeno mi je da je to slika vola koji ljutito udara o čvrstu ogradu. Svakim udarcem vo povređuje samo sebe. Da li sam se ja tako ponašao? Da li povređujem sebe svaki put kad u sebi iz ljutnje ili zbog toga što nisam oprostio napadam tebe ili one koji su povredili?
Sećam se molitve Gospoda: “Oprosti nam grehove kao što mi opraštamo drugima.” Da li je zaista moja poteškoća da verujem da su moji grehovi božanski oprošteni – natprirodno otklonjeni – povezana sa mojom nevoljnošću da oprostim onima koji su zgrešili protiv mene? Voleo bih da Isus nije povezao oproštenje koje ja želim da dobijem sa oproštenjem koje bi ja trebalo da dam drugima. Kako mogu da oprostim bilo kome kad mi je tako teško da oprostim sebi? A ipak, ovi različiti tipovi oproštenja su neodvojivo povezani, poput različitih uglova istog dijamanta. Opraštanje samom sebi i tvoje oproštenje su mi očajnički potrebni, i zato činom volje, nezavisno od toga da li osećam kao da želim ili ne, ja aktiviram preostali aspekat oproštenja. Biram da oprostim svima koji su me povredili. Ne opravdavam ono što su učinili, niti se pretvaram da njihova dela uopšte imaju izgovor, ali uprkos tome, ja opraštam, baš kao što želim da ti oprostiš meni.
“Istinita je reč i dostojna da je svi prime:"Hristos Isus dođe na svet da spase grešnike". Ja sam prvi među njima,” rekao je sveti Pavle (1. Timoteju 1:15). On je činio užasne stvari, uključujući mučenje nedužnih hrišćana u nadi da će ih naterati da hule na Onog koji je umro za njihovo spasenje i da će okrenuti leđa svom Spasitelju. Međutim, čak i kad bih ja bio hiljadu puta gori nego što sam ikada zamišljao, to ne menja činjenicu da je Isus umro za potpuno oproštenje najgorim grešnicima – ko god to bio. Tako je oproštenje moje, kroz Isusa koji je zamenio mesto sa mnom na krstu i dopustio da bude posramljen i zlostavljan da bih ja bio poštovan. Ja zamenjujem svoju potrebu da budem kažnjen za činjenicu da je on bio kažnjen umesto mene.
Rado uklanjam svoju prljavu, grehom obojenu odeću koja me ispunjuje sramotom. Evo je, Gospode: predajem ti svoju krivicu i osudu, stavljajući je na krvavo telo svog Spasitelja i zamenjujem svoju sramotu za tvoje oproštenje i božansku svetost i čast koje ono donosi. Uklanjam svoje prljave krpe i oblačim Isusov ogrtač pravednosti. Tvoje oproštenje me pokriva od glave do pete. Prihvatam te kao svog Gospoda, i sada, kroz natprirodnu transformaciju koju si obećao, dopuštam da me ti rodiš. Kao što tvoja Reč odvažno izjavljuje, kroz njega postajem tvoja pravednost (2. Korinćanima 5:21). Sada pripadamo jedno drugom. Mi smo jedno. Bez obzira na odvratnost mojih promašaja i na to koliko me progone, istina je da smo u Božijim očima svi mi zgrešili toliko da je Isus morao da iskusi užasavajuću smrt za sve nas. Nije bitna veličina greha. Bez Hrista, svi smo u istom beznadežnom stanju, osuđeni na pakao, ali bez obzira na to koliko se usamljeno i beznadežno osećam, istina je da nisam bez Hrista. Kao što je Isus na sebe preuzeo moje grozne nedostatke i sramotu, tako ja na sebe preuzimam njegovu bezgrešnost i čast. Tvoja pravednost je sada moja pravednost i tvoja čast je moja čast. Od sada ću živeti za tebe i poštovati te baš kao što se ti posvećuješ meni i obasipaš me svojom ćašću.
Ne moram da kažnjavam sebe ni zbog čega jer je Isus već bio kažnjen za to sve. To je tako zapanjujuće da moram ponoviti: Osoba koja će suditi čitavom čovečanstvu je dobrovoljno podnela moju kaznu tako da ja ne moram biti kažnjen – Bog ne mora da me kazni, a ni ja sebe ne moram da kažnjavam. Pomozi mi da to u potpunosti shvatim tako da u mom životu ovo ne bude obična doktrina već stvarnost koja menja život.
