Slavljenje: Božiji antidepresiv

Bili su uhvaćeni, mučeni i bačeni u zatvor. Utamničeni kao obični kriminalci? Nisu imali takvu sreću. Maksimalno obezbeđenje je pazilo na njih. Sve je ukazivalo na bolno, dugačko zadržavanje.

Stavimo se u Pavlovu poziciju, i naše misli bi izgledale nešto poput: ‘Kako sam glup!

Ušetao sam pravo u Sotoninu zamku! Stvari su išle tako dobro – obraćeni su bili krštavani, Lidija nam je otvorila vrata svog doma – i uprskao sam sve kao neki glupan! Sada sam bio išiban. Jadan Sila je u agoniji. Obojica smo u zatvoru, i nismo u mogućnosti da propovedamo evanđelje. Sve to zbog mene! Da sam se samo kontrolisao...’ Ja bih bio mizeran koliko i slon koji ima upalu sinusa.

A ipak, umesto kritikovanja samog sebe ili maltretiran bolom, apostol je davao hvalu Bogu i slavio ga. Skoro istovremeno, tragedija se pokorila moćnoj službi. Ne samo da je Gospod bio slavljen i drugi zatvorenici dirnuti, nego su tamničar i čitava njegova porodica bili spašeni. Slavljenje Boga je pretvorilo mizeriju u službu.

Slavljenje slama brave. Ako se vrata zalupe, slavljenje može da eksplozijom otvori druga.

Ako mislite da je slavljenje samo korištenje vazduha, u pravu ste. To je vazduh koji puni balone, dižući nas u nove visine sa Bogom, dok greje Očevo srce.

Slavljenje menja život. Mogao bih da slavljenje veličam na mnogo strana, ali pevati hvale o tome je često lakše nego pevati pesme hvale za Boga. Potrebna je ogromna energija kako bi jedna raketa bila lansirana sa naše planete i zatim poletela svojim putem ka drugom svetu. Međutim, dok nastavlja da napušta polje Zemljine gravitacije, njeno odmicanje postaje sve lakše i lakše dok konačno i nebesko telo ka kome se kreće ne počne da je privlači. Tako je i kod slavljenja, gde je prvi deo tog puta ponekad tako zahtevajući. Međutim, čuda koja čekaju na ostatku putovanja čine da je ogroman početni napor vredan truda.

Što manje imamo volju za slavljenjem Boga, to nam je više potrebna moć koju ono ima. Sumnjam da je Pavle iskoristio par trikova kako bi se probio iz očajanja u pobedničko slavljenje.

Pavle i Sila su toliko pomešali slavljenje sa jednolikostima života da kada su se stvari pogoršale, njihova usta su i dalje bila topla od hvaljenja Boga. Nisu tražili poluzaboravljeni rečnik za hvalu; nisu lupali glavu kako bi pronašli nešto u Bogu što je vredno hvale. Za njih slavljenje nije bilo pilula za hitne slučajeve; to je bio njihov način života.

Ako je jedna od njihovih pomoćnih stvari bila navika, druga je bila pesma. Kada je slavljenje borba, melodija i prelepe pesme mogu da nas vode napred.

Treća pomoć je bilo zajedništvo. Spojili su svoje hvale. Kad je to moguće, učinite isto.

Moj idući predlog je, poput drugih, daleko od originalnosti. Ovo funkcioniše za veliko mnoštvo ljudi. Nemojte da pokušate da krene sa vrha; samo pronađite par razloga da budete zahvalni. Stvari bi mogle da budu gore. Zahvalite Bogu što nisu. Zahvalite mu što stvari nisu uvek bile ovako strašne kao što sad izgledaju. Naslonite se svom svojom snagom na male blagoslove. Kako se oni množe u vašoj glavi, snabdeće vas sa mnogo stvari koje su materijal za hvalu.

