Pretvaranje duhovnog napada u pobedu
Humanisti zamišljaju da su, raspoznajući fizičke i psihološke razloge koji se kriju iza fenomena, odjednom postali neverovatno mudri. Zapravo su sami sebe ograničili, i primećuju isključivo ono što je očigledno. Reči apostola Pavla pogađaju pravo u centar: ‘Kad su govorili da su mudri, postadoše ludi.’ (Rimljanima 1:22). Odolite njihovom slepilu.
Prisustvo očiglednih materijalnih razloga za naše probleme ne umanjuje šansu da su to meci ispaljeni iz duhovnog sveta. Život apostola Pavla obilovao je suočavanjem sa prirodnim katastrofama – divljim morima, inficiranim ranama, razbojnicima – uprkos tome, njegova pažnja ostajala je usredsređena na duhovnu borbu.
Iako je redovno patio od ruku ljudskih protivnika, Pavle je insistirao da naša borba nije protiv ljudi već duhovnih sila (Efežanima 6:12). Njegovo evanđelje predstavljalo je opasnost po način života, tradiciju i ponos neverovatnog broja ljudi. Gde god se osvrnuo, bio je okružen ljudskim razlozima za svoje nevolje. Uprkos tome, ljudski udeo u tim konfliktima smatrao je nevažnim. Ili je apostol bio blesav, ili se mi sukobljavamo sa nematerijalnom realnošću češće nego što pretpostavljamo.
Demoni su duhovni paraziti koji žele da se zakače za nas i isisaju naš duhovni život. U svojoj razvratnoj prirodi, žele da nas oslabljuju i čine naš život bespotrebno neprijatnim. Oni su duhovni ekvivalent fizičkim parazitima, kao što su pantljičare i rudarske gliste.
Nehrišćani nisu jedini koji moraju biti obazrivi što se tiče ovih parazitskih crva. Vrlo je moguće imati ih godinama bez znanja da su oni razlog za naše narušeno zdravlje.
Ne može se reći da je osoba ‘posednuta’ parazitima. Osoba ima potpunu kontrolu, osim nad malim delom svog života, a čak i nad tim delom zadržava delimičnu kontrolu. Osoba obolela od parazita može skoro sve da obavlja bez uplitanja tih parazita. Izgubila je izvesni nivo kontrole samo u sferi ishrane. Osoba odlučuje šta i kada jede, ali sve dok paraziti nisu odstranjeni, ne može sprečiti da kradu nešto od hranljivih sastojaka.
Na primer, demoni požude bi mogli da uznemiravaju hrišćanina neobično intenzivnim i dugotrajnim iskušenjem. Ovo bi moglo biti izrazito neprijatno, i osoba bi mogla odabrati da podlegne iskušenju, recimo, pod utiskom iluzije da je otpor beskoristan. Međutim, istina je da Bog obećao da nijedno iskušenje neće biti jače od hrišćanina. Tako da bi demon mogao da preplavi osobu užasnim iskušenjima ali nikada ne bi mogao naterati hrišćanina da počini greh.
Nije prošlo mnogo godina otkako sam se osećao seksualno uznemirenim od strane svake senzualno obučene žene koju sam video. Nisam postao poražen time ali radilo se o konstantnoj, zamornoj bici. Svakako, prirodni elementi bili su deo ovog problema. Božija namera je da žene pokazuju sve čari svog tela u okviru bračne zajednice. Kada bi samo više hrišćanki dopustilo Bogu da ukloni telesnost iz njihovih života! Uprkos tome, pitao sam se da li bi deo mojih poteškoća uz prirodne elemente mogao sadržati i demonske. Tako sam ugovorio sastanak sa osobom koja ima iskustva u službi oslobođenja. Ni danas ne znam da li je to razlog što je situacija postala bolja. Možda je pomoglo. Ne znam zasigurno. Međutim, imam zadovoljstvo saznanja da nisam bio toliko sulud da iz ponosa ili sramote odbijem potencijalan izvor pomoći.
Parazitske gliste su toliko odurne da nam pomisao da ih imamo automatski izaziva trzaj gađenja. Međutim, najgora stvar koju možemo uraditi je negiranje, jer ako ih imamo, tako će samo nastaviti da nas pogađaju. Osoba koja ima parazite ima nasrtljive napadače u svom životu koji nemaju prava na to. Jedina inteligentna reakcija je direktno suočavanje sa tom opcijom, sa namerom da istrebimo sve što bi moglo da nam stvara probleme.
