Odmaranje u beskrajnoj ljubavi

U srcu Biblije ušuškan je kratak stih koji objavljuje dragocenu istinu. (Psalam 131) Pisac priznaje da, poput majke koja bebi uskraćuje svoje mleko kada za to dođe pravo vreme, ponekad Bog nama uskraćuje stvari za kojima čeznemo. Ali poput tog malog deteta koje ostaje privijeno uz mamu u bezbednosti njenog naručja, naša duša može da se ugnezdi u Bogu, i zadovoljno upija utehu i ljubav iz Božijeg srca, iako ne zna zašto joj je uskraćeno ono za čime je vapila.

Kako su nebesa visoko nad svetom, tako je Božija mudrost iznad naše, duboka i nedokučiva. (Isaija 55:8-9; Psalam 139:6; 147:5; Rimljanima 11:33-34;
Jov 11:7-9) Naš mali um možda ne razume Očeve puteve ništa bolje nego što beba razume svoju majku, ali i dalje možemo da se odmaramo u njemu, osunčani istinom da čak i kada svemoćni, sveznajući Gospod dopusti da neobjašnjivo dotake njegovo dete, to ostaje manifestacija njegove nezamislivo jake ljubavi. U rukama Onoga koji neće prelomiti stučenu trsku, ti imaš potpunu bezbednost. (Matej 12:20)