Proglašavaš me novim stvorenjem (2. Korinćanima 5:21) – potpuno novim remek-delom, umetničkim delom koje je sam Umetnik oblikovao. Šta god ja video u ogledalu, ti, Svemogući Gospod, izjavljuješ da sam ja totalno nova osoba, iz koje isijava Božija slava; ni nalik onome što sam nekada bio ili kako sam sebe video.
Priznajem da ne osećam da sam novo stvorenje – zapravo, osećam se jednako loše kao i uvek – ali ti nikad ne lažeš. Gledam u sebe i ne vidim ništa novo. I dalje mi se ne dopada ono što vidim. Ali ti kažeš da oni koje proglašavaš dobrim – tvoja kraljevska deca – hodaju po veri a ne po gledanju. Tako da moram verovati tebi, dakle verovati da sam sada drugačiji, bez obzira na to šta osećam.
Ja sam jedno sa Isusom, svetim Božijim Sinom, te svaki pritisak da budem dovoljno dobar, i svako poniženje iz prošlosti, i svaki strah od odbacivanja nestaje.
Želim da te poštujem prekidajući sa svojim prošlim načinom razmišljanja. Poput prekidanja sa svakom drugom navikom, to će zahtevati veliki trud ali učiniću sve što mogu da se ponašam poput Kristine, tako da ću, kad god primetim da počinjem da se osećam loše u vezi sebe, reći “Ne, to nije istina!” i počeću da ti zahvaljujem za ono što jesam u tvojim očima punim ljubavi. Iako prvo tražiš moju potpunu saglasnost, hvala ti što ti je moje ovakvo razmišljanje beskrajno važno jer si mi nesebično posvećen i želiš najbolje za mene.
Fizički načini pronalska pomoći i utehe Međutim, dok traje proces potpunog isceljenja, možete imati korist od praktičnih alternativa za samopovređivanje. Tako da ćemo početi odatle a zatim nastaviti ka dubljim, trajnim rešenjima. Iako samopovređivanje naizgled nudi neznatan osećaj olakšanja, postoje mnoge posledice. Na primer, jedna prijateljica je rekla da uprkos tome što je samopovređivanje privremeno odvlačilo njenu pažnju sa ostalih poteškoća, morala je danima da se suočava sa bolnim ranama i osećajem sramote što je bila primorana da se drugačije odeva kako bi prekrila rane. Međutim, najveća posledica je ta što samopovređivanje još više uništava samopouzdanje osobe tako što ona samoj sebi postaje neprijatelj. Setite se da biste imali svako pravo da budete besni ako bi vas neko fizički povredio. To bi bilo kršenje zakona. Povređivanje sebe je jednako pretvaranju sebe u sopstvenog neprijatelja. Draga prijateljica – zvaću je Ema – poverila mi je kako je, pre mnogo godina, kao tinejdžerka patila od preplavljujuće mračnih osećanja. Shvatila je da samopovređivanjem daje materijalni oblik svojoj unutrašnjoj agoniji; potvrđujući da je agonija stvarna i vrlo teška i da je zaista bila bitna (što je značilo da je ona sama bitna). Međutim, problem je u tome što je ovo imalo visoku cenu, jer je sebe napadala fizički i time takođe emotivno povređivala sebe. Gorko iskustvo naučilo je da samopovređivanje zapravo šalje depresivno pogrešnu poruku. Samopovređivanje obnavlja jezivu laž da ste vi bezvredni, da niste bitni, da ne zaslužujete poštovanje i ljubaznost i da je ispravno da budete okrutno tretirani, i da je u redu da vam bol bude nanošen. Verovanje u ovu laž je poslednja stvar koja je potrebna bilo kome – posebno kada se već osećate razorno loše. Ponižava vas, osuđuje i na kraju osnažuje vašu unutrašnju bol. Međutim, zato što nije znala ni za jednu alternativu, kad god je bol postajao nepodnošljiv, ona je imala očajničku potrebu za kratkotrajnim ali brzim efektom koje samopovređivanje nudi, iako je krajnji rezultat bio negativan. Jednog dana, Emu je mučila neodoljiva potreba da ublaži svoj emotivni bol samopovređivanjem ali nije mogla zato što su njeni nasilnici bili prisutni. Samopovređivanje pred njima bi ih motivisalo da je još više maltretiraju. U