Satanaska opozicija otežavala je Danijelovu službu. Tražio je objavljenje. Raj je utihnuo. Iako nije znao o čemu se tačno radi, Danijel nije posustajao u molitvi i postu, dan za danom. Odgovor iz raja bio je nošen na krilima anđela, ali su zle sile blokirale put. Kada je rajski kurir konačno stigao, otkrio je da je bio deo rajskog odgovora na ratove zvezda (Danijel 10:12-13). Duhovne moći bile su zaključane u natprirodnoj borbi. Bitka je trajala dvadeset i jedan dan. Možda priroda oružja prevazilazi našu mogućnost razumevanja, ali verujem da je odlučujući faktor bilo nešto o čemu ne znamo mnogo – strastvene molitve čoveka koji je čeznuo da služi Bogu. Odlučnošću pobednika maratona, Danijel je nastavio da se moli i moli. Da je prihvatio zastoj kao konačan odgovor raja, neprijatelj bi možda uspešno presreo proročku poruku.
Sa Satanom koji žudi za nama kao pomahnitala zver, ili se molimo ili smo njegov plen.
Ipak, molitva često nije dovoljna.
Pešaci nisu nikakva pretnja princu vazduha. Ako zanemarujemo molitvu, sile tame će zauvek sabotirati naš trud; naši pokušaji napada na njihovo kraljevstvo nikada neće dospeti visoko. Pridružite se molitvenoj sili. Prkosna pesnica zabavlja Satanu. Podignute ruke ga zastrašuju. Molitva će ga zbaciti.
Molitva je strahovita municija. Međutim, bez oružja, ni najsmrtonosnija municija ne može savladati neprijatelja. Kako bi molitva obavijena verom dostigla svoju punu žestinu, mora biti korišćena zajedno sa preostalim vidovima duhovnog ratovanja. Prvi vid – legitimitet – automatski pripada svakom novorođenom ratniku. Drugi vid – autoritativna agresija – je kamen spoticanja za mnoge od nas. Ovome dodajte molitvu i imate oružje pred kojim ukupne sile pakla mogu samo da zastrašeno cvile.
Ako se neko nepoželjan uselio u našu kuću, proglasiti čin nezakonitim nije dovoljno. Niti je dovoljno završiti kurs asertivne komunikacije. Potvrđivanje našeg zakonskog prava i čvrsta odluka da se borimo za svoja prava su dva odlučujuća koraka, ali to ne sme biti sve. Moramo da ga izbacimo.
Naše duhovno zajedništvo sa Bogom čini Sotonine napade protiv nas ilegalnim. Bez toga, kao što su sinovi Skeve Jevrejina otkrili, dobre namere i agresivan govor ništa ne postižu (Dela apostolska 19:13-17).
Uz sve to, molitva nas ojačava, osnažujući nas za duhovno suočavanje. Često smo toliko fokusirani na Pavlovu klasičnu listu duhovnog oružja da zaboravljamo da kulminiše ‘svakom molitvom i moljenjem molite se Bogu u Duhu u svako doba’ (Efežanima 6:18). Učenicima zbunjenim svojom nemogućnošću da izbace demona bilo je potrebno Isusovo objavljenje da molitva nema alternativu (Marko 9:17-18,28-29). Bez obzira koliko intimno su poznavali Isusa, nedostatak molitve i dalje je predstavljao nedostatak molitve.
I dok naše zajedništvo sa Hristom i molitva rešavaju problem legalnosti, podmukli prestupnici ostaće sve dok ne primenimo svoja krvlju kupljena prava. Isus, ‘koji je išao radeći dobro i isceljujući sve koje đavo beše savladao,’ (Dela apostolska 10:38) ne samo da je provodio čitavu noć u molitvi, On se autoritativno suprotstavljao bezbožnim silama. Ponovo i ponovo je ukoravao protivnike Božje volje, bile u pitanju groznice, oluje, demoni ili bilo šta drugo. Na nama je da pratimo njegov primer.
Biblija počinje potvrdom da je Bog stvorio čovečanstvo da vlada. Na samom početku, Gospod gospodara je preneo autoritet na muškarca i ženu (Postanak 1:26-28). Čovečanstvo je gubitkom nedužnosti izgubilo mnogo toga, ali kroz prolivenu krv nedužnog Božijeg Sina koja slama prokletstvo greha, od nas se ponovo očekuje da vladamo, sledeći Isusov primer u najurivanju zlih hordi.
Ako biste imali policijsku snagu, da li biste tolerisali prestupnika koji uništava sveto mesto, ili napada nekoga, ili maltretira dete? Zar vi niste sveti hram Duha, deo Hristovog tela i Božije dete? Da li je ispravno da pasivno podnosite zle napade? Zar ne bi trebalo da budete razjareni ako se taj kukavički zločinac, čiji poraz je plaćen samim životom Božijeg Sina, usuđuje da upada na Božiju teritoriju, vređa Božije delo i zlostavlja deo samog Hristovog tela? Kada vam se protive podli duhovi, uzdignite se besni zbog te nepravde i izbacite te lopove, primenujući svoj autoritet koji je Hrist kupio.