Čak možete i da preokrenete vašu sklonost ka negativnosti u nešto korisno. Svima su nam potrebni podsetnici za slavljenje tokom dana. Ako je vaš um redovno bombardovan negativnim mislima, istrenirajte sebe da iskoristite svaki put kada se strah ili sumornost pojave kao podsetnik da treba da slavite Boga. Svaka negativna misao je upakovana sa materijalom za hvalu. Na primer, ako ste uznemireni mislima da postajete sve stariji i stariji, dozvolite da vas to pogura da zahvalite Bogu za godine koje vam je dao. Hvalite ga što su vaše godine i vreme u njegovim rukama. Tešite se da je bar neko stariji od vas – Bog – i radujte se zbog znanja da on nikada neće da padne pod uticaj opsednutosti modernog društva sa mladošću. Svaki put kada se osećate staro, radujte se što je Jakov bio u svojim devedesetim godinama kada se celu noć rvao sa jednim od andjela (Proof). Uzdižite Onoga koji je osnažio osamdesetpetogodišnjeg Haleva da osvoji uporišta neprijatelja na planini (Isus Navin 14:10-15; 15:13-15), onog koji je Jovu podario najveće blagoslove u njegovim starijim godinama, (Jov 42:12) i koji je prošao pored miliona kako bi pokazao bebu Hrista Ani, koja je bila u poznim godinama. (Luka 2:36-38).

Ipak, kada bi ispunjenje Božijom radošću bilo lako poput pritiskanja prekidača, i dalje bi postojala vremena kada bismo se radije durili. Zaboravljajući da je vera, a ne suze, ono što najviše pokreće našeg Gospoda, potajno se nadamo da ako smo dovoljno mizerni, on će da se sažali nad nama. To je kao da pokušamo da se popnemo na planinu kopajući rupu. Slavljenje postiže stvari koje samosažaljenje i samokritikovanje nikada ne bi mogli.

‘Daću ti svu moju hvalu,’ pevao sam. Odjednom sam shvatio da sam lagao. Kad god zanovetam, ja dajem hvalu Sotoni. Svako žaljenje je vređanje Boga.

Međutim, zarad balansa, poslušajte Psalm 13. Ova žalopojka započinje sa, ‘Dokle ćeš me Gospode, zaboravljati? Zauvek?’ Sa sličnim jaucima u nekoliko sledećih stihova, drevni pesnik tužnih stihova nastavlja svoju priču jecanja. Onda, taman kada znamo o čemu se radi, on odjednom preokreće svoju pesmu i proglašava, ‘A ja se uzdam u milost tvoju, radujem se za tvoje spasenje.’ Kraj tog malog psalma izgleda kao da se nimalo ne uklapa tu, baš kao što pero jednog pauna ne pristaje jednoj svinji. A ipak, koliko god čudno izgledalo, psalm za psalmom potvrđuje da možemo da pomešamo slavljenje sa našim bolom. Ove inspirisane molitve dokazuju da naš Gospod želi da njemu pokažemo naš bol i frustraciju. On želi iskrenost, ne poricanje, a i dalje želi naše slavljenje.

Potrudite se dovoljno, i u svakoj situaciji možete da pronađete razlog da se žalite i razlog da se radujete. Slaviti Boga je radovati se zbog njegove dobrote. Žaliti se je malaksati u našoj bedi.

Tvoj je izbor da li ćeš se radovati
Ili okriviti i žaliti se.
Pevati refren
Ili odbiti pevanje
Je osvajanje područja
Ili hodanje u krug nanovo i nanovo.
Podigni svoju hvalu
Ili plači u porazu;
Postigni uspeh
Ili ostani isti.
Proklinji i budi gore,
Ili pevaj i donesi
Raj na zemlji;
Žali se i ostani na mestu
Ili slavi i uzdigni se.
Ti si onaj koji bira Pobedu ili poraz.

Davati hvalu je proslavljati. To je odsecanje kanapa koji nas vežu za zemaljsko breme i krenuti u pravcu rajske radosti. To razjara Sotonu, ako ni zbog čega drugog, onda jer nas vadi iz mizerije koju je pedantno isplanirao za nas, i koje nam dopušta da zavirimo u buduće slavlje za pobedu. Slaviti je varati Sotonu, smejati se njemu u lice i zakoračiti u Božiju vremensku mašinu.

Slavljenje veliča Boga. Alternativa za to veliča problem. Poslednja stvar koja nam je potrebna je ‘mali’ Bog i veliki problemi! Šta ćemo da odaberemo za veličanje: moćnog, večnog Boga, ili slabašni, privremeni problem? Slavljenje buši naduvane probleme osnažujući nas da zavirimo u ogromnog Boga.