svom očajanju molila se za rešenje. Gospod joj je odgovorio da zabeleži svoja osećanja na papiru. “Ne mogu!” protivila se. “Videće šta sam napisala.” “Upotrebi simbole,” odgovorio je Bog. “Oni znaju da često neobavezno žvrljaš. Samo ti i ja ćemo znati značenje žvrljotina na papiru.” Isprobala je predlog. Upalilo je. Uspela je da izrazi svoja duboka osećanja, a njeni nasilnici nisu imali predstavu o tome što radi. Uz to, za razliku od samopovređivanja, ovo nije imalo nedostatke. Izbegla je emotivni bol koji bi nastao stajanjem na stranu svojih nasilnika tako što bi se okrenula protiv same sebe napadom na svoje telo. Nakon što je jednom iskusila prednosti, moja prijateljica je razvila ideju. Identifikovala je preko dvadeset različitih emocija i smislila simbol za svaku od njih. Poput mene, možda ste iznenađeni tim brojem ali sastavljanje takve liste je lakše nego što sam pretpostavljao. Predlažem da sastavite sopstvenu listu. Za ideje koji bi vam mogle pomoći pri tome, pogledajte Početak. Ema je pronašla praznu svesku koju je pretvorila u emotivni dnevnik. Beležila je datume i simbolima izražavala svoja osećanja. Svaki put bi ponavljala odgovarajući simbol sve dok preplavljujuća emocija nije postala podnošljiva. Na ovaj način je ona izražavala svoj unutrašnji bol; oslobađala ga je, umesto konstantnog potiskivanja gde ostaje nedefinisan, nejasan, i gde nastavlja da raste. Odabrala je debelu svesku jer je imala mnogo toga da zabeleži ali kada nije bila kod kuće, sa sobom bi nosila manju beležnicu, koristila je prema potrebi, i kasnije prenela sadržaj na veću svesku. Tako je Ema imala trag svojih osećanja trajan poput ožiljka, ali bez posledica koje su neizostavni deo samopovređivanja. Kad god bi poželela, pregledala bi svoj dnevnik i mogla da uporedi svoje trenutno stanje u poređenju sa prethodnim.
Ponašamo se u skladu sa svojim mislima i uverenjima. Od kritične važnosti nije ono što kažemo da verujemo već ono što verujemo najdubljim delom svog bića. Potrebno je dosta vremena kako bismo višegodišnja pogrešna uverenja o Bogu, sebi i drugima, stvarno zamenili novim. Da bismo pobedili u ratu, od vitalne je važnosti da periode relativnog mira iskoristimo za pripremanje za napade praveći oružje, gradeći odbranu, razvijajući strategije, jačanje morala i tako dalje. Slično tome, da bi se postigla sposobnost za uspešno prekidanje snažnih navika, osoba mora da iskoristi trenutke manjeg pritiska negativnih emocija najbolje moguće, pripremajući se za buduće napade. Moja prijateljica – zvaću je Ana – koja je imala mnoge borbe sa samopovređivanjem predložila je stvaranje onoga što bismo mogli nazvati “kutija utehe“ ili kompletom prve pomoći. U toj kutiji ona čuva stvari koje joj pomažu da se nosi sa unutrašnjim bolom i stresom. Dok budete usvajali ovu ideju, možda će izrasti u sopstvenu formu. Mogućnosti uključuju kompjuterski fajl ili, ako imate mesta, čitavu sobu. U suštini, uključuje čuvanje sredstava koja nam pomažu da porazimo stare, poražavajuće navike i da uspostavimo nove, zdrave navike. S obzirom na to da se ljudi razlikuju, možda ćete odmah odbaciti neke predloge navedene na linku, a druge ideje će možda zahtevati eksperimentisanje da biste utvrdili da li vam odgovaraju, a ostale će možda zahtevati izmene ili će u kombinaciji sa jednom ili više drugih opcija biti efektivnije. S druge strane, ono što vam najviše pomaže u jednom momentu možda nije najbolja opcija u drugom. Značajan razlog za ovo je to što specifične emocije određuju koja opcija je najbolja u datom trenutku. U različitim trenucima različite emocije će izazvati potrebu za samopovređivanjem. Zato je prvi korak prepoznavanje emocije koju