Pod napadima zlonamernih sila verovatno ćemo se osećati manjim od makovog zrna. Moramo razumeti da autoritet nema nikakve veze sa našim osećanjima. Oficir ima isti autoritet kada je umoran kao i kada je snažan. Kralj prikovan za krevet ima veći autoritet od plemića na vrhuncu svoje snage. Ne radi se o tome koliko snage osećamo, već da li imamo zajedništvo sa Onim koji ima autoritet nad rajem i svetom.
Bio je to duel između dve duhovne supersile: lažni egipatski bogovi protiv jednog istinitog Boga. Aron baca štap. Štap postaje uvijajuća zmija. Kakva pobeda – sirova Božija moć spektakularno pokazana pred samim faraonom. Faraonu, priznaj da si na gubitničkoj strani! Paganski vračevi stupaju ispred. Bacaju svoje štapove i svaki se izmigoljio u život. Pred faraonovim očima je jedna Mojsijeva zmija, beznadežno okružena leglom koji gmiže. (2. Mojsijeva 7:9-12).
Na putu kući, levit je morao da prenoći negde. Iako je pagansko mesto bilo udobnije, on bira sigurnost izraelskog grada. Tu bi mirno spavao, okružen Božijim ljudima. Ali, na sopstveni užas, otkriva da su ovi ljudi, uprkos Božijim blagoslovima i poznavanju Njegovog zakona, gori od pagana. Silovali bi ga da su imali i mrvicu šanse. Njegovu konkubinu su svu noć maltretirali. Do jutra je bila mrtva. Izraelski grad se srozao na nivo Sodome i Gomore.
Besan, levit je sazvao čitav Izrael. Božiji zakon je bio izričit: ove perverzne ubice moraju umreti. Ali je njihovo pleme odbilo da ih preda. Celo pleme je toliko bilo posvećeno zlu, da su Benjamiti bili rešeni da se bore i do smrti ako je potrebno, protiv vojske cele nacije, umesto da dozvole izvršenje Božijeg zakona.
Vrlo uznemireni, verni su tražili Boga. Preskočiti ovaj korak je vrlo lako moglo biti iskušenje. Očigledno su oni bili u pravu, i šanse su potpuno bile na njihovoj strani. Iako su Benjamini imali par iskusnih ratnika, bili su njihova braća, a ne neka superiorna rasa, i Izrael ih je nadmašio u brojnosti ratnika, 400.000 naprema manje od 27.000. Ali, učinili su pravu stvar. Konsultovali su Boga, i tako im je On dao odobrenje i čak im je dao i strategiju. Na njihovoj strani je bila prirodna superiornost, pravednost, božansko odobrenje, i mudrost i bezgranična moć Gospodara domaćina. U poslušnosti svom Gospodu, krenuli su da marširaju, u čvrstoj veri i moći Božijoj.
I bili su poubijani. U jednom danu, 22.000 njih je bilo nadvladano i posečeno.
Plakali su. Molili se. Ponovo su tražili Gospoda. Osnaženi svežom Božijom rečju, pripremili su se za drugi dan. I još 18.000 njih je bilo masakrirano. (Sudije, poglavlja 19-20).
Moćni Božiji Sin je došao na naš svet. Ovo je bio vrhunac božanskog plana, skovanog pre nego što je svet stvoren, i čitav jedan milenijum brižljivo i kompleksno tkan u odeću ljudske istorije. Bio je to obračun: stvorenje protiv Stvoritelja, prašina protiv božanstva, prljavština protiv čistote, moral protiv nemorala.
I Isus je umro.
Na faraonovom sudu, okultne moći su čudesno stvorile mnogo više zmija od Boga. U vreme sudija, Božije snage su porazile vojske inferiorne snage. Na Golgoti, Božiji Sin je mrtav.
Koliko zahvaljujem Bogu za Bibliju! Malo drugih hrišćana kaže onako kako jeste: možete da obilujete Božijom snagom, prateći Njegove instrukcije od slova do slova u apsolutnoj nevinosti, a da vas slabašne Sotonine snage pobeđuju.
Ali samo na neko vreme.
Aronov štap je progutao pruteve vračeva. Trećeg dana, Izraelci su slomili i pobedili Benjamine. Trećeg dana, Isus je porazio đavola progutavši smrt.
The above is from a fascinating web book crammed with goodies
View the web book: Waiting for Your Ministry
Helpful, Fascinating, Sane Pages about Demons
When You Feel Weakened by Moral Failure: Christian Encouragement
Back to the Webpage for Singles Back