Mukotrpan put

Jednog dana, čovek je došao u njegovu kuću tražeći posao, a umesto toga je pronašao Isusa, svog Spasitelja. Još jedan ubod iglom. Ali ovaj je probušio balon. Ovaj novi obraćenik je postao moćan propovednik. Na desetine, zatim na stotine, zatim na hiljade ljudi se okrenulo Gospodu. Tokom jednog veka, četvrt miliona hrišćana je direktno ili indirektno dugovalo svoje duhovne živote Adoniramu Džadsonu.

Ali to je perspektiva večnosti. Godinama nakon tog ključnog obraćenja, Adoniramov život je i dalje izgledao kao promašaj. Bio je bačen u zatvor, u sekciju gde su prebivali osuđenici na smrtnu kaznu, i okovan za granitni blok. Svaku noć, noćni stražari, koji su sami bili bivši zatvorenici, bi podigli njegov članak visoko iznad njegove glave tako da su samo njegova glava i ramena dodirivala zemlju. Dok je ležao u užasnoj prljavštini, skoro svaka misao je proizvodila novi razlog vredan očaja. Bilo je samo osamnaest obraćenja. Zasigurno bi većina, a možda i svi, otpali od vere pod pritiskom novog izbijanja progona. Godine mučenja su proizvele usamljeni prevod Svetog Pisma na burmanskom i njegova žena je to prokrijumčarila u zatvor. Bilo kog momenta je Sveto Pismo moglo da bude otkriveno a zatim uništeno. Njegovi odnosi sa misionarima su bili uništeni štetnim sukobima. Njegovo jedino dete je umrlo. Njegov život je visio o koncu. Plašio se za svoju trudnu dragu.

‘Došao sam da donesem život,’ jadikovao je, ‘a doneo sam ništa drugo do smrti’.

Nakon godinu i po dana okrutnosti konačno je bio oslobođen. Kratak ponovni sastanak sa svojom dragocenom ženom morao je da se završi tako što je morao da se razdvoji sa njom kako bi učestvovao u političkim pregovorima. Nedelje su se pretvorile u mesece. Pre nego što je mogao da se vrati svojoj ženi, ona je bila mrtva. Mesecima kasnije, smrt mu je oduzela njegovo jedino dete, bebu za koju se toliko teško borio ne bi li je spasao. Nakon više od dve godine pogoršavanja njegovog mentalnom stanja, i dalje ukočen krivicom što nije bio tu za svoju ženu kada joj je bio najpotrebniji, iskopao je grob i zadržavao se nad njim danima i danima, dok su u njegovom umu zavijale morbidne misli. ‘Bog je za mene Velika Nepoznanica,’ zaključio je. ‘Verujem u Njega, ali Ga ne nalazim.’

Moćni Gospod ga je izvukao. Postao je jedan od najvećih misionara ikada, kome se nebrojeno mnogo ljudi divilo.

Nažalost, nije svako pretrpeo prolazak kroz teške, definišuće godine. Jedini obraćenik koga je Dejvid Flod postigao je bilo dete. Nakon što je Dejvidova žena umrla, obeshrabrenje je pobedilo. Napuštajući svoju žensku bebu, Egi, ostavivši je hrišćanskom paru, mladi Dejvid je napustio Afriku – i Gospoda. Nakon što je njegov drugi brak propao, započeo je romansu sa ljubavnicom. Alkoholizam, siromaštvo, bolest i poniženje samo su stezali njihovu omču oko vrata.

Tokom života njegove napuštene kćerke, dok je odrastala, udala se i služila Gospodu, često je razmišljala o ocu koga nikada nije upoznala. On je imao sedamdeset i sedam godina kada je Egi stajala pored njegovog prljavog kreveta, ignorisala smrad, i zagrlila ga. Njena ljubav i Hristova moć vratila ga je Gospodu koji ga je i pokrenuo da ‘protraći’ svoj život u Africi. Egi je takođe donela neverovatne vesti. Taj mali početak obraćenja koji je napustio u Africi je postao sagrađen na temelju koji su on i njegova žena postavili i čitavo pleme od šest stotina ljudi je došlo Hristu.

Nisu samo misionari oni kojima je dopušteno da imaju teške godine.

Mogli bismo da snabdemo biblioteku pričama o spektakularno neuspešnim muškarcima i ženama koji su eventualno podstakli masivna Božija dela. Mnogi su zatvorili svoje oči u smrti bez da su videli plodove koje je njihov rad konačno doneo.

Bez obzira šta mi mislili o njegovim stavovima, zapanjujuće je da su spisi Sørena Kirkgegora bili nepoznati skoro jedan vek nakon njegove smrti, sve dok konačno nisu bili prevedeni na engleski i odjednom šokirali svet. I razmotrite sve Džim Eliote ovog sveta čije su naizgled prerane smrti na kraju inspirisale nebrojene hiljade da preuzmu svoju palicu i trče umesto njih. Iako su naizgled umrli na samom početku rada njihovih života, finalni rezultati su bili toliko iznad svega što bi tuce dugih života moglo da postigne. Još više neverovatne su najbolje čuvane tajne raja, trijumfi ljudi za koje nikada nismo čuli, ili dostignuća koja naši usporeni umovi ne mogu adekvatno da cene.

Kako god, Bog je utvrdio obrazac pre mnogo milenijuma: Sara nije znala ni za šta osim za neplodnost celih devedest tužnih godina, a ipak je postala pramajka milionima i milionima ljudi.

Baš u ovom trenutuku, Gospod bi mogao da u nečijem umu ponovo odigrava snimak razgovora koji ste vi vodili sa tom osobom godinama unazad. Vi ste i zaboravili na taj događaj, ali ga Bog još uvek koristi. Za vas su to bile obične reči, dok su zapravo bile osnažene od Duha. Ne osećate topao sjaj koji bi bio vaš kada bi znali da je eho tih reči i dalje prisutan u nečijem umu, ali priznajte: rezultati vam znače više od nedostižnih osećanja.

Not to be sold. © Copyright 1985-1996, 2016 Grantley Morris. May be freely copied in whole or in part provided: it is not altered; this entire paragraph is included; readers are not charged; if used in a webpage, the new page is significantly different to this one. Many more compassionate, inspiring, sometimes hilarious writings available free online at www.net-burst.net  Freely you have received, freely give.
For use outside these limits, consult the author.