osećate. Ovo može biti prilično komplikovano ako ste navikli da “zakopavate“ svoje emocije bez povezivanja sa njima, ali vas molim da pokušate. Navešću primere pripreme ali s obzirom na to da je svako od nas poseban, samo Bog zna koja opcija je idealna u svakom momentu i On želi da podeli tu informaciju sa vama. Kako bismo bolje razumeli iskušenje da se samopovređujemo, ovo božansko obećanje je prosvetljujuće koliko ohrabrujuće: 1. Korinćanima 10:13 . . . a Bog koji je veran neće dopustiti da se preko snage vaše iskušate, nego će s iskušenjem spremiti i sredstva da biste mu mogli odoleti, da iziđete iz njega. S obzirom na to da će Bog “spremiti sredstva”, nastavite da tražite njegovo lice za alternative za samopovređivanje koji vam najviše odgovaraju, imajući na umu da ono što je najbolji izbor može varirati u zavisnosti od situacije. Međutim, primetite da nema obećanja da će iskušenje odmah nestati – već da će Bog obezbediti način da mu odolite. Bog veruje u vas. Njegov plan je da vas učini hrabrim, ne nekim slabićem koji podleže pritisku, već duhovnom šampionu. Moji predlozi se nalaze na linku na vrhu ove stranice ali hajde da uzmemo muziku kao primer da bismo videli kako kutija utehe funkcioniše. Ana u svojoj kutiji čuva određene CD-ove koji joj pomažu u ublažavanju unutrašnjeg haosa. Možda vi svoju muziku imate na ajpodu ili slično, ili možda imate svoj instrument ali u svojoj kutiji možete staviti listu određene korisne muzike i načina na koji možete doći do nje. Ana koristi umirujući i/ili motivišuću muziku. Druga prijateljica koristi muziku koja izražava ljutnju ili pesme o nošenju sa gubitkom, nevoljama ili tugom. Ovo joj pomaže da izrazi svoja duboka osećanja. Možda ćete samo slušati ili igrati i pevati uz muziku. Hrišćanska muzika može biti moćna ako joj dozvolite da vas odnese u prisustvo božanskog Iscelitelja čija posvećenost i saosećanje prema vama ne poznaju granice. Uz to, čuvanje u kutiji stvari kao što su umetnički materijali, dnevnik ili pisana dela, kontakti ljudi koji mogu da pomognu podrškom, utehom ili odvraćanjem pažnje, slika i uspomena koje vas podsećaju na lične uspehe ili srećnija vremena, štampane verzije nekih stranica sa ogromnog www.net-burst.net sajta, i tako dalje. Među mojim predlozima je kompilacija snimaka ljudi koji plaču i glasno tuguju. S obzirom na to da je, kao što sam rekao, pronalaženje odgovarajućeg materijala izazov, dobro je početi sa sastavljanjem kolekcije pre nego što postane potrebna. Predlažem pravljenje kopija jer sajtovi obično kratko traju. Velika prednost čuvanja svih sredstava i ideja na jednom lako dostupnom mestu je to što kada smo preplavljeni intenzivnim osećanjima traženje ili čak razmišljanje o svim opcijama može delovati preteško. Tako da, iako na linkovanoj stranici predlažem neke stvari koje se ne mogu staviti u kutiju, iskoristite kutiju i za čuvanje liste takvih predloga, u slučaju da se nekih ne možete setiti u kritičnom trenutku. Evo dragocenog uvida moje druge prijateljice: Nekada sam sekla ručni zglob za koji me je nasilnik držao tokom zlostavljanja. Ne podnosim sećanja na njega kako me tu drži. Pokušavala sam da sve to isečem. Sada mažem nežne, mirišljave losione na mestu koje želim da sečem. (Čulo mirisa je za većinu ljudi moćan način evociranja sećanja.) Raditi suprotno od samopovređivanja (briga o sebi) zaista pomaže. Nisam se samopovređivala petnaest meseci, iako sam prvobitno odustala od samopovređivanja zbog Boga, ne zbog sebe. Nanošenje štete onome što je On stvorio – meni – sigurno povređuje Boga. Ako bih ja uložila mnogo truda i vremena u svoje delo, bila bih veoma uznemirena ako bi ga neko oštetio. Bog se sigurno isto oseća.