Vežbajte mišiće svoje vere konstantno slaveći Boga, uživajući u njegovim odgovorima koji su ispred vremena. To skreće vaše misli sa čekanja.

Iskreno mi je žao što su vatrogasna kola pregazila vašu majku na putu do vaše kuće koja je izgorela do temelja jer se vaš pas zapalio nakon što ste srušili grejalicu na njega kada ste se onesvestili nakon što ste čuli da ste otpušteni sa posla jer je vaš najbolji prijatelj prekinuo vođenje ljubavi sa vašom ženom kako bi pozvao policiju da bi im rekao da ste sigurno bili vi onaj ko je proneverio kompaniju da plati za transplantaciju srca koja vam je očajnički potrebna sada kada hemoterapija počinje da radi.

Uprkos tome, Božija ljubav i moć sijaju večno i nezaustavljivo kao i uvek. Bez obzira koliko situacija postane nepodnošljiva preko svake mere, istina i dalje ostaje nepokolebljiva: “Ako je Bog za nas, ko će protiv nas?” (Rimljanima 8:31). Ništa u raju, ili na zemlji, ili u paklu ne mogu da promene činjenicu da Bog čini (ne uzrokuje, već čini) da sve stvari budu na korist onima koji ga vole. Bez obzira koliko beznadežno stvari izgledaju, kako se približavate Hristu i odupirete Sotoni možete da ponavljate ovo sve dok niste ubeđeni svakim delom svoga bića:

Bog pravi pametan kolač.
Ako sam sav pokriven prolivenim mlekom, to je divno.
Ako je jaje na mom licu, to je bonus.
Ako sam izmešan, ushićen sam.
Ako sam utaban, napredujem.
Ako je peć uključena, spreman sam za svoj zadatak.
Ako sam polu-pečen, nešto dobro se kuva.
Ako osećam da bih mogao da se zdrobim, blizu sam savršenstva.
Sve radi kako treba za mene.

Možda izgleda neverovatno, ali sa Bogom na vašoj strani, vi zaista jeste pobednik i provešćete čitavu večnost slaveći tu činjenicu. Neosporno je da pokušavati da slavimo pre vremena počinje tako što činimo da jedenje betona izgleda kao inteligentna zabava. Međutim, uprkos svemu, neizmerna nagrada čeka one koji se usude da ostanu uporni kad je u pitanju ovo što je naizgled ludilo. Čak iako ste samo minimalno uspešni u varanju vremena tako što slavite pre nego što je Božiji preokret iznenađenja konačno otkriven, ne samo da će vaš najbolji pokušaj ublažiti očajanje i izgraditi veru koja je vrednija od dijamanata, već isto tako poštuje Boga koji zaslužuje svu čast i koji će i vas preplaviti večnom slavom.

Komentar čitaoca

Imao sam poteškoća u svom hrišćanskom životu mnogo godina, oduvek se osećajući depresivno, sumorno. Nedavno sam otkrio da je slavljenje u crkvi pravilo veliku razliku i da je to bila jedina stvar koja je uvek rešavala moju depresiju, ali je to uvek bilo privremeno. Depresija bi se vratila kasnije tog dana ili sledećeg.

To me je navelo da potražim informaciju o slavljenju na internetu, i tako sam došao do ove vebstranice. Zaista mi je promenilo život.

Definitivno sam bio jedan od onih ljudi koji su verovali da je način da se oslobodim depresije bio da se žailm Bogu i da kada bih postao dovoljno mizeran/depresivan Bog bi onda bio dotaknut da mi pomogne. Verovao sam da je taj stav ispravan i da je ovo bio samo dug proces testiranja i da treba da postanem dovoljno slomljen.

E pa, koliko samo nisam bio u pravu! Vaš tekst mi je pokazao da vera, slavljenje, radovanje i zahvalnost formiraju ključni put koji vodi ka prevazilaženju depresije i umora.

Još uvek nisam skroz slobodan od svega toga ali shvatam da je to proces i da promena mentaliteta koji sam imao mnogo godina može malo da potraje. Ali doživljavam slobodu na dnevnoj bazi za koju ranije nikad nisam znao, niti zamišljao da mogu da je imam.

Hvala vam što je tekst besplatan i dostupan na internetu.

Nick