Ključni koraci ka novom životu Pomoć i ideje koje obiluju na ovoj stranici mogu isprva delovati preplavljujuće. Sve ovo može započeti snažnu transformaciju u vama, ali da li će ta iskra buknuti ili utihnuti u vama zavisi od toga da li ćete je štititi i hraniti. Kako bi promenila vaš život, moraćete da ovu stranicu čitate više puta kako bi dospela do dubina vašeg bića i pretvoriti savete u akciju. Ne samo ova stranica već sam sajt je kao lek za pritisak koji spašava život: jedna doza neće postići skoro ništa. Za obećano poboljšanje uzimanje leka mora biti redovno, dan za danom. Neki ljudi samopovređivanje vide kao način oslobađanja unutrašnjeg bola. Neki čak zamišljaju krv kako teče iz samonanetih rana odnoseći unutrašnji bol. Međutim, tužna realnost je da to nije ništa do puke fantazije. Beskorisno je poput vlasnika preduzeća koji, umesto suočavanja i rešavanja sa problemom zaposlenog koji opasno potkrada preduzeće, seče svoju ruku kako bi odvratio pažnju sa finansijske štete koja nastaje odsustvom njegove akcije. U mnogim ljudima koji se samopovređuju ključaju osećanja koja čak ne mogu ni identifikovati. Često bezrazložno osećaju sramotu od priznanja samom sebi da imaju takva osećanja. Ovakav štetan osećaj srama je okrutna laž i ništa više od toga. Nezavisno od toga da li su hrišćani, većina ljudi ima opasno površno razumevanje morala, hrišćanstva i/ili isceljenja od traume. “Trebalo je to da prevaziđeš do sada,” je budalasto kao što je budalasto reći da bi neko sa rupom u srcu trebalo da trči maraton jer je rupa nastala pre nekoliko decenija. Vreme možda leči manje povrede i ogrebotine ali ozbiljne povrede nikada neće isceliti same od sebe. “Pravi muškarac se ne plaši,” je jednako budalasto. Čak i ratni heroji slavljeni zbog svoje hrabrosti mogu biti bezbedno ušuškani u svom krevetu i opasno se tresti u strahu zbog sećanja na ono što su preživeli. “Ljutnja nije hrišćanska emocija,” je takođe beznadežno pogrešno. Sam Bog je besan što su ljudi bili tako okrutni prema vama. Oni koji nisu osetili bes zbog patnje koju su doživeli obično ne samo da nisu uopšte oprostili već su jednostavno drastično skratili proces opraštanja i prevarili sebe da su oprostili. Na dole navedenom linku izložio sam razloge iz kojih je ljutnja suštinski deo dugog puta oproštenja. Negiranje svojih osećanja se jako razlikuje od rešavanja unutrašnjih problema. Dobar terapeut može vam pomoći na tom putu ali nemojte zaboraviti da je najbolji terapeut onaj koji čezne da bude vaš najbolji prijatelj i najbliži saputnik; onaj koji veruje u vas i koji vas poznaje bolje nego iko drugi; onaj koji zna sve odgovore i koji ima svo nežno strpljenje koje vam je potrebno – sam Bog. Kao dosadna potreba za češanjem kožne bolesti, potreba za samopovređivanjem je samo simptom. Češanje možda privremeno olakšava svrab ali on se uskoro ponovo javlja i na kraju češanje samo pogoršava problem sa kožom. Prestanak češanja je dobar potez ali lečenje bolesti je još važnije. Isto tako, vi morate lečiti uzrok svog unutrašnjeg bola. Zato je bitno da se fokusirate ne samo na samopovređivanje već na isceljenje fundamentalnog uzroka. Zbog toga, nakon usvajanja sadržaja ove stranice u svom srcu, biće potrebno istražiti sve dole navedene linkove. Svaka stranica vodi ka mnogim drugim, ali ako se borite protiv samopovređivanja, one su od ogromne važnosti za vašu dobrobit. Verujem da bi trebalo da učinite sledeće korake: 1. Sačuvajte adresu ove stranice. 2. Ponovo pročitajte ovu stranicu, makar još jednom. 3. Osvrnite se na dole navedene linkove.
Alternative za samopovređivanje: Hitno olakšanje Besplatna terapija: Duboko, ozbiljno isceljenje
Možeš da pronađeš ljubav: Šta tvoje fantazije otkrivaju
The Foolishness of Living in Denial
Forgiving Yourself
God Loves Me! Receive Your Personal Revelation of God’s Love
Being Convinced that God has Forgiven You
All Christians Deserve Happiness & Health?
Forgiving Those who have Hurt You
Christian, Be Angry! And Sin Not: The Role of Anger in True Forgiveness
When One’s Heart Feels Like a Pit of Despair
How to Change Your Self-Image & Boost Self-Esteem
Feel Ugly? It Might Be a Distorted Body Image
Real Christians Cry
Where Was God When You Suffered Unspeakable Horrors?
Hate Yourself? Christian help with Self-Loathing
Personalized support Grantley Morris: healing@net-burst.net
 Not to be sold. © Copyright 2006, 2008, 2011, 2018 Grantley Morris. May be freely copied in whole or in part provided: it is not altered; this entire paragraph is included; readers are not charged and it is not used in a webpage. Many more compassionate, inspiring, sometimes hilarious writings available free online at www.net-burst.net Freely you have received, freely give. For use outside these limits, consult the author.
Change of pace
Stimulating, compassionate, often humorous, webpages [Sexual Abuse] [Other Topics] [E-Mail Me